Mudrost u 160 karaktera SMS gotovo je nemoguće zateći, osim ukoliko se ne složim sa ZP koji ga naziva haikuom. Ako je tako onda smo svi filozofi. Ne pazimo na broj slogova, ne pazimo na pravopis, čitamo poruke u kojima nas obaveštavaju u formi ("doćiće mo u 2") koja poštuje samo pravopis i gramatiku subjektivnog osećaja za iste i zatičemo u sledećem trenutku sebe kako se uklapamo u taj režim ("Odlično! Očekuje mo vas tad!"). Jer porukama nas bombarduju prijatelji, ali i televizije koje nemaju kriterijum - puštaju SMS u kojima npr. SamUBraku traži devojčicu za druženje. I kao da to nije dovoljno gnusno, njegov poziv je nepismen. A onda, pogađajući pravo u metu naše mizerije, dobija odgovor od "devojčice" poražavajuće nepismen ali nedvosmisleno pozivajućeg tona (pravopis se uči, za razliku od promiskuiteta).
SMS naš nasušni jedini je izvor pisanog teksta sa kojim se mnogi sreću. Informacija preneta ovim putem efikasna je, a sve netačnosti nalaze plodno tle da se prime i zauvek ostanu kao čestitost svom čitaocu.
Ja sam se pobunila. Koristim tačke i zareze, velika slova, puštam misao da traje i prelije se preko famoznih 160 karaktera (kad mi je do toga). Volim da kuckam dragim ljudima, s povodom ili bez istog. Nekada samo zbog poriva da na nešto o čemu mislim upišem virtualnu adresu primaoca. Makar mi nikad ne odgovorio, ili, makar me zatrpao sopstvenim SMS haiku pristupom životu. Ali pazim kako pišem, da ne dozvolim svojoj gluposti da se raširi. Ne bih podnela da budem inicijator nove doze nepismenosti, jer nema ništa gore od filozofije koja nema prostora da dopre do čitaoca samo zato što je upakovana u formu koja ne odgovara pravilima pismenosti. Naučila sam pravopis da bih smirila sujetu koja u meni ključa onda kada se pretvorim u grande skribomana. Ma, lažem, naučila sam ga i ranije!
Možete se sa mnom slagati ili ne slagati, ali čik da mi neko kaže da me ne razume... poslaću mu preteći haiku!

Slazem se sa tobom,ali ne mozes da generalizujes stvari(a sebe izdvajas kao "primer" pravilnosti)...nepismenost nas okruzuje na svakom koraku,nekad je i kraca od 160 karaktera(natipisi na firmama,tezgama na buvljacima,baneri,grafiti na zgradama,reklame...ima jedan sajt koji je delom posvecen tome,mada trenutno ne radi)

Hej, pile, hvala na komentaru!

Nije mi cilj bio da se izdvojim, vec samo da napisem svoje iskustvo. Smatram pismenom, a to me ne izdvaja iz mase, ima jos takvih, svesna sam!

Meni je SMS bio fascinacija, a ti natpisi su galaksija za sebe. Fascinantno je kako ljudi uspeju da pogrese onda kada bi trebalo da napisu samo 3 reci.

U vezi sa sajtom, da nije mozda srbovanje.com?

Hehe,necemo da nekom dajemo besplatnu reklamu xD

Hihihi! Pile, u pravu si, necemo da reklamiramo! Banovace nas sa lobbyja na 3600 sekundi!

@popadija: Nedavno sam dobila mail sa fotografijama poput tvoje. U subjectu je bilo "nasa lepa srpska jezika" i nemoguce je to opisati... Slike od milion reci. A da vam nije tako komplikovan upload fotki, mozda bih i objavila koju...

@Pepe'n'Kala: slazem se sa Kalamiti, Pepe. Nepismeni su nepismeni, bilo da pisu na ekavici, ijekavici ili svahiliju. I sto je najgore, znam da postoje i vrlo obrazovani ljudi koji se, da li zbog egoizma ili nemarnosti, i te kako oglusuju o pravopisna pravila. Npr. jedan doktor nauka je dok god sam bila u prilici da citam njegovo "sirovo" stivo rec karanfil pisao velikim slovom, dok je jedan urolog, strucnjak, velikim slovima pozlacivao sintagmu "spontano mokrenje". Dakle, bice da nije do ijekavice vec do lenjosti i/ili subjektivnog osecaja za jezik/pravopis/gramat'ku.ba ))

Ma kuJ tre breJ ubedi, sram mu uso damune izidje nikada! Doktorimu sram ukljanjali skaNjpelom, daBogda! Nisam nija pismena. Vis valjdaK da prodje podvatri dana izmedju mojijeg postova. E, trebaih napisati paih treba ispraviti... Nedamose Cile, svakolice danasda mudruje bogaimnjihovog!

Ja, draga moja vodolIIco najvolim kadami neko prokomentarise post adase na kilomeNtrima vidi dame ic razumo nije. Jer kuj svati, taj privati moju istinitost', a kuj nesvati, busa se ugrudi dazna bolje. E nekamu pomislim ja i predamu pehar brez dase takmichimo.

A tvom shefu cico, svaka cas! Zna covek kad treba datida godisnji. Ni ovi moj nie los, uzmem koji slobodni dan danapisem blog, a onda malko strpnem od bolovanje dasi odgovorim svima.

Sto bi rekla Severina: tako tijeto!