Imala sam nesrecu da vrlo rano citam sestre Bronte. Shodno tome , formirao se moj ljubavni kod. Nakon Orkanskih visova nije bilo teorije da mi se dopadne neko ko nije namrgodjen. 
Od moje lude mladosti najludja stvar je bila kad bosa istrcim u dvoriste da me niko ne vidi. Bavila sam se humanim radom, pisala za lokalne novine, visila u bibliotecii stigla do faxa a da se ne zaljubim.
Nekako bas u tom periodu pocela sam da pratim sport i boze , zaljubila se . Kako sam imala cod za unapred nesrecnu ljubav , zaljubila sam se u lika sa tv-a. Retardirano a ?
Boze, kakva je to ljubav bila. Kupovala sam sve moguce sportske casopise jer bio je najmrgudnije bice koje sam videla u zivotu. Nikad osmeh, uvek koncentrisan, i opesdnut kontrolom. I sad ova prica ne bi imala poentu 
da ja nisam jednog dana cula informaciju da mu je brod u luci u Novom Sadu , i dosla na genijalnu ideju da odemo do te luke . Maja, neko ko me je pratio u mojim ludostima 
iako kriticki raspolozena za moje ideje , posla je sa mnom. ,,stvarno ides'' , - ,, pa ne mozes sama''.
I tako smo kao dva izgubljena slucaja, u stranom gradu, na prvoj godini fakulteta posle da trazimo marinu u kojoj je njegov brod. Bio je decembar, vreme neko nedajboze zimsko.
Otkud zima u decembru al haj. Podjemo tako nas dve uzvodno uz Dunav, pa logicno moramo naci marinu .Uglavnom, cetiri sata smo pesacile, Maja je bila na ivici nerava, ja i dalje optimisticna
i eto nas. Neugledno, doduse, jer ocekivala sam nesto woow, al jasno je da je neka marina jer ima brodova. Nas dve na pesackoj stazi a prilaz strm , u haosu al podjemo mi dole , otvorimo neku zicanu kapiju , udjemo , napolju mrak, zimsko vreme 
i sedam uvece, i onda pocinje haos . Dva koraka smo napravile i prema nama se sjurio doberman . Uhvatim Maju za ruku , osetim u delicu sekunde da su joj se prsti zgrcili od straha toliko da je nokte zarila u moj dlan i 
prodje mi kroz glavu ovo je kraj, vec vidim sutrasnji naslov u novinama, zbog nesrecne ljubavi studentkinja se bacila u celjusti zveri. I onda sve staje. Tisina, otvaram oci i scena kao iz filma, covek u odelu barmena stoji 
prenerazen i izgovara,, deco sta radite tu '? Pocnem da zamuckujem da mi ustvari samoo hocemo da vidimo brod i da nismo nista lose htele i onda on pocne da se smeje i objasni nam da smo definitivno zalutale, upale na privatan posed 
i doneo nam je po casu vode. Eplog je da smo sav taj put ka nazad morale pesice, ja vise nisam bila zaljubljena, a Maja nije pricala sa mnom 3 dana .
Ne dajte deci da citaju sestre Bronte do zrelih godina .

To je problem sto su zene nacitane ruskih romana, pa u svakom muskarcu vide Jesenjina. A ima ih i dlakavih, razuzdanih, debelih stomaka sa jos debljim kajlama oko vrata, koji nikakve veze nemaju sa romantikom. A ima i nas placipickastih priznajem

Ovo sa brodom, me podseti na jednu pricu od pre par meseci koju sam napisao. Evo ti je u originalu