Budiš se lako i radoznalo kao da si se juče rodila. Osluškuješ svet, piješ velike količine crvenog čaja pre doručka i onda samo nešto "kljucneš" na brzinu.

Izlaziš iz stana i pičiš peške do posla zato što je tobože lep dan. Ako sretneš nekoga ko te poznaje, ali, kako tvrdi, nikad te nije video toliko srećnu, kažeš kako je osmeh odraz lepog vremena. Sagovornik nekoliko puta gleda u pravcu kišnih oblaka koji se spremaju da sruče kišu na Beograd i u šali ti traži da mu pozajmiš ružičaste naočare.

Na poslu svaku aktivnost svodiš na dve decimale. Ne nerviraš se, ne potresa te nedvosmisleno loša energija koja dopire iz osobe u ćošku. Biraš da pričaš samo sa ljudima koji bi te zasmejali i/ili zagrlili, briga te za sva ogovaranja, ne primaš se na prazna obećanja, ali veruješ kolegi koji kaže da će na sred hodnika "okrenuti slona" kad bude odlazio iz firme.

Smeješ se, pakuješ se 2 sata pošto si stigla na posao i planiraš kako da šmugneš što ranije odatle. Opet bi hodala, opet bi uživala u pesmama koje umilno reprodukuje tvoj gadgetic, opet bi našla način da sama sebi probudiš preostali milion okorelih leptira koji se uskomešaju tek pošto optimizam pobedi i onaj poslednji sloj skepse kojim si se tako dugo štitila.

Otpešačiš do centra, sretneš se sa Honey, osmehneš joj se šire nego ikad i tom šiform odagnate loše misli, zanemarite kišu koja se ipak sručila na Beograd, pričaš u jednom dahu i nemaš strpljenja da čuješ njeno mišljenje. Uživaš što poštuje tvoje stanje i u tim trenucima zanemaruje tvoju bahatost.

Vraćaš se kući, opet peške. Mačka ti prvo egzaltirana trči u zagrljaj, ali brzo beži glavom bez obzira jer nije navikla na toliko gnjavljenja. Spremaš se i ležeš u krevet, čvrsto rešena da ćeš zaspati pre 11h. 

U prvom pokušaju da zaspiš, pišeš nekakav blesavi blog o jednom običnom danu koji se u formi ne razlikuje od drugih običnih dana. U drugom pokušaju da zaspiš shvataš kako je to nemoguće verovatno zbog toga što nisi skinula one poslednje atome šminke, vidljive samo paranoičnim čistunicama. Obiršeš lice i vratiš se u krevet.

Gle čuda, zaspiš. Sanjaš opet onaj san koji je odraz, kako ti rekoše, tropikalizma tvoje duše. Stojiš na plaži sa besprekorno belim peskom i besomučno praviš pravilne osmice kukovima dok pratiš neki pomalo spor ča-ča ritam. Imaš samo jednog čoveka u publici kome je, i da ih je tu milion, namenjen taj ples.

More je toplo, sunce je blagonaklono prema tvojoj koži, DJ ne prestaje da pušta pomalo usporen letnji ritam, i dok tabanima sabojaš pesak imaš utisak da tvoji kukovi ne umeju drugačije da se kreću, osim tako... zavodljivo. 

Oči su ti zatvorene. I dok igraš i dok sanjaš. Budiš se. Ne otvaraš oči još neko vreme. Ne zato što su ti kapci teški, već zato što i budna osećaš topao vetar koji si ponela sa plaže na kojoj si celu noć za njega igrala.

Novi je dan. Moraćeš ponovo da izmisliš razloge koji su uzrok tvoje sreće. Retki bi razumeli kada bi im objasnila da si srećna jer si zaljubljena. U ljubav.

E i ja jednom da utrčim prva!

Ovo sunce baš utiče na dobro raspoloženje a nekad nam i nije potrebno mnogo da bi se osećali krilato. Jaka crna kafa i Kvariša na blogu. A čak je nisam mnogo ni gnjavila . 

Dve tačke i zvezdice, dragušna!

Edited by gipsy, 2011-12-07 10:21:36

"Kazi da sam blesav, pevam pesme najlepse, al ne mozes mi nista, smijem se..."   I ja u ljubav verujem

Ovako?

@gipsy: E, da sam tebe cekala da mi nadjes tog visokog i perspektivnog, nista do bloga ne bi bilo! Dve tacke i zvezdice, nego kako!

@Tea_bg: Vaisitnu!

@IceCold: Ja sam njanjava. Vidi!

nema shta zaljubljena si....i ja sam...u hilari swonk!!!!

Izvini prase, al' meni ona nešto konjasta. Zato sam se i zaljubila u Kristijana Bejla.

Te tvoje sreće su sjajne, i nailaze u pravilnim intervalima.
Naleteh na OVU  i OVU sreću.
Ta druga me je (opet) nasmejala do suza. Zbog Hatinog pokušaja da dokaže da su samo pavijani srećni, i činjenice da nam je buba-misionar jos uvek živ i zdrav.

nije konjastaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

pa i da jeste...za mene owako debelog i nije neka bolja

"i eto udade se ti za konja

draga moja shta ti bi

mora da je rek`o da te woli

i da sam ja jedan krmak debeli"

...... 

@IceCold: Pokusala sam ovih dana da se setim kako sam, usled pritiska razno-raznih, prepravila poslednju recenicu u toj prici. Zanimljivo je da sam se samo korigovala tu na blogu, a nisam je ispravila u sopstvenoj arhivi. Hmmm... bice da sam i dalje pri stavu da je premudro biti srecan. 

@prase, prase 'n' prase: draga, a od kad tebe zovu "kobila"? iiiiiiiiiiiiiiii!