Na ulazu u to pozorište postoji plakat, tek nekoliko boja na sjajnom papiru, jednostavna poruka i odmah zatim vrata. Ulazimo istim putem, ne u publiku već skrećemo na stranu koja nas kroz šminkernicu i garderobu može odvesti na scenu. Mi nismo glumci i ne nanosimo boje na lice, imamo bistar pogled i vedre misli, jače od svih scenskih šljokica. Ni u garderobi se ne zadržavamo dugo jer na nama ostaje ona odora kojom u bojama, materijalima i dezenima ne remetimo sliku o sebi. Nikad ne zavaravamo, samo nosimo ono što u tom trenutku najbolje stoji nasim mislima.
S druge strane scene, tamo gde obično vlada pometnja, sada je tiho. Tu smo samo mi i zavesa koja se leluja u naletu publike. I dobro poznajemo ono što oni vide, tih nekoliko vrata, skromnu scenografiju sa nebrojeno mogućnosti. Kada se svi smeste, jer sala u ovakvim predstavama je vazda puna, i ti i ja udahnemo duboko, ne gledamo se, ali je i više očigledno da imamo zajednički bilo.
I tek kada se svako sa svoje strane popne tih nekoliko stepenica i zakorači na scenu, mi se zapravo prvi put srećemo. Prvo pogledima, onda i implusima da započnemo neki razgovor. Uglavnom običan, uglavnom o trenucima, uglavnom o nečem toliko jakom u našim životima što se nameće kao neizbežno. Reči su lepe, lelujave, skakuću i slatko se kotrljaju iz naših usta u publiku, nikada napetiju i nekako srećnu.
Nažalost, mi ih ne vidimo, samo ih osećamo kao što osećamo i jedno drugo. Usput uživamo u reflektorima, svetlosti koja od nas pravi glavne zvezde trenutka. Možda bi i sve bilo idealno da ti dijaloge ne prekidaš svojevoljno i izlaziš na jedna od gomile vrata naše skromne scenografije. Ja to puštam i ne borim se, baš kao što se i ne pitam zašto nam je scenografija skromna. Iskreno, ja je i ne vidim kad si tu, a sigurna sam da bi je izmislili drugačiju kada se ne bi hvatao za te kvake.
Ostajem na sceni i ne držim monologe, ne trudim se da komuniciram sa publikom a ipak čujem uzdahe i aplauze... Jedino se nadam da će se u tim trenucima neka nova vrata na našoj scenografiji otvoriti i ući ćeš drugačiji, spremniji na ono što ti se u nekim drugim trenucima ne čini kao bitno. Krećem se izložena reflektorima i pravim kule, neku sasvim ličnu stvarnost u kojoj i reči i napisano lete a jedino ja ostajem... na daskama. Publika to vidi i ne buni se, tek poneki aplauz prekine mi tok misli i vrtlog reči. Ako se vratiš - dobro je, ako se ne vratiš - biće nam dobro na tim različitim krajevima sveta. Imam utisak da je to svejedno u našim susretima.
Zato se i poklanjam publici u kojoj sede jedino naše neobuzdane želje uz nadu da ću nekad, kao vrlo stara, imati osobinu jedne bake koja me je usrećila. U tom trenutku ona je pogledala svog vršnjaka, nasmejala mu se a ja sam znala da je taj osmeh bio upućen onoj dečačkoj lepoti koju je u njemu prepoznala. Od toga nema ništa lepše, premudro je biti srećan.

Stvarno sam htela da  napisem to koliko mi se ovaj tekst svideo, i sve ono ozbiljno i komplikovano sto sam vam pricala, i ono o menjenju teksta cim se refletori upale, i limelight varijantama, i moj One Man Show...

Ali ne vredi, posle nekih reci covek ne moze ostati ozbiljan...

- Kad napravim ovo drugo ubice me. Osecam se kao kao buba- misionar.
- Kao staaaaa?
- A? buba bogomoljka bona, zeznuo sam se.

I tri sata smeha do suza u jednoj sjajnoj conf, sa ljudima koji su prevazisli reflektore. My people.

