Godine preživljavanja u izolovanom balkanskom rezervatu postale su alibi za hroničnu apatiju, za smrknutost kao životni stav. Mračna lukavost u pogledu ostala je kao posledica dugogodišnjih premošćavanja sankcija, inflacija, propasti, mobilizacija, ličnih i opštih očaja.

Osećaj nemoći, saznanje da je preživljavanje postalo jedina životna misija lako zbriše osmeh sa lica. Ta nametnuta izolovanost od sveta donela je sa sobom otpor prema svemu što je ostalo izvan modernog evropskog logora. Mržnju prema Zapadu, prezir i osećaj izdaje prema Istoku. Osećaj da su prvi oteli nešto neopipljivo i neobjašnjivo što nam je odavno pripadalo i olako dali drugima.

Teška je ta nezainteresovanost za probleme ostatka sveta. Odsustvo empatije za sve one obične ljude, građane proklinjane i omražene Amerike, ljude koji su svojom ideologijom izgradili nejmoćniji nacionalni identitet na planeti, a koji svakog jutra sa zebnjom u srcu napuštaju svoje domove u strahu od novog sumanutog terorističkog napada, ekonomske propasti i sveopšte nesigurnosti postojanja. Nerazumevanje prema posrnulom istočnom divu, uporno zahtevanje podrške od propale utopijske imperije čiji narod i sam grca u očaju, zarobljen u političkim previranjima i tajkunskom ropstvu. Nezadovoljstvo koje rađa mržnju, prezir, pomanjkanje logike i nerealna očekivanja.

Odsustvo poštovanja bližnjeg svog. Teško poremećen sistem vrednosti. Mač sumnje u legalnost postupanja i ispravnost razmišljanja iznad glave svakog ko se u zemlji nesrećnih i poraženih usudio da bude srećan. Malograđansko nametanje svojih arhaičnih i nakaradnih vednosti drugima, od pokušaja da se ustanovi uniformno nacionalno mišljenje do potrebe da se do tančina analizira tuđi kofer, tanjir i krevet.

Nepostojanje misije. One životne misije. Cilja.

Ovo nije priča o politici. Nije ni priča o religiji, iako su u postupanju čoveka sa kojim želim da vas upoznam prisutni elementi posebnog, svetovnog budizma. Ne želim o tome. Želim da vidite kako, tamo negde na 5:38 izgleda lice čoveka sa misijom. Bizarnom, naivnom, lekovitom misijom koja neće spasiti čovečanstvo, ali koja je kao snažna injekcija serotonina prevazišla sumorne odeljke metroa gde je zapopčeta i obišla svet.

U tom jednom trenutku prepozavanja, kada je postalo nebitno da li je čovek koji se smeje budala ili andjeo, izbrisano je sve ono što je bilo nespojivo u ljudima oko njega, a njihova energija je prepuni odeljak neuglednog voza učinila najlepšim mestom na svetu.

Zamisljam ovo kod nas , ne u metrou (posto ga nemamo a ka'ce ne znamo) vec u busu....verovatno bi se javio zmirkavi iz coska i rekao da nije patriotski da se u ovom teskom trenutku za nasu napacenu , nebesku zemlju tako ponasamo ....sjajno ko i uvek Ice

au ne`am rechi ajs....a shto ti lepo ne sednesh pa napishesh knjigu, kad wetj tako baratash rechima...."rechi jesu moje igrachke" shto bi rek`o balashewitj...saka chast....ne zezam se ozbiljan sam kao leukemija
pozzdraw od prasitja

svidja mi se shto se samo spomene zapad ili istok , mi u jug prodjemo neprimeceni. Ja ne volim da me neko uporedjuje sa nekim/necim.

ook Antiqua">Tu sam !
Sto ti mene uvek taknes Nisam nasla dovoljno lepog leptira, Kulermasteruook Antiqua"> :***

ook Antiqua">Al evo ti hit dana ook Antiqua">(sampinjon ce se zdravo radovati)

