Dok je normalan svet napijao svoju potrebu da se uživi u apsurdno kalendarsko slavlje ja sam kao uklet jedrenjak ponovo ostala trezna. Dok mi je pričao neke besmislice o tome kako nikada ni sa kim ne bi plesao, osim sa mnom, bila sam previse okupirana svojim mislima da bih ga prekinula i objasnila razliku izmedju plesa i onoga što radimo, na -10, na terasi, u 00h 2009-te. “Ima li mesto na svetu gde bi sad radije bila nego ovde?” i hod po tankom ledu sa “mhm, penthouse, Harley Street, London”. Smeh. Tišina. Smeh. “Lupila si to, onako?”. Tišina. “Naravno”. Bez smeha.


Već duže vreme pokušavam da ignorišem moj “Bar na plaži”. Dok on postoji neću postati saveznik korporativne zveri. Treba da ga poreknem i da ga se odreknem ako hoću napred, to je prećutni uslov. Zver me jos uvek odmerava. Čudi se količini ležernosti koju emitujem jer zna da “Bar na plaži” nije tvrdjava. To znam i ja. Nikom nije jasno zašto ga još uvek koristim kao ozbiljan argument.


Nisam odgovorila ni na jednu debilnu cirkularnu poruku koju su mahniti sms kucači prošle noći poslali na bezbroj adresa ne menjajuci ni slovo u njoj. Ako se pobune, reći ću da imam antispam zaštitu na telefonu.


Vozim kao kreten. On je u pravu kada mi kaze da tumačim saobraćajne znake kao preporuku, a ne kao zakon. Uvek priznam da je u pravu tek kada šteta postane prevelika za ignorisanje.


Iz očaja što me u novogodišnju zoru okupiraju teške misli o smrti Harolda Pintera, o propasti pregovora sa Gaspromom koji će ponovo napraviti haos u Ukrajini, o Jeremiću koji je obećao da će ovih dana bez blama ponovo da kuka da nas prime u Evropu… (ko želi nastavak neka posalje pp)… dohvatih da čitam prvo što mi je palo u ruke, Isidorine gadosti o životu P.P. Njegoša. Kad sam završila, upitah isto ono što pita moj deda kad od prve do zadnje stranice pročita Trece oko: “otkud nama ovo djubre u kuci?” Prostituisanje znanja slova nam je u genetskom kodu, izgleda.


Ovu godinu počeću plaćanjem računa kešom. Kažu da je porast plaćanja gotovim novcem posledica globalne ekonomske krize. Kod mene je posledica straha od pomisli da će mi zalepiti poternicu sa slikom na ulazna vrata svih srpskih banaka. Po tome koliko su počele da se integrisu jedna u drugu vidim da im ne cvetaju ruže, pa se plašim da će krenuti u hajku na krivca za svoju propast.  A ja, kao Bogom dana za tu ulogu.


Lažem kao pas. “Jesi li opet na onom vražijem HUB-u, ne mogu stranicu da otvorim?”, Nisam, to net nešto zeza. “Hoćete li biti kod kuće popodne, da svratimo?”,  Danas? Uuu, danas nećemo, izvini. “Jesi li namerno pojačala muziku da ne mogu da spavam?” , Ti spavaš? Ups. “Ćao komšinice, Srećna Nova, da nemaš možda turpiju za nokte, ja sam moju negde zaturila?” , Eee, nemam, dadoh je komšiji Vacku pre neki dan da turpija zubnu protezu i nije mi još vratio.


Počela sam da pišem postove po narudžbini. Ako i vama zatreba neki, javite se. Ne garantujem da će biti ovog kvaliteta. Koliko para, toliko muzike. Ovaj je naručila gipsy. Za sve novce. Nije rekla da Clooney-a spakujem za poneti. To je gratis. Neodoljivo je merka, šteta je da se baci.


Srećna vam Nova…

  svidja mi se....

Hakerko jedna, tako se to radi... tante za kukuriku - ti meni blog sa neodoljivim Clooney-jem sto me merka a ja tebi videla za saksije u Metrou da se ne deranziras ako ih nema

Srecna i tebi Nova godinica :***

Inace, ovo je treci blog po mojoj narudzbini, vec su pisali Toza i Astra

Molim da mi se Zoki team zahvali 

e bre...........PAZI KAKO VOZIS...........ostalo je landarapisore))))

Lol al me nasmeja, ma lazes da lazes ?