@ loptica222: ne zelim da se okanem teoreme da je svetlost u nama, samo je treba izvuci... Shine on you crazy diamond :***

@ IceCold: I love U, i just do do do )) Sad si me podsetila na ovo... mozda nema nikakve veze sa bogomoljkama (bona) ali... neke se noci, naprosto dogode. U to ime - nek' ide zivot:

premudro je biti srećan.

ljubimm tebe ja....bravo

шта рећи осим....јадно мушко

@ Pepe: Zanemari cenu kad imas VIP sezonsku kartu! )

@ kiki: Hvala lootkitj! :***

@ Cisi (iliti, najsladje na kraju): Mislim da bi bilo fe-no-me-na-lno da ovaj tvoj klip ima i zvucne efekte. )) I samo da znas, obozavam muskarce koji se ne plase da pokazu slabos'! )

Видиш ЕјКејПиленце,кад си рекла муз. подлога,не знам зашто али ми прво на памет пала пјесма коју нисам чуо 100 година,из моје младости ране и дискотека,па ево је.

a da vas ja sad nesto pitam.................sta znaci to vase mudro je biti srecan?..........ja licno mislim da su samo pavijani srecni.........a njih ponajmanje smatram za mudrim.......mislim i to da nismo mi tu da bismo "odlucili da sacekamo trenutak kad bi bili srecni" i oponasali pavijane, vec da smo tu da bi sebe upoznali, skrotili, disciplinovali, ulepsali ljubavlju..........jednom recju mi smo tu da radimo na sebe i pri tom ama bas bas puno da istrpimo........a kao rezultat svega toga nekad dolazi smirenje a samim tim i ono stanje koje priblizno odgovara terminu "sreca".........znaci biti srecan nije odluka kojom sedeci donosis, vec srecan je stanje koje dolazi nakon mukotrpni posao na sebe.......a to dragi moji je bas bolno..............odbaciti staro "ja" je nesto sto je najbolnije u coveckom zivotu........no, svakako ima i takvih koji uspevaju u tome.........e ti su ljudi srecni..........ali u nasim ocima...........u njihovim ocima je sve drugacije..........cak i termin "srecan" u njihovim ocima je nesto sasvim drugo........

Видиш Хато,ја нисам павијан а често сам у ситуацији да за себе кажем да сам у неком одређеном тренутку срећан.Чак не зависи ни од тог некаквог духовног смирења које спомињеш.Рецимо. усред припрема за одлазак на море и кад у породици влада привидна нервоза,кад жена инсистира да по 20. пут назовем  хотел и видим је ли све у реду са резервацијама кад клињо тражи да у гепек ставим 5 бицикала,кад их ја псујем због свега тога,ја сам и у том тренутку неизмјерно срећан. Срећан сам и кад идем са  друштвом на фудбал иако знам да ће ме сутра све кости бољети, и кад се запијем у кафићу иако знам да ћу сутра имати гадан мамурлук,и кад ме лоптица и ајсица добију у ремију свеједно се осјећам сретним. Наравно,нисам ни ја `ладовина,има тренутака кад ме стигну и стисну проблеми,али се тад трудим да се сјетим неких прошлих срећних тренутака или чак тренутака кад ми је било горе да горе не може бити,па се запитам јесам ли нормалан ако ме изнервира нека безначајна будала на послу или некултура у саобраћају а овамо сам прогурао многе паклене моменте. И онда сам себи кажем,будало, уживај у сваком тренутку који ти је Бог дао.

Наравно,има ту и генетике претпостављам,просто постоје људи који никад нису задовољни оним што имају.Тај сој се даље рачва у два правца,једни силном жељом да себе усреће постигну доста на материјалном плану,али никад нису до краја задовољни јер настоје да постигну још више а живот пролази и самим тим остају пропуштени многи сретни тренуци. Други опет остају вјечни незадовољници и критичари и својих и туђих живота и судбина. Такви срећници и кад би били истовремено предсједник државе,селектор фудбалске репрезентације,гувернер Народне банке,шеф полиције, власник телевизије опет вјероватно не би били срећни,копкао би их вјероватно шумар у лесковачком округу јер добро није испечатио стабла за сјечу или чистачица у клозету на аутобуској јер је однијела ролну таригуза кући.

Не видим разлог зашто бих мијењао или одбацио своје старо ја да бих био срећан,такав сам какав сам одувијек био,а опет се осјећам срећним. 

