Da vam prvo svima poželim srećne praznike, srećan kraj ove godine i mnogo boljih nadolazecih godina.

Da vam pozelim mir, zdravlje i sreću.

Ponovo je decembar...

Mesec haosa, sreće i lepih misli. 

Uvek nekako baš tad poželim da donosim odluke, da se sabiram i bankrotiram. I mesec samoće.

Uvek je decembar mesec u kom pravim visestrane spiskove za kupovinu poklona 

I u svom tom planiranju, razmisljanju o svima do kojih mi je stalo, o sitnicama koje su im važne...

Sva ta ljubav koja je utkana u želje, zagrljaj i osmeh ispune mi dane srećom.

I bas to su momenti, kad si okružen onima koje volis,  kad ti je osmeh najveci,  baš to su momenti

kad si najvise sam. Kad svi oni koji te vole pozele ti sreću i da eto nadjes nekog jer samoća nije dobra.

Postaneš svesna da tvoju samoću skoro svi vide kao hendikep,  kao veliku ruznu mrlju na celu...

I onda se nasmesis, poželiš im sve najbolje i zagrlis svoju tisinu.

Jer kako?

Kako pristati da nekom budeš polovina ako si vec nekom bila sve

Kako pristati na dan, godinu kad ti je neko dao ceo život

Kako pustiti nekog da voli tvoje vrline kad je neko voleo tvoje mane

Kako bre biti voljena kao žena kad te je neko voleo kao vazduh 

Nekad te snaga uplasi 

Ali nežnost je uvek ta koja te pobedi

A nekad je to samo tisina 

Ležim u krevetu
Čujem kako sat otkucava i mislim na tebe
Zarobljena u krugovima
Zbunjenost nije ništa novo
Flešbek, tople noći
Skoro zaostao
Kofer sećanja
Vreme posle—

[Strofa 2]
Ponekad me zamišljaš
Hodam predaleko ispred
Zoveš me
Ne čujem šta si rekao
Onda kažeš: „Idi polako“
Zaostajem
Sekundarna kazaljka se odmotava

Ako si izgubljen, možeš potražiti i naći ćeš me
Iznova i iznova
Ako padneš, uhvatiću te, čekaću te
Iznova i iznova
Ako si izgubljen, možeš potražiti i naći ćeš me
Iznova i iznova
Ako padneš, uhvatiću te, čekaću te (čekaću te)
Iznova i iznova

Ma bravo!!!

Tacno se pitam da li ste uopšte procitale blog pre komentara 

Bar prve dve recenice 

Srećna i meni nova godina ♡