Napisem u sobi za yamb kako imam 50 godina i u tom momentu se desi neki kvrc i jedna devetina nastavi da igra yamb a ostalih osam devetina mozga počinje svoju igranku. Krenu iz memorije kao lavina da naviru sećanja pa i emocije... za koje sam bio ubeđen da sam ih davno zaboravio i potisnuo.

Prvo što mi je palo na pamet je da sam na Zoki došao pre nego što je Facebook postao globalna mreža... Tada sam imao nekih 35-36 godina, skoro kao osoba sa kojom ili protiv koje sam tog dana igrao u sobi. I setim šta sam ja tada mislio o osobama 50+ godina koji su se u to vreme igrali i družili sa nama... Onda razmišljam... da li su oni sebe tada videli kao što ja sebe vidim danas...

Bez imalo mog uticaja na to... sećanja naviru... situacije, ljudi, nikovi, igranje i kuckanje do kasno u noć. Smeh, odvaljivanje od smeha, u gluvo doba noći kada se smo se suzdržavali da ne probudimo ukućane, da nas ne proglase ludacima. Igrali smo skečka, palili kamere na lobiju, igrali turnire sa realnim nagradama (mobilni telefon)... Okupljali se u kafanama. Družili se.

Imali smo razloga i za tugu. Neizmernu. Od tada su na napustili neki divni ljudi. Ne mogu sve da ih pominjem jer se plašim da nekoga ne izostavim ali se sećam da sam u dva navrata išao na sahrane osoba koje nikada nisam uživo upoznao. Išao do Zaječara da ispratim zerka (Zero07), mladića od svojih 20-ak godina koji nas je prerano napustio. Došli smo tamo a da nismo znali šta da kažemo ako nas neko pita odakle smo ga poznavali. Kada smo to nekako stidljivo izgovorili, roditelji su već znali sve o nama i a mi smo im preneli koliko je ljudi pogodila ta strašna vest.   

Kao što život ide dalje tako je i ta lavina mojih sećanja nastavila da se kotrlja. I onda sam počeo da razmišljam o sudbinama nekih dobrih ljudi koje godinama nisam čuo... Šta se sa njima dešavalo u proteklih 10 godina. Od mladića i devojaka postali su verovatno očevi i majke, stvorili porodice, obaveze... (pade mi na pamet malo_lane, devojka koju sam neizmerno poštovao a za koju sam pre par godina čuo da je u Švedskoj, da ima porodicu, decu, da se bavi farmacijom). Možda su nas i zaboravili...

Setim se onda i prve Zoki.com bebe Teodore, koja će uskoro da napuni 13. godina... Obećao sam da ću da dodjem da je vidim i nadam se da ću to obećanje sledeće godine moći da ispunim...

Setim se i kako smo pravili rodjendanske žurke na lobijima i jednog rođendanskog videa koji me već 10 godina puni pozitivnom energijom kada god ga pogledam. Ice, Tea, Nato, beskrajno hvala na tome...

Srecan ti medjurodjendan, voljeni moj soule

P.S. mrzim kad mene nema u blogu....

I bilo je leepoo...i stvarno je bilo lepo! 

Da bilo je lepo, i sad je lepo. Bilo je divnih ljudi , i sad ima divnih ljudi. Samo treba da odlučimo da ne prestanemo da se radujemo, družimo, smejemo. Da se ne zatvorimo za sve novo, a da dogadjaje i ljude iz prošlosti ne zaboravimo. Let's have fun ... 50 je tek polovina !!! 

Ja još uvijek odem na kvizove od prije sedam-osam godina i dobro se ismijem komentarima

"A kada godine minu u beskraj, u daljinu
i kada nam nestašni plavi čuperak nad okom posedi,
shvatiš da ova mrva, maljušna mrva detinjstva
nov jedan život vredi!"

Da zaokružimo priču sa Miroslavom Antićem.

A sada i vidimo kako se spremao ovaj Obzbiljno neušećereni flim

Nema na čemu, bilo nam je zadovoljstvo, ali baš BAŠ smo uživale. A što se godina tiče, sad kreće drugo poluvreme! Moja baba govorila, sve je dobro dok ti je manji broj godina od broja cipela. I stvarno, kad ti godine prerastu cipele, već počinje nešto da škripi i lupka. Al ja slabo marim!

Sad zvucis kao Nesso jugonostalgicar

E moj dragi Soull i jas opaliv dobri 52 g ,Na Zoki.com vidovme i taga i mnogu radosti ,so nostalgija se prisetuvam na dobrite vremina,druzbi,zafrkancii ...Ne kazuvam deka e sega loso tuka na zoki nego nemozi vo nikoj slucaj da se sporeduva so pocetocite na Zoki ,toa bese druzba golema  Drugo i ne e bitno kolku god imame, bitno kakov covek sme,kakva dusa nosime ,kakvo srce imame, bla bla itn .Nikoj ne e bezgresen pa taka i nie,mozebi sme zgresile nesto ama zatoa e prijatelstvoto za da se prosti,da se prifati licnosta so svoite mani i doblesti makar toa bilo i virtuelno prijatelstvo.Sum se zapoznala i licno od zokievci od nekoi sum se razocarala-nema da komentiram   a za nekoi mozam da recam deka sum srekna sto gi zapoznav i seuste se moi prijateli .Moj mili mudonjo nikogas ne e kasno za da go odrzis obekanjeto na nekogo kogo si mu go dal samo da sme zdravi zivi. Bebuska Teodora i jas alapaca hahah e ajd i moeto konjce hahah ke ni bidi milo i licno da se zapoznaeme   

P.S -seuste cekam da me ozenis