И,да скратим,шта хоћу да кажем,па то да је АКП веома лијепо то сажела у једну реченицу....треба бити мудар да би био срећан.

и кад ме лоптица и ајсица добију у ремију свеједно се осјећам сретним

Noćas nije spavao...

znaci cici nisam ja nista pisala o "toj sreci" o kojoj ti pricas niti sam kritikovala AKP zbog neceg..................samo malo razmisljam na glas i pozivam vas na diskusiji..........a koliko moze covek biti srecan kad u istom trenutku su mu misli rasejani i je rastrgnut izmedju hiljadu stvari iz svakidasnjice to je vec diskutabilno........kolko je covek sposoban da eliminise sve neprijatnosti i da se skoncentrise na trenutnu srecu ne znam.........meni ne uspeva cesto.......mislim u praksi............u teoriji ja sam vazda srecna i nasmejana.........mozda samo covek zeli da sebe vidi srecnim?!?!..............ja sam pricala o "sreci" kojim drugim recima bih nazvala zahvalnost ama bas za sve sto nas saceka u zivotu.......a to je da prostis mnogooooo tesko.........zahvalnost za sve trenutke koje smo doziveli ko sam pakao nekada a kasnije uvidjamo da bez njih mi ne bi bili ovo sto jesmo........i to ne pricam da si srecan nakon 10 godina od desavanja vec pricam da to primenis u tom datom trenutku dok je iskusenje jos aktuelno .........o toj sreci govorim.......zahvalnosti Bogu..........jer mislim da samo ta sreca je vecna a sve druge "srece" su proloznog karaktera........a do te stepenice  na lestvici se stize samo mukotrpnom radu na sebi .........sve ostalo su samo neke "slucajne" trenutke ko iskrice koje zasijaju da se potom brze ugase......cak sto vise mislim da tako s dopustanjem tih uglavnom nezasluzenih trenutka Bog pedagoski pokaziva nama nesvesnima kako je lepo kad je covek srecan, ne bi li nas dobrovoljno priveo na rad takozvani "kopanje u sopstvenom vrtu" .........mislim secam se nekih mojoh licnih primira........obicno su to bile mastanja o materijalnim stvarima......prizeljkujes nesto tako puno, ostvari se to i onda nakon 5 minuta nista od sreci koju si umisljao danima, mesecima, godinama........mi smo ljudi takvi.........i ja sam u sustini jako srecan covek............to zapravo znam i mislim tako za sebe................al opet ima puno nezadovoljstva i frustracije u meni koji mi nikako ne daju da budem sad u ovom trenutku srecna.......mnogo cesto sebe uzimam za jako bitnu i zameram cak i Bogu misleci da JA zasluzujem puno vise no ovo sto imam, sto je zaista totalni bezobrazluk, drskost.........uostalom ista sam ko i vi svi tu ...........a covek koji se bavio sobom, koji spoznao sebe, pre svega koji je spoznao Boga nikad ne bi reko ovo cici......."Не видим разлог зашто бих мијењао или одбацио своје старо ја да бих био срећан,такав сам какав сам одувијек био,а опет се осјећам срећним."

svako ko je malo pretnuo u radu "kopanje u sopstvenom vrtu" zna da i te kako treba da se menja i da se odbacuje staro ja.......niko ne moze biti zadovoljan sobom ako je malo progledao.......ako se malo sebeupoznao..........videce puno gadosti u sebi........ako je dovoljno hrabar i objektivan konstatovace da zapravo ono sto zamera drugima bas isto to i on sam ima u sebi, i bas to i on sam radi od cega se zgrazava kod drugih, i sto je najtragicnije to i sam radi bas na skoro isti nacin ko i ostale........ali rekoh to ne moze svako da prizna, za to treba pre svega velika hrabrost ili drugim recima ogromna ljubav k istini.......a sto se osecanja tice.......osecanja nas mnogo cesto obmanjuju..........osecanja navode coveka na pogresnom putu jako cesto...........jer u osecanja mi smo ugradili podosta egoizma, gordosti, sujeti...............i recimo bas kroz ta nasa osecanja dozvolimo mnogo iskusenja da nas salete........mislimo da ono sto osecamo to smo MI i ta su osecanja NASA i tu je da prostis zajeb..............tako sofistician da ga cak ni ne primetis.......tek kad padnes vidis da to i nisi ti, da su ta osecanja sad postala neka druga osecanja koja nemaju bas puno zajednicko sa onim prethodnim............osecanja su promenljiva kategorija.............i da se ne ponavljam jedino sto ostaje je taj osecaj zahvalnosti Bogu za sve sto je dopustio da se s nama desava.........to ja zovem sreca.......ostalo me ne zanima

