Kada ti uzmu nesto sto volis...tuga dolazi korak po korak.
Kada ti uzmu nesto sto volis neko ti je kriv, imas nekog da okrivis za sve. Za svaki korak koji niste koracali zajedno, i svaki smeh koji niste 
smejali zajedno i svaku pricu koju niste pricali zajedno, za sve sto ste odvojeno ...
Kada ti uzmu nesto sto volis, secas se svega sto ste odvojeno . To je bolno.
Kad izgubis nekog koga volis tuga dodje odjednom ...
Kad izgubis nekog koga volis niko ne bude kriv .
Kad igubis nekog koga volis secas se svega sto ste zajedno...secas se kako te je nosio na ramenima, kako ste se smejali zajedno, kako te je ucio da koracas 
i bio tu da ti da ruku ako se sapletes, da poljubi da prodje ako padnes.
Kad izgubis nekog koga volis ne prestanes da volis...
a onda dodje vreme za plakanje...
places zbog svega onoga sto vas je nekad radovalo 
to ne boli 
to je bol
i vise nemas nekog koga volis a i dalje volis 
...
i tada
kada dodje vreme plakanja ne dajes nikom da ti takne te suze
jer one ciste 
one su katarza 
i jedino sto je spona izmedju onoga sto si imao ali si izgubio 
Kad izgubis onog koga volis dobijes tu jednu bol koju ne das nikome .
a i dalje volis...

Grlim te dok boli i ako je ikakva uteha, ja sam od onih presoatalih, koja tebe voli 

Neki se ljudi nikada ne izgube.Samo se presele u neki drugi, bolji svet i uvak budu tu.Bole nasa secanja zbog trenutaka koji se ne vracaju.To je krug.

Uvjek ne možemo gospodariti svojim osječajima i primoravati sebe da se smejemo, kada nam duša jeca...najbolji lek jeste isplakati se...treba se isplakati tako snažno, da svaki delič onoga što nas tišti izađe napolje, pročistiti dušu, smiriti je, kako bi mogla da nastavi da funkcioniše dalje..