Završio je sa pisanjem, opet nervozan, opet gnevan na okolnosti, na sve ono što je sudbina, njegova sudbina. Elegantno, ona izbegava svaki njegov pokušaj da bude preusmerena, da premosti ćutanje i prevaziđe učmalost statiranja. Čudan je to osećaj: on je pisao, minuti su protekli ali život nije, ni makac, ni zrnce manje u gornjoj polovini peščanog sata kojim se meri njegovo vreme. Kao da ta paklena zrnca prkose gravitaciji.
Da je onaj isti, onaj od pre godinu ili dve, osećao bi bes poraženog i upinjao bi se da ostavi traga u minutima čije otkucaje beleži sat. Ta naprava unosila je još veću nervozu, dodavala tenziju u prepunu čašu njegovog neizdrža. Ili je to možda nezadovoljstvo koje ključa a nikako da se prelije i konačno bude događaj dovoljno značajan da pokrene život.
Ali, nije isti. Donekle je prihvatio svoju ulogu. Njegovu energiju drugi prihvataju kao inicijalnu, katapultira ih tamo gde žele, mogu, znaju, smeju da idu. On ostaje: ista soba, isti mirisi, isti zvuci. Možda je samo muzika nova, ali sve je već napisano, zar ne? Ni u vreme više ne sumnja, potpuno je svestan da protiče, doduše nekako mimo njega. I tu je začkoljica. On je imun na vreme, ne na događaje. Mada, život mu je prazan: nedovoljno ispunjen ljudima koji bi uticali, prijateljima koji bi preusmeravali, ženama koje bi ga ostavljale ili volele zauvek. Zato i zna da ne postoji zauvek, postoji samo sada. I nema dobrih i loših dela, sve je samo pitanje posledica onoga što smo uradili.
On vapi za tim posledicama. Vapi za danom kada neće biti dovoljno neutralan svedok života: autobusa koji u manje-više pravilnim razmacima zabruje malo dalje od njegovog prozora, senki koje sunce pravi dok zemlja ne odoleva kosmičkom redu i sledi svoju trasu, svetlosti koja prosejana kroz grane drveta ipak nalazi način da se prošeta kroz njegovu sobu. Vapi za trajnom promenom, polukružnim skretanjem u stilu trošenja vremena. Možda bi bilo dobro da se on kreće, a vreme malo stane, ali čoveku koji živi u vakuumu nepomičnosti bolno je jasno da ne postoje želje od kojih može očekivati ostvarenje.
Karantin. Ne prostor, nego okolnosti. Nepomičnost. Ne uma, nego uticaja. Stvara ideje koje u najboljem slučaju postaju kuriozitet života – potvrda da postoje izuzeci od pravila. Međutim, nemoguće je verovati piscu koji nije okusio život. On bi bio značajniji od sopstvene knjige. Ona bi bila jednokratno čudo, a on bi zanavek bio intrigantan: da li je moguće verovati rečima čoveka koji je u osami pisao o životu? Zanavek nije nešto u šta se veruje, ali ipak zvuči kao najgora moguća kazna za nekog koji ipak zna o čemu piše. Jer, nije oduvek bilo tako.
Iza sebe ima i ono iskustvo koje mu je dalo mogućnost da trči mimo vremena i živi mimo ritma. Ipak, prestalo je. Kratko je trajalo, pomislio je čovek iz jedne sobe, u jednoj ulici u kojoj ne postoji redosled kućnih brojeva, u gradu koji je provincija, u zemlji koja je predgrađe mogućnosti, u godini koja je nadohvat promena, u svetu koji je na rubu propasti...

Hvala! Sve nesto imam utisak da je covek srpski prosek koji dovoljno cvrsto u svojoj naivnosti veruje da je poseban. Tja!

Jedan od mnogih koji je prestao da raste u uklopio se u ram slike koju o njemu ima okolina.

A ta knjiga...

Lako je napisati prvu, to sa relativno malo napora moze svako.

Druga je zajeb. Narocito ako si sa prvom naivno i alavo prodao sve sto jesi.