Mene nema a oni se raspisali. Daleko bilo da se ne prikljucim... ))

@ Matej: gledala sam tek skoro "Notebook" i isplakala se kao kisha... cak sam se i smejala kroz plac, ali to nije nista novo za mene... )) Happy palacinkzZz vid EvritiNgZzZ :***

@ Cisi, Hata: pod terminom "srecan" mislila sam na onog ko u sebi, bar na trenutak, bar na dva, mozda i na dan, ume da spozna mir i oseti ljubav. Srecni su oni koji su dovoljno mudri da srecu u sebi i oko sebe prepoznaju a ne da se zavaravaju zeleci i/ili, daleko bilo, zadovoljavajuci se materijalnim. Kriterijumi za srecu su nam drugaciji i Hato, ne mozemo nikome uskratiti pravo da bude srecan po sopstvenom arsinu. Svidja mi se nacin na koji razmisljas (ovaj blizak crkvi), ali moramo dopustiti ljudima i da na sebi svojstven nacin, mudroscu kojom raspolazu i otvorenoscu da sebe i druge vide u pravom svetlu, budu srecni. Mislim da tu ne postoji recept, svako ima svoj put i nacin. Neko mora da odbaci svoje staro JA, a neko, opet, mora da nauci da prihvati lepotu "JAstva" kojom raspolaze... Svako na svoj nacin, svako za sebe, a opet, ne mozemo nikome osporiti da njihova sreca nije - sreca. Evo, ja sam ovih dana svoju srecu spoznala u tome da, koliko god mi put bio nadnaravno tezak, ja ipak nastavljam da koracam, da odbacujem i prihavatam. Moja sreca je zivot - ovaj trenutak i svi oni trenuci koji ce me iznedriti bolju: smirenu, punu ljubavi i snage za prastanje.

Tako ja to vidim...

da jos jednom pokusam da sebe objasnim..........znaci ja sam samo razmisljala na glas i pre svega za sebe.........nije meni cilj nikog da napadam ili pokazujem da gresi..........naprotiv.............ja samo sam htela da se lepo ispricamo..........niti ocekujem niti je ok da to bilo ko drugi ocekuje od nekog da se mi sad tu svi slozimo i mislimo isto.........nasi su putevi spoznaje razliciti svakako...............meni jako koristi razmena iskustva ostalih ljudi pa zato i razmisljam na glas jer po meni to je jedini nacin da se diskusija razvije.........i s time da svako od nas nauci po nesto pre svega o sebi........i AKP niti hocu niti mislim da ja mogu (cak i da hocu) da uskracujem nekom pravo da bude srecan......pogotovo ne sa time sto kazem ono sto mislim........s moje strane vam je bas sve dopusteno i oprosteno unapred (u slacaju da zatreba oprastati bilo sta jer se u nijednom trenutku ne osetih napadnuta).......ovo je bio samo moj osvrt na zadatu temu..........e sad kazes da neko mora da odbaci svoje staro JA, a neko opet mora da nauci da prihvati lepotu "JAstva"......ja se sa ovim ne slazem, jer mislim da mi zapravo nemamo istu pretstavu za JA.......po meni JA ima negativne konotacije i uopste nije lepo, a pretpostavam da ti/vi pod JA podrazumevate samopouzdanje pre svega koje je jako pozitivna osobina........ako je ovo tacno onda prvo moracemo da usaglasimo terminologiju pre svega pa onda da diskutujemo dalje.........inace bas mislim da svi mi osecamo isto, samo nam je nacin artikuliranja totalno razlicit..............a to je i lepota koja nas cini unikatnim........u svakom slucaju mislim da svi mi tezimo ka nekoj ispunjenosti zivota..............samo sto istina o neispunjenom zivotu se priznaje samo na samrtnickoj postelji.................neke ljude jos dok zive osecaju cudna gorcina u ustima..........oni ne znaju da to gorko je nesreca........a sreca?.........sreca se oduvek doseza najmanje ocekivanim sredstvima............recimo sreca je skladno izdubljena kutlaca koja ponire u supi, rec koja je tvoja a drugi je izgovori, pogled ka sugavom nebu iz kojeg pada zvezda.........malo je mudrih sto iz svoje svakidasnjice i ne pokusavaju da iznesu na povrsini ono sto im se cini vaznim..............obicne stvari i jesu velike koliko ih mi smatramo vaznim i velikim, pa ih ne treba isticati nad drugim.........sve male stvari su jednako lepe samo ih treba povezati u svileno klopko bez cvorova i zakotrljati....................to je to sto htedoh reci, samo sada na nacin "ne bas tako blizak crkvi"))))

