Prosle su godine od mog prvog pisma... sve je pocelo tako naivno... od ideje napisacu ti ali nikad necu poslati u ulicu Jovana Cvijica.Da je ikad postojala ideja da cu poslati verovatno ne bih ni rec napisala. Da , ok, sirim temu...prosle su godine a i dalje imam potrebu da ti ponesto kazem.Video si svet koji ja nikad nisam videla, video si svet onako kako ga ja nikad necu videti...ti si gledao svet na keju, na Dunavu... a ja , ja u svemu detektujem ono lose , ruzno, groteskno...i zalutam, izgubim kojesta usput. Izgubim poneko dugme, poneke ljude, ali najcesce izgubim sebe. Tada, ali samo tada , dodju dani koji me vrate tebi. Ti dani nastupe necujno , i samo po neko ko se tad nadje blizu pita jesam li tuzna? Oh ne, nije to tuga , to je d-mol. Nekad sam sanjala da je moguce menjati svet, a danas znam, svet je promenio mene. ,,A ja sam pred zivot istupio najezen"...samo tad, kad pozelim da vratim se sebi,  jedino tada, vratim se tebi. Srecan nam rodjendan, prijatelju...