@ IceCold: Upravo tako. A onda opet pomislis da je zapravo ta pocetnicka sreca za'heb jer posle toga nema druge prilike te vrste. Mika Antic je to dobro rekao: "I na kraju samo sebe imamo i san pun zelja, nedorecen..."

@ Introvertni: Drugacije citanje onoga sto sam napisala. Hvala na tom pristupu i mogucnosti da ono sto napisem posmatram iz novog ugla. Inace, u nekoliko navrata sam elaborirala zbog cega Oskara ne smatram vrednim paznje. Slozicu se da se ne slazemo.

Hihihihih! Nasmejaste me posteno! I samo da znate, obojica cete se naci u mojim redovnim thanksgiving seansama. Ko ne veruje, nek' svrati u Oblake!

@ Pepe: svaka slicnost sa geografskim lokacijama je (ne)namerna. Oli budes ON? ))

@ _alternativni_: kad vec rekoh "Oblaci", a ti spomenu "pitje" trebalo bi da znas (kahm! cisto ako nam ne uspe ovo suFtilno muvanje) da se upravo medj' oblacima tochi najbolje pivo... pa kao... onooooo... )) Moj odgovor je definitivno pod:

c) what R we waiting for? ))))

hihihihihihih!

@ _alternativni_: ti to ozbiljno?! ))) hihihih!

Sve smo mi baba roge u oblacima i to debele !!!

A sto smo deblje (baba roge) to samo znaci da je vise "materijala" za voleti )) hihihihih! ))

@_alternativni_: Prva stvar koju bi trebalo da znas jeste da sam ja oblacanka i da na osobe koje na bilo koji nacin vredjaju one sa kojima se redovno smejem/pricam/igram uopste ne gledam sa naklonoscu a jos manje s interesovanjem.

Druga bitna stvar je da mi trolujes blog i to mi je bas nekako bezveze. Drazi mi je jedan jedini komentar koji je u vezi sa blogom nego hiljade onih u kojima potpisnici koriste ko zna kakve prilike.

Kada je rec o trecoj stvari trebalo bi da znas da sam sve tvoje komentare kao shalu prihvatila i da bi bilo bolje da ne preterujes, OK?

Ponosna "hihihihih" u oblacima

koji tip da ne poverujes...............on ceka neku mamu sa lepim cerkama..........totalno bolesno druze..............mislim aj mamu mozes i da se zaljubis..........ali sta sad cerke imaju tu da traze u ovom blogu??.................ja bih tebe prijatelju stacionirala nekud na sigurno.........da se ne ozledis..............i zamolila bih ove modove tu da te brisu gde god te nadju, jer ostavljati ljigav trag po netu i nije neka fora............sem sto ostalim bolesnicima ulepsas dan koji i nije dan nego mrak.........aj sad.........nek ti je Bog na pomoc, jer ne znas ti sta radis...........

@ _alternativni_: ne pada mi na pamet da bilo kome brisem komentare jer oni koji su iole inteligentni sami procenjuju sta bi a sta ne bi trebalo da napisu. Ova potonja odluka je zaista najpametnije resenje do koga si mogao da dodjes. Hvala ti na tome, nadam se da ces ga se pridrzavati!

@ Hatidza: danas ti nisam rekla koliko te volim'n'grlim?! Sram me bilo!!! :***

Uopste te ne smatram ni krivom ni duznom da se na bilo koji nacin bilo kome izvinjavas ili nesto objasnjavas. Svako nosi svoj krst, zasto bi ti bila kriva zbog toga sto te volimo? Hajde da problem sasecemo u korenu, pa ako ce na mom blogu da bude pocetak, to je divno! Mada, mozda ne bi bilo lose da budalama, bolesnicima i dokonima pustimo da budu ono sto jesu, tako im necemo biti interesantni!

P.S.

U globalu se slagam sa tobom (), samo im nikako necu brisati komentare. Previse su zanimljive te krajnosti. Ipak, lekciju naucih - necu vise odgovarati na njih!