Hej, Hato, ja nikada nisam tvoje komentare na bilo kom blogu dozivljavala kao negativne ili kao nekakav imperativ. Naprotiv! Smatram ih krajnje konstruktivnim - mnogo ucim! Apsolutno razumem da se ovde radi o razmeni misljenja, a time si mi jos draza. Ne smatram da je "JAstvo" izjednaceno sa samopouzdanjem. Samopouzdanje jes' pozitivno i neotudjivi je deo "ja". "Jastvo" je ukupnost, pozitivnih i negativnih osobina, svesnost onoga sto jesmo, svestnost osobina koje bi trebalo odbaciti, zaleciti, primiriti. Cini mi se, da koliko god to cudno zvucalo, jesmo na istom tragu, svako sa svoje strane iskustva. Jer, istina je jedna. O terminologiji ce biti reci u sledecem ukljucenju, ako se dotad ne sretnemo u nekoj conference room pa krenemo jedna drugoj u susret.

Хато,драго ми је да си онај мој одговор схватила само као позив на дискусију,а не на неку свађу,ти си мени драга па стога и цијеним твоје мишљење. Мало је теже с тобом дискутовати јер на сваку моју реченицу ти ћеш написати читав пасус(смајли). Ово, наравно, такође схвати као комплимент. Е сад, можда си ме погрешно разумјела па ти изгледа да сам ја пустио мозак на пашу и да сам стално срећан. Наравно да је то немогуће али се ја трудим да у мом  животу има што више таквих тренутака,као што ти рече неко ће се срећан осјећати и кад му  кутлача упадне  у супу. Ти спомињеш теорију и праксу поимања среће( парафразирам твоје ријечи). То ми баш није јасно,како свој живот раздвајаш на теорију и праксу,живот је сувише компликован,ствари се одвијају брзо и непредвиђено да би  човјек могао замислити свој живот у теорији па га по том обрасцу спроводити у пракси.

У ову причу о поимању среће не бих `увлачио` вјеру и Бога. Једноставно,нема везе са овом причом тј. оним што ја хоћу да кажем.

То што сам рекао да не бих одбацио своје старо ја.....па не бих,човјек се мијења,чак се и камен мијења. То што сам правио грешке некад, не значи да сам сад поносан на њих,али оне су ту,моје су, на мени је да ако их уочим и спознам промијеним ако сам за то способан.

Елем,на својој срећи треба порадити и она је баш као што рече АКП ближа мудријима него лаковјерним и похлепним.....Одох сад да чавраљм са АКП..смајли.

Хато драга,све најбоље,па ако имаш још шта да додаш,скрати мало,смајли.....

ma, shta ova tidza blebeche ovde mesto da pishe neki prazni blog koji cekam ....cccc

