<!-- /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:""; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman";} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:70.85pt 70.85pt 70.85pt 70.85pt; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {pageection1;} -->

Prvim udahom zavoli leto! Na uglu dveju ulica pogledaćeš kroz trepavice, krijući pogled od sunca. Oseti kako se vazduh lepi za nedvosmisleno sladak i gizdav miris lipe, koja u kose prolaznika ubacuje zlatne ljuspice svog cveta.

Smelo koračaj kroz aleju ljudi u belom gradu, zatalasano gustog vazduha. Sešćeš na kalupu u nadi da ćeš u očima prolaznika naći odblesak sreće. Ipak, radoznalost te odvlači na drugi kraj saznanja. Cvetna haljina mlade Ciganke koja juri svoje od vrućine nervozno i od suza umazano dete. Pod haljinom kratkih rukava nazire se oparani rub svetloplave izgužvane majce, kojom s vremena na vreme briše sjaktave stakliće znoja sa čela i nausnica.

Nisi jedini koji ju je video. Gospodin, što se uklapa u ovu sliku, sa štapom i sombrerom neočekivano velikog oboda, kojim se štiti od sunca, zastao je, propustivši bosonogo Ciganče, musavo od sebe i nemalo zatim, njegovu zadihanu majku, kojoj su psovke piskutavog glasa ispresecane vrelim dahom. Dok se udaljavaju od klupe na kojoj si, zamiču njihovi likovi i jedino što ti ostaje jeste zvuk coktavog susreta golih tabana sa vrelim betonom na najprometnijoj pešačkoj zoni na Balkanu.

Na putu do hlada na tvrđavi zatećićeš šarene ivičnjake cveća u žardinijerama. Beskompromisno različitih boja, bez mirisa, izniklo iz istog semena. Lat je plišano krhka, podložna da na slučajnom dašku poskoči igrajući u ritmu koji je vetar naneo.

Nadomak tvrđave, dok studenti, okupirani trenutnom sopstvenošću, ulaze u biblioteku, videćeš da su boje na crtežima onih što svoje ideje maze grafitom na belom papiru, iznenadno prisutne u intenzitetu. Kombinuju ih sa grafitnim senkama, prijatnim na dodir kao i sam saten.

Kroz debeo hlad na tvrđavi prolaziš nehajno i sporo. Cvrkut dopire sa svih strana. Imaš utisak da su pevačice sitne i stidljive, skrivene pod lišćem platana i kestena. Žamor ljudi raspoređen je i neujednačeno se iz govora kotrlja u smeh ili prerasta u veličanstvenu tišinu osmeha. Reka je sasvim blizu. Voda koja odmiče miriše na topli dah poljupca. Zaranjaš noge i uživaš u naizmeničnim milovanjima toplih i hladnih struja, bez logičnog sleda.

Sedeći na obali, trenuci će ti misli blagosloviti rimama pesme koju ćeš već u povratku kući zaboraviti. Kako i ne bi kad razdrljena lanena košulja Lune baca bludne poglede na grad, spletkareći sa željama ljubavnika. Dok biraš drugačiji put za povratak kući ritam grada imaće veselu, ipak buntovničku punk-ska notu. Poigravaće ti koraci dok misli budu udarale u svest o lepoti sveta. Pokušaćeš da se setiš one pesme... bez uspeha!

Pomolićeš se pred spavanje i levkom nade reči poslati nebu da molitvene lepote ostvari kroz ljubav. Drveće pored tvog prozora šušti pod hladnjikavim dodorima letnjeg vetra i gizdavo razmeće mirise slasti. Lagano toneš, približavajući se prizorima iz molitve. Probudićeš se nasmejan i zaljubljen u leto, grleći mogućnost da svako osećanje obrubiš koncem od tog sna.

Pepe, hvala na svidZanju! Mani se naslova, sustina je u samom tekstu. )) A mogao si i da pitas sta je infinity, rekla bih ti da je to beskraj. Bas kao sto je i infinitiv nesvrsen glagolski oblik. Ali eto, hvala bogu imamo Google! ))

Kiss za VAS!

Dont lament, for Gods sake! U can always ask me )))

OMG!