Nikada...

... je nisam upoznala. Ušla je u moj život onda kada su svi počeli da komentarišu kako je genetika jača od statistike. Rođena sam u nekom trenutku koji me je iznedrio potpuno različitu od svega što su očekivali. Dobili su devojčicu koja ni malo ne liči na njihova nadanja: plavu, svetlooku. Taj inicijalni šok mojom pojavom, zamenilo je mnogo kasnijih koji je uzrokovala moja narav. Ništa posebno, ali valja je spomenuti. Jedino je meni sve to, iz nekog neobjašnjivog razloga, bilo normalno.

Kako sam odrastala tako je bilo sve više onih koji su ukazivali na to da je šokantno koliko ličim na očevu majku, pokojnu baku koju nisam stigla da upoznam. A onda je postalo zabavno posmatrati lica onih koji su je poznavali, a mene vide prvi put u životu. Kao da sam freak show priređen njima u čast (a nisam, majke mi

). Jedina materijalna veza koju imam sa njom su dva svilena jorgana koja mi je poklonila na rođenju pošto mi je, kako mama priča, poljubila oči i zaplakala se. Dala bih sve samo da sam zapamtila naš pogled.

Upoznajem je sada, kroz sebe, svesna onoga što jesam. Mnogo je onih koji mi pomažu u tome ali njih dvoje prednjače. ON, sa kojim iznova otkrivam ljubav, i ONA, sa kojom iznova otkrivam sreću zvanu prijateljstvo. Jedno vreme sam verovala kako je njemu besmisleno reći "volim te" jer tim rečima ne mogu obgrliti beskraj, ali izgovarala sam to i izgovaram i dalje zato što sada znam da te reči nisu sve, iz njih tek izvire nesagledivo, neizmerno i nadnaravo snažno. Nju sam upoznala prekasno da bi delile detinjstvo, ali u trenutku kada je bilo lako i lepo kušati esenciju života, svakodnevno, u jednoj crvenoj sobi izukrštanoj plavim i zelenim pogledima.

Možda sam samo zbog ovog kišnog vremena uskočila u sebe da bih pronašla svetlost i njome obojila dan. A zatekoh ove reči...

Hvala baki što imam sebe ovakvu i njima što postoje da mi obesmisle svaki pokušaj da pišem o sreći koju imamo. Znam da mi ti rečenični sklopovi beže jer nemam objektivnog odmaka ni od njega ni od nje. Ali, nikada se i neću odmaći, pa makar više ni jednu jedinu reč ne napisala!

Njima:

pre 16god

AndjelimaKvarimPosao, 16god

@kala: Hvala, dje cula il' ne cula! Mnogo mi znaci.

@drugarica: duuuso Loodaaaa! kiss sa cmox-om

@superstar: nekada se najvaznije stvari izgovore sasvim tiho i najbolje se razumeju one koje ostaju neizgovorene. Ne hvatam na buku

@Vilena: Hvala! Sad znas i sta mislim o virtualnom tj. realnom zivotu. )) Eto, bas to nesto... )))

AndjelimaKvarimPosao, 16god

@YaH: Sve si u pravu! Iz tvog komentara da mi se zakljuciti da sam puz! hihihih! OMG! "nema me nesto, a onda kad se pojavim ostavim trag" istina! DD

P.S.

Nadam se samo da trag nije tako sluzav/ljigav kao u sporih nam prijatelja

AndjelimaKvarimPosao, 16god

@high/tall representative: smajli mi pocrveneo od stida! Hvala onako bas! :***

@Z D: duuuso! razumem ja i kad cutis! :***

AndjelimaKvarimPosao, 16god

popo, sad mi treba smajli sa OVOOOOLIIIIKIIIIM trepavicama da trepnem znacajno!

AndjelimaKvarimPosao, 16god

hihih! hvala .draga. darling!

Htela sam da postavim onu pesmu Lepe Lukic "Naslednica", ali k'o velim, ae da napisem i neku ovde... ))

`ladovina, 16god

Slucajnost ili ne, prsten moje bake koji nosim na ruci a koji mi se jutros (ne znam kako), zario u prst na ruci i raskravario ga, i ovaj blog su me podsetili na nju.