... sto osuđuju, ali ima jedna situacija u kojoj ova sKeljanka (inter. pošal.) ima izražen stav od koga ne odustaje. Progresivno ili ne, tek tako je.
Možda o ovome ne bih ni pisala da me jedan post kolege blogera (iz daleke&ponosne Bosne) nije na to naveo. Naime, drugarice i drugovi pioniri, moje pomirljivo i "live&let live" jastvo ojede se te naježi na rečenicu "tako to mora". Narčito kada shvatim da je izgovaraju osobe koje ne vide dalje od svog precioso nosića. OndaK okrenem glavu, trup zatim i stvari odradim bez pomoći onih koji "moraju" da delaju samo na određen način. OndaK moje misli kazuju da će takvi neminovno morati da umru jednako gluMpavi kao što su se i rodili jer što se mora - nije teško. Uzgred, meni je teško isključivo ono što je obnevidelima pod moranje. I nije to nikakav inat - tak'i mi horoskop za ovaj život. U sledećem će već biti bolje, tako to mora

Brid in, brid aut, brid in, sajn aut

http://www.youtube.com/watch?v=MHAhaR7WNkY&feature=related

Energija samo menja oblik, a moja moze biti svakakva, ali se ne uklapa u moranje. Silly me!