Svilen,

kao black velvet

iz pesme Alannah Myles.

Crnji od noći,

sa hladnim

mesecom u očima,

i nečim opasnim

u pogledu,

kakav imaju oni

što se ne plaše

da zarone duboko.

Takvi,

nikada nisu lepršavi,

jer ih vuče sidro

viđenih dubina.

Prepoznaje tuđe

nepoverenje,

a sam je sebi

sasvim logičan.

Odslušaće

sumanute metafore,

i tuđa viđenja

šireg