na samom pocetku da vam pozelim dobar jutar.......dozvoljavam sebi da vas umislim kako sa velikim nestrpljenjem cekate moj komentar...........AKP meni uopste ne zvuci cudno to da smo mi na istom tragu...........cak sto vise i ja mislim tako i pokusah u prethodnom tekstu da bas to kazem.........e sad ubacujem cici u bubanj..........kaze tesko je sa mnom diskutovati jer na svaku njegovu recenicu ja napisem celi pasus........pa bre cici nema kukanja..........zasuci i ti rukave i na svaki moj pasus pisi po jedan esej............nego ste vi bas lenji.......te vam komentar dugacak, te ovo, te ono..........znas onu rdjavom........svaka dlaka smeta.......nego kad smo kod duzine komentara da vam otkrijem tajnu...........ja narocno tako pisem duge komentare da bi oni koji ionako ne razumeju sta ja uopste pisem mogu da se izvade i kaze ma jock bre ko ce to da cita, dugacak tekst, preterala bas..............inace bi morali u sopstvenim ocima da ispadnu glupi opet i opet....vako dajem im sansu da se ne blamiraju bas puno, bar pred sebe)))..........drugo cici, upuceno tebi.........molim te nemoj vise nikad da parafriziras moje reci..........bolje ih citiraj, manje ces ih izvitoperiti.......hihihihi......ja samo kazem da ovde kad mi pisemo mozemo ispisati svasta..................sto zapravo mozda i svesno-nesvesno radimo.............mozemo da sebe ulepsamo kolko hocemo jer je medijum takav i dozvoljava to................... tu da si nasmejan je lakse nego da se nasmejem sad napolje na 40 stepeni dok kupujem leb kod nadrndane prodavacice koja je zadnji put oprala ruke prekjuce...............u tom kontekstu teoretski...................ako kapiras sta mislim..........trece i najbitnije................ja u svaku svoju i tudju pricu uvlacim Boga............jer bez njega su mi price bezvezne i tek tada nemaju nikakvog smisla..........naravno sad ce puno da se isfrustriraju sa ovom recenicom............da izbegnemo svakakvih nesporazuma i price u kojoj cu ja ispasti jako zaostala konzervativka recicu samo kratko za mene je Bog=Zivot=LJubav............i bez toga ni ovo moje pisanije nema puno smisla

Хата ме приморала да јој опет одговорим мада немам више богзна шта паметно рећи(питање је колико је и ово досад било паметно). То о чему смо писали је тако превише филозофско питање и самим тим много растегљиво да би могли тјерати свако своју причу до у недоглед,да су нам приче потпуно супротне а да смо обоје у праву,бар у својим очима. Исто као што се може и другачије протумачити оно што ти написа...цитирам овај пут,смајли..` ja narocno tako pisem duge komentare da bi oni koji ionako ne razumeju sta ja uopste pisem mogu da se izvade i kaze ma jock bre ko ce to da cita, dugacak tekst, preterala bas..............inace bi morali u sopstvenim ocima da ispadnu glupi opet i opet`

Значи тај ко тебе не разумије,по твом мишљењу је глуп. То је веома нарцисоидно гледиште, уопште не мора да значи да је неко глуп ако тебе не разумије,зашто би био. Из твог угла можда и јесте,ако ти себе сматраш мјерилом интелигенције па ако тај неко не схвата шта ти пишеш,тај је глуп. Није у питању дужина текста него то да ли је то разумљиво сваком. Откуд знаш,можда те ни Ајнштајн не би схватио,а не би му могла  рећи да је глуп,претпостављам.

Мени се наравно свиђа како ти пишеш,али не бих баш рекао да је глуп неко ко не разумије тебе или било кога другог. Ја знам чак људе који не разумију ни `Јежеву кућицу` па никад не бих рекао да су глупи.

И тако,Хато моја драга....причи никад краја.

Вита јела зелен бор молим брзи одговор.

pa dragi moj cici...............znaci ono sto si citirao je bas veliki plus veruj mi.........inace to je interna sala koja se ne odnosi na tebe.......tu smo salu juce na ex-yu proturili.............zezali me ljudi da mi komentari uvek duzi no sam blog, na sta ja odgovorih to sto si ti citirao..........a sve to se nadovezalo na jednom kewinom izjavom))..........znaci to je sala koju sam ubacila u tekst.............inace u real zaista mislim da su glupi oni sto mene ne razumeju...........jer bas im sve ono objasnim, nacrtam i ako ne razumeju kako da to sebi objasnim no da su zaista glupi?!...........inace Einstein i nije neka faca da mu nije bila Mileva pri ruci............bilo bi mi bas svejedno da li bi me on razumeo da ti kazem, al radujem se da me ljudi tu sa zokiya razumeju........aj pa tako.........lep dan zelim

Лијеп дан и ја теби желим,смајли( ваљда ће моја бити задња,рекох данас Хати да сваки блог на зокију она овјерава,ппп)

"Od toga nema ništa lepše, premudro je biti srećan."

