Ovako je to bilo.

Nedelja.

Park.
Ja dolazim, u haljini nekoj, dugačkoj.
Šlepovi joj se vijore na vetru.
Nije mi hladno.
Penjem se na binu.
Nema publike.
Sedam za klavir.
Primećujem da se okuplja svet.
Počinjem da sviram, virtuozno, bez greške.
Barok, naravno.
Debisi, ili možda Ravel.
Ipak Ravel.
Oči mi ostaju prikovane za jedno lice u publici.
Ozbiljan. Namršten. Bože... kako vreme leti. Skoro 80.
On voli Mocarta i Betovena.
Ne želim to da sviram, kao. Ne danas.
A opet,on je tu.
I moj koncertni klavir je kao odjednom postao elektronski.
Namignem mu.
I odsviram mu ono.
Kao, sjajno mu to odsviram, i kao, izvodljivo je to na tom mom klaviru, koncertnom, koji je još i elektronski.
Širok osmeh ispod brčića. I navlači onaj štofani kačket, svoj, kao da hoće da se sakrije ispod njega.
I svi ga gledaju. I tapšu mu. I meni je drago što su ga prepoznali, što su sve to prepoznali.

Onda mi prilaze Toma i Aca. I kažu da moram da idem, i da ova publika mora da se raziđe.
Što da idem?
Zato što počinje Parada.
A otkud vi tu? Nisu valjda došli i Dragan i Velja?
Aca kaže da ih je zvao Gido i rekao da ima da se pojave kako znaju i umeju.
Toma ga ispravlja, nije on za tebe Gido, nego gos. Vestervele.
Kažu…
Dragan se razboleo, a Velju je neko... našibao bejzbolkom sinoć. Možda se sam šibnuo, sleže ramenima Aca. Toma ga prekorno pogleda.
Jbg.
A da sviram ja i za Paradu?
Ne lupetaj. Šta si sad umislila? Da si Kristina možda?
Ubiše se od smeha.
Meni baš bilo krivo zbog toga.
Što su se smejali.
Utom naiđe i ta njihova ekipa. Nose šarene balone neke i par transparenata.
A leeeepi, ono baš lepi. Svaki kao Adonis.
Vidim i Peđa bez dečka se mota među njima.
Au, što je lepa ova gay populacija serbska, čoveče, pa ja vas uopšte nisam tako zamišljala, kažem mu.
Sve je to politika Ajsi, kaže mi sa tugom u glasu. Našu braću egzibicioniste, S&M poklonike, trandže i one ekstremno ružne smo isključili iz ovog hepeninga.
A ribe? Jesu li i one probrane?
Nisu. Ovde zapravo nema ni jedna naša. Ove smo pokupili u kontigentu, sa zadnjeg fešnvika, samo za paradu. Mi ćemo posle... neku zatvorenu tribinu u originalnom sastavu.
Mhm. Pa dobro, sve za Evropu.
Ma, 'bem ti takvu Evropu...
Aj, sasrećom.

I onda vidim njega. Na ivičnjaku sedi, sam.
Tek punoletan, čini mi se.
Na njemu bela majica, na kojoj napred crnim slovima piše
„Nije Srbija šaka pirinča“
Pozadi, 1389.
Plače.
Sedam pored njega na ivičnjak.
Kažem mu
Hajde, mačak, šta god da je, biće sve oK, nemoj da plačeš.
Reče jedan gejša sad, h, h, h, h, reče, a nisam znao...
Ma, šta ti je rekao?
Umro je Tony...
Da, znam. A zašto ti plačeš? Tony je bio sjajan, ali on je njihova ikona. Oduvek.
Šta pričaš to Ajsi, jesi li normalna?!?!?!
Jesam. Il’ nisam, otkud znam. Što?
Sećaš se onog...h, h, h, sećaš se, Do try it again. I've got a funny sensation in my toes, like someone was barbecuing them over a slow flame.
Aha. Sjajan film.
Pa kakva onda gay ikona, on je bio, bio je bre ikona svakog poštenog picopecaroša ! Ma sad ću da im slomim kosti, sunceimnastrano.
Nemoj, čekaj, e, mali !!!!