Moj nivo serotonina je upravo drastično skočio. Prvi osmeh danas...
Hvala za blogić Ice, masterpis kao i uvek.
:****

lack">Kad bi neko posmatrao zivot na zemlji sa visoke osmatracnice… recimo sa Jupitera, video bi kolikim je nesrecama izlozen ljudski zivot: bedno i prljavo radjanje, mucno odgajanje, kakvom je sve nasilju izlozeno detinjstvo, na koliko teskih poslova primorana mladost, kako je strasna starost i kako svirepa i neizbezna smrt…
lack">Pozovite ovakvog mudraca na svoj rodjendan i on ce pomutiti raspolozenje gostiju svojim sumornim cutanjem ili neprekidnim postavljam sitnih i dosadnih pitanja.

lack">Da li moze covek da voli drugog coveka ako mrzi sebe samog? Zar moze da se slaze sa nekim onaj ko se sam sa sobom ne slaze? Moze li nekom prirediti uzivanje onaj ko je samom sebi tezak i dosadan, ko ovu zemlju posmatra sa Jupitera?
lack">Ludak, naprotiv, bas zato sto neprestano ucestvuje u svemu i ne haje za opasnot, stice pravu – zivotnu mudrost. Pozovite njega na rodjendan i ulepsace vece, cak i onima sa Jupitera :-)

lack">Hvala ti Ajsice sto si me upoznala sa ovakvim ludakom, ulepsala si mi dan :***

@Quee, potpuno si u pravu. Žmirkavi ovo nikad ne bi razumeo. Zato ga i ne zovemo naš Žmirkavi.

@tri_praseta, a zašto ovaj Bodhisattva nije zakupio neki kabare klub i razvio entertainment business? Svaka budala ima svoju zabavu.
“Smetnuo je srecom Dante negde nas komedijante…”

@Olivera, jug je teška i osetljiva tema. Lepše je kad se otpeva.

@gipsy, odmah sam te prepoznala. Vidi kako liči, gde god se spusti srce napravi.

@Ateh, i mene je video toliko oduševio da sam privremeno skrenula sa teme Leptirići Šarenići, bez mozga i pameti blogići, koji su moja omiljena forma. A evo i muzika za tebe:

@Tea_bg, veoma mi se dopalo tvoje razmišljanje. Naš doživljaj okruženja je krajnje individualan. Ukoliko izuzmemo mesta velikih katastrofa, mislim da je broj suštinskih nesrećnika po m2 ove planete približno jednak, pa bili oni u Atlantis The Palm hotelu u Dubaiju ili na poljima šećerne trske. Tuge ne bivaju manje na lepšim mestima. U nekim situacijama dobro je sagledati svet sa Jupitera, ali to nije slučaj kada su međuljudski odnosi u pitanju. Tu, izgleda, ako ne zaroniš ništa ne skapiraš.
Btw, priča narod da si…

Pored raznih prevoda, u sustini je to
ime za svakog ko, motivisan velikim saosjecanjem doprinosi dobrobiti svih zivih bica.

Da, Bodhisattva je ustvari termin kojim je Buda nazivao sebe u ranijim inkarnacijama, pre prosvetljenja. Ali u ovoj priči ta religijska komponenta je nebitna. Meni je bilo zanimljivo to koliko uživa u svojoj misiji, i način na koji to deluje na okolinu.
Muzika za tebe

"znam tajni gaz, moje lane
most se pruzi gde ja stanem"
(mantra za tebe)

2 0

urple">aurple"> tantra za mene

Za tebe

urple">pa da......meni sve neke cigane Bog nagrbaci...........al volim moje magare................i ne dam ga............taman da se nebo i zemlja okrenu.............volim mu i levo kopito............ono s belegom.................idem da se doteram................. pred mene put za do vraga

Чим сам ово одгледао до краја,не знам зашто,али прва асоцијација ми је била она прича из Првог свјетског рата, када су се за Божић,на ничијој земљи састали војници са обију зараћених страна,размијенили слаткише,цигаре,прегледали једни другима слике дјевојака које чекају код куће,испсовали свако своје генерале и на тренутак заборавили на глиб и пацове из ровова. Тај тренутак опште среће у најсуровијем могућем окружењу ме подсјећа на овај тренутак из метроа,не знам зашто али ме подсјећа.

Božo...

...imao je on svoje dame
karo, pik, herc i tref
I bio im je veran sve do sudnjeg dana
Boža zvani Pub...

lack">Ha ha ha... Cisi stigni ih, navijam za tebe :-)