Ova recenica kao da ispada iz konteksta citave price i po meni je u pitanju samo pogresna formulacija, a kao sto se vidi iz komentara, moze razlicito da se tumaci. Postoje ljudi za koje niko ne moze da kaze da su mudri a koji se pri tom osecaju veoma srecno...

A opet.. sreca - nesto sto moze doci i nestati u delicu sekunde i mudrost koja se stvara godinama. Mudar mozes biti dugo a sreca je ipak nesto sto uvek kratko traje.  A mogu li se mudroscu prolongirati trenuci srece... sumnjam

...........inace Einstein i nije neka faca da mu nije bila Mileva pri ruci..........

I ja tako volim da verujem u to. ZIVELA MILEVA !

Kako volim kad mi neko ukaze na to da postoji sire, dalje, vise od onoga sto iznedrim. Iskreno, ja bih nekako volela da mi to stalno saopstava koja je negde na pola puta izmedju Hate i Cisa. Na stranu to sto bih naucila mnogo toga - silno bih se zabavljala!

@ Joske: Hvala! Imam utisak da si najbliza onome sto sam htela da kazem. Naravno, ovaj zakljucak nije posledica cinjenice da si komentar zapocela recima "Svidja mi se ovaj blog". ))

@ soulless: Zakljucak nije mimo konteksta price, bar ja tako skromno autorski mislim. Zakljucak nije overall utisak, vec se odnosi na ovu konkretnu situaciju. A da uopstavam ne volim, kabasta je to disciplina za moje mozdane vijuge ))

Nisam pominjao zakljucak, vec ne vidim nikakvu logiku u tome da je premudro biti srecan... pa bilo to u kontekstu ili uopsteno..

Hihihihih! Neko je mudriji kad je nesrecan...

Ima nas razniK: svako je blesav na svoj nacin, rece djavo i skoci u koprive. ))

...to vec ima smisla, inace sam se dvoumio izmedju mudro srecan i srecno mudar...

Bolje je s mudrim pakati nego s ludim pevati.

1. Ne mogu da verujem da si mi prethodnu izjavu shvatio ozbiljno. U stvari, mogu. Jednostavno, to vise odgovara tvojoj logici. ))

2. Ako krenemo logikom izreke koju si naveo, onda se namece zakljucak u trecem stepenu komparacije, koji bi trebalo da glasi da je najbolje sa mudrim se smejati... )) hihihihi!

Samo optimisticno lless, ne daj se! ))

Vrlo sam ozbiljno shvatio i hocu da te nateram da priznas besmislenost sklopa "premudro je biti srecan"
(shala naravno)

Izneo sam svoje misljenje a ti si odmah stala u gard... po mom misljenju, mudrost se ogleda u delima a povezivanje  sa srecom, radoscu, zdravljem... moze da ima smisla ali ne obliku koji si ti navela.. premudro je biti  zdrav ili premudro je biti veseo (cak ni u negaciji) ili premudro je biti tuzan... zaista nema nikakvog smisla. Po toj logici ona izreka bi trebala da glasi ...

ne zameri... prihvatio sam tvoj savet i opustio sam se i extra mi je, hvala )

M'nije to gard, jednostavno branim svoje misljenje... )) E, kad bi sad mogao da me cujes kako se smejem... hihihihihih! PP

A je li Cut...veliš,mast i prošlogodišnja turšija? smajli

Cisi, il' mi neko ponovo hejtovao po blogu il' te ja ich ne razumem... ))

Prolupao.

Ма пусти ајсицу,био коментар од Цут,па га сама избрисала.

Pametno!

Uz malu pomoc prijatelja.

995. Дангубим.

"happines is just an illusion caused by temporary absence of reality" reche neko (zao mi je sto se ne secam ko je rekao) ali suvise je rano.. lep blog

Premudro je prepoznati srecu... mislim da je to ova moja luda glava htela da kaze... )) Hvala!

Мислим да могу са сигурношћу рећи да сам схватио шта је та луда-паметна глава хтјела рећи,али да сад поново не разглабам овдје,могла би Хата наићи,смајли!!!