Svratiš na ponoćnu partiju, svebogamoleći da naletiš na nekog ko ume da ćuti i vrti kockicu.
A onda gipsy počne da se umiljava.
U startu prepoznaš da te radi, ali je pustiš malo da okoliši. Masti, cokće, sladi.
Kad potroši sva legitimna sredstva neokortičkog ratovanja, pređe na niske udarce. Pošalje pregovarače, visprene i obučene poput onih iz FBI što sa kidnaperima pregovaraju:

(11:54:15 PM) kraljica_srce: a da napises jedan blog o tome kako su nastali Leptirici?
(11:54:28 PM) IceCold: mani me se sad i ti
(11:54:35 PM kraljica_srce: ova ideja nema nikakve veze sa gipsy
(11:54:38 PM) IceCold: gipsy me dribla danima da to napisem
(11:54:52 PM) kraljica_srce: zato i kazem
(11:55:06 PM) IceCold: ccc, kakva namestaljka

I tačno možeš da je zamisliš, kako onako luda i plava sedi i drži fige u želji da te po ko zna koji put zavrne da igraš po taktu Pitome Aždaje Ovdašnje.

6:00:00 AM – zvoni sat, taktički podešen na sat ranije nego obično. Sa namerom koja je podrazumevala četku i fen. Umesto toga ...

Istina o Leptirićima Šarenićima

Poznata je priča da se za konjima prašina diže.
Nikad za Leptirićima. Nije im svojstveno, a nije ni logično.
Leptirići su benigna, šarenokrila stvorenja, koje je priroda obdarila samo zanimljivom spoljašnjošću. Ne krasi ih ni mudrost sove, ni lukavost lisice, ni dugovečnost slona ili kornjače.

Leptirići Šarenići Ovdašnji nastali su sasvim slučajno, mada se sumnja da su postojali mnogo pre zvanične inaguracije. Kako i dolikuje stvorenjima koja žive samo jedan dan, kršteni su spontano, u letu, kao usputna konstatacija u blogu koji je bio odgovor na neko neuspelo pisanije u formi šovinističkih ispada.
Prizvali su situaciju. Slučajno.

Čudno je to.
Hodaš kroz život, pa i kroz net, a nisi svestan koliko ljudi okrzne tvoja aura. Po dobru ili po zlu. I onda, kada padnu te neke prepreke, i kada ostaviš prostor za komunikaciju, kada recimo napišeš taj neki blog, o tim Leptirićima, o sebi samoj, o onima koji su ti dragi jer su ti slični, odjednom osetiš zlo kao dodir. Osetiš da je ta neobjašnjiva netrpeljivost sažeta u grubim i optužujućim komentarima talog koji se dugo sakupljao u nekim dušama, i da vrlo malo veze ima sa onim što komentarišu. Količina strasti i emocija koje unose u svoje optužbe u nizu te parališe. Izvrću tvoje reči, manipulišu rečenicama koje su jasne i iskrene, kroje ih po svojoj meri i tako unakažene citiraju kao tvoje.

U tom trenutku ti znaš da postoji način da se odbraniš. Da odbraniš svoj stav, svoj izraz, sebe i taj blog nebitni. Ložiš sebe kako ti nije stalo, kako si iznad toga. Dobuješ prstima po površini svoje korektnosti pa se trgneš. Nije to za tebe. Ne napadaš, ne uzvraćaš.
Ti zapravo nikom ne umeš da kažeš da mu je prezentacija sranje, da mu je studija efikasnosti faze II nepismena baljezgarija, da mu je frizura loša, a ni da mu je komentar na blogu odraz sopstvenih frustracija. Nemaš predrasude, ali neki šabloni su neizbežni čak i kad je tvoje ponašanje u pitanju, zar ne.
Imaš svoja tumačenja za osećanje večitog krivca za tuđu lošu sreću koje je bolje da zadržiš za sebe. I da ih prevaziđeš. Da shvatiš da ni drugi nisu hodali po minskim poljima, a oni koji jesu nikad ti to neće nabiti na nos.

I onda shvatiš da je vreme da se oprostiš. Od njega . Od bloga kao ozbiljnog pisanog izraza. Od čitača između redova koji nisu shvatili temu. Ni naslutili.

Od tad uživaš u svom jatu Leptirića Šarenića, i u vašim pričama „bez mozga i pameti“ (eh, umalo ne odrobijah zbog te definicije). I u dopisnim članovima. U svim onim dragim ljudima koji kapiraju da Šarenići nisu samo blog kategorija, nego model ponašanja i civilizovanog ophođenja.

Ne mora se nigde „đonom“.
Ni po svaku cenu.

Kasniš.
Neko od Leptirića će sigurno svratiti, ako ni zbog čega drugog onda da pročita istinu o sebi : P ... kad su već tu neka završe blog...

Sunčan dan vam želim.

Leptirići Šarenići Ovdašnji nastali su sasvim slučajno, mada se sumnja da su postojali mnogo pre zvanične inaguracije. Kako i dolikuje stvorenjima koja žive samo jedan dan

Sa vama se priroda malo poigrala pa vam je rok trajanja malo duzi

hhihi! ja procitala 1/3 i treba mi odmor, volim kako pishesh, samo, bolje razumem sebe

I tačno možeš da je zamisliš, kako onako luda i plava sedi i drži fige u želji da te po ko zna koji put zavrne da igraš po taktu Pitome Aždaje Ovdašnje.

ook Antiqua">I netetovirana !

ook Antiqua">p.s. sad mi se vise uopste ne dopada naslov ovog videa...

ook Antiqua">Ovako je vec bolje

ook Antiqua">Racunjam da sam ubiVena posle ovoga...
Ako vam nisam rekla ovih dana da vas volim ni necu ! :****

6:00:00 AM – zvoni sat, taktički podešen na sat ranije nego obično. Sa namerom koja je podrazumevala četku i fen. Umesto toga ...

ook Antiqua">Obozavam kad ode na posao sa leptirom u kosi iii onda joj iskrsne kolegijum

Ajsice aj lav ju

...Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade su
godina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kao
što je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,
baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki u
nedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače...
M.A.

paulina;bt1990

Leptirići Šarenići Ovdašnji nastali su sasvim slučajno, mada se sumnja da su postojali mnogo pre zvanične inaguracije. Kako i dolikuje stvorenjima koja žive samo jedan dan

Sa vama se priroda malo poigrala pa vam je rok trajanja malo duzi

ook Antiqua">Ne, ne apu... nije se priroda sa nama poigrala nego banda leptirasta malo prevarila prirodu

Bandidos,

ook Antiqua">pa ga cuvaj, nek ti traje )

0 0

ook Antiqua">Rambo, sa tobom sam na ratnoj nozi dok se ne istetoviras !
ook Antiqua">
p.s. kako Kulermaster prosao na kolegijumu sa papilotnom u kosi?

Kad ce oglas za blagajnika vaseg tajnog udruzenja, ja k`o kornjacha bi vam bio idelan za tako nesto, i molio bi vas da mi posaljete jednu zajednichku fotografiju, da vam uradim zajednichki ili ti grupni pasosh za nesmetanu shetnu po svim blog servisima ovog univerzuma )

Sa vama se priroda malo poigrala pa vam je rok trajanja malo duzi

@ paulina, ne kažem da kod Leptirića nema elemenata patologije, i koliko je prednost što smo ih svesni, toliko je zabrinjavajuće što ih pažljivo negujemo.
Što se tiče trajanja, ono se odnosilo na blogove. Jedan dan je dovoljno.

1 0

volim kako pishesh, samo, bolje razumem sebe

@ Olivera, to je … tako. Najveći deo Leptirastih pisanija shvataju samo oni koji ih pišu.

1 0

polako pocinjem da shvatam genezu i razloge postojanja, namere i misiju istih na ovom Svetu

@ banditos, plašim se da si nas preozbiljno shvatio. Ili nas ložiš malo.

2 0

@ gipsy, ta mutacija iz Leptirića u Aždaju mi je potpuna enigma.



@ Tea_bg, aj lav ju tu.

@ Lothesse, drago je meni što si ti tako mila i poetična u komentarima, ali ko te nije čitao kad pričaš o neprocenjivim Božaninim kučićima koji su završili u pljeskavicama ne zna šta je propustio : ))) .

Bojim se uzeće hljeb Isidori Bjelici, sa iznošenjem ovog kuloarskog ogovaranja.

@ KraljiceSrce, budeš li me još jednom poredila sa visokotiražnim alapačama serbskim, ocepicu se od tebe !

0 0

ook Antiqua">p.s. kako Kulermaster prosao na kolegijumu sa papilotnom u kosi?
@ gipsy, papilotne su ostale u senci ujeda od komaraca. Ozbiljne farmaceutske kuće mi nude da reklamiram vakcinu protiv malarije.

1 0

Kad ce oglas za blagajnika vaseg tajnog udruzenja, ja k`o kornjacha bi vam bio idelan za tako nesto,...

@ Tečice, naše udruženje je javno, neprofitno i transparentno. Što se tiče pasoša, sumnjam da ti, kao bloger u penziji, imaš autoritet da nam osiguraš blogerski azil.
P.S. Moram još nešto da ti kažem, za blagajnika, al’ nikako nije za ovde.

1 0

@ Netkice : Nista onda da napravimo asocijaciju sa mojim ngo, trebaju mi fizikalci volonteri za izgradnju vrtica....ne placa se nishta odmah da ti ka`em, ngo je kao takav neprofitabilan al` cete dobiti plaketu
Ma suni ovde slobodno)

Imam novi recepAt Žućko u sosu od malina i badema mmmmmmmmmmmmljac mljac! Zelis da ti posaljem??

was dwe...neamrechi...netju ni da was tzitiram....ozbiljno sam potreshen komentarima.....ikad prochita

Ovaj bi mogao recimo ovde.... možda se gospodin Ice uzme upamet pa opravi felerične linkove 

Džabe, čim to uradim, gospodin Admin će da dobije napad inspiracije koji će rezultovati preseljenjem na JošBoljuPlaformuPredosjećam. 

P.S. Ispravila, ipak

Bože, kako volim ovu priču.

I opet fale neke slike !"#E$R%&

Sećam se tog jutra.
Na putu do posla sam psovala sebi sve svece, hronološki od Mitrovdana.
Ne zato što ne mislim ono što sam pisala.
Nego mi je taj dan bio haos u najavi.
Previše obaveza.
Pa sam se plašila se da neću uspeti da odbranim taj koncept ponašanja od svih onih izvučenih ušiju, palih ispita, popijenih otkaza, jelenskih rogova, celulitnih guzica, propalih prijateljstava i prevremenih ejakulacija kojima su Leptirići iz nekog razloga išli na živce.

Al’ eto, taj originalni kvartet leptirastog klana čine ljudi kojima sam videla dno duše, na tom putu srela svaki ožiljak, ali ništa pokvareno ni zlo.

Sad ih ima i malo više.
Zato još uvek pevam svoj bluz bez namere bitne.
That’s how I roll.
Jer može mi se.