I probudim se, sa pulsom preko 100.
I sa tugom nekom.
Najviše zbog toga što ja uopšte ne umem da sviram klavir.
I nemam haljinu, tu, u kojoj izgledam kao vila Ravijojla.
I što, očigledno, nisam baš tačna u pamet.

pa kako se probudi kad je najzanimljiwije? puuuu
taman sam se spremao da chitam kako klinatz kasapi pedere motornom testerom, sa zadowoljnim osmehom na litzu dok wila rawijojla swira neki posmrtni marsh na klawiru kad ono trt...nishta...ako zhelite da gledate splater uzhiwo, pojawite se na paradi ponosa (uwek sam se pitao zashto se tako zowe, werowatno se ponose time shto se heftaju u bulju), sa bejzbolkom, grabuljama, testerama, satarama i ostalim `ladnim oruzhjem i dajte sebi odushka (obelezhja nawijacha rada su pozheljna, jer uwek mozhete da okriwite nekog nawijacha)....
a gej ikona obichno nije gej, wetj neki baja do jaja na kojeg se lozhi brdo riba, klinki-tinejdzerki, mladih mama, matorih mama, baba, pedera, a ponekad i neki strejt tip (e shto dzoni dep nije derpe dao bih mu na ketza...taj fazon)
i na kraju shta retji a ne zaplakati, suwishe sam strejt u glawu da bih razumeo te...kako da kazhem...fali mi kljuchna rech o5....parade, jednostawno parade
pozzdraw od prasitja

ook Antiqua">I ti stvarno tugujes za svasta... i nista.

I probudim se, sa pulsom preko 100.
I sa tugom nekom.
Najviše zbog toga što ja uopšte ne umem da sviram klavir.

ook Antiqua">Pa naucice te KS za 15 min

1 0

@ prase, zgrožena sam tvojim komentarom. Sad mi se spava pa ne mogu da ti objašnjavam zašto.
Sutra ću, možda.

@ gipsy, aj sredi mi to kod KS, nešto me izbegava otkad sanjam u hororu.
:think:

iz bloga u blog ja te razocharawam swe wishe i wishe sa swojim komentarima
a nije mi to namera, samo sam iskren...jbg

dwa puta okachih isti komentar zato 1 ide u risajkl bin

IceCold;bt2775



@ gipsy, aj sredi mi to kod KS, nešto me izbegava otkad sanjam u hororu.
:think:
ook Antiqua">Sredicu ti ako joj sredis avatar.
A mogla bi i mene da nauci kad je pri klaviru vec. Mogu da nas zamislim u narandzastom konfu:
KS na mic: jel se cujemo?
Mi (u glas): cujemo se !
KS (nadglasava kosilicu): kucaaaaa posooooooo

2 0

IceCold;bt2775



@ gipsy, aj sredi mi to kod KS, nešto me izbegava otkad sanjam u hororu.
:think:
ook Antiqua">Sredicu ti ako joj sredis avatar.
A mogla bi i mene da nauci kad je pri klaviru vec. Mogu da nas zamislim u narandzastom konfu:
KS na mic: jel se cujemo?
Mi (u glas): cujemo se !
KS (nadglasava kosilicu): kucaaaaa pos'ooooooo

1 0

ook Antiqua">E pa slatke moje... vise nikom nista ne sredjujem !
Celu noc sam svirala u photoshopu pokusavajuci da nateram elektricnu kosacicu da namigne...

Posto Ajsi opet nema

Gde me nema? :eyes:
Samo čekaš da zaspim pa da mi prisvojiš blog i odgovaraš na komentare !
E, ovo još ne videh na svetu belom, voli žena da se raskomoćuje na tuđim blogovima više nego išta.
Molim vas da joj napravite tu pevajuću kosilicu da se malo s nečim drugim zabavi, svaki mi je blog do sad preorala !

0 0

Кад сам видио наслов,таман помислих да је текст о Партизану,кад цврц Милојка,неке друге теме.

Od kolevke pa do groba......Poslednjih nekol`ko dana, kanda sam se vratijo u Slobino vreme, na tv-u, uFatim daljinac, i shaltam kanale, postoje dve opcije, ili da gledas dzinglove o 5 oktoMbru, ili konferencije raznorazne o "paradi ponosa", a niko da spomene niti da napishe o malom Marku, kakol je tamo negde u ebenom Luxemburgu, razvaliJo vrshnjake iz citave Evrope, na takmicenju iz fizike, no takav ti je ponos u nas, bitno je da gledamo bash tog Pedju (mislim da znam Ajs na koga mislis) kako sprema klopu u nekom nadrealnom reallity show-u.
E pa...... do qrtza nam ponos...

@Cis, viš', mogla sam jedan da vam napišem za 65-ti rođendan, ali to će ili da košta ili neće da vam se svidi.

@Eto, Sile, ti si spomenuo Marka. Bravo Marko !
A verovatno mislimo na istog Peđu. Nisam ja nešto mislila da ga ocrnim, skroz su mi simpa njegovi tekstovi.

“U potkovici koja zvekeće, nema jednog eksera” – kaže naš narod

(toliko o toj manifestaciji)


Ajsice, sledeći put kad zaspiš na klaviru, sanjaj neke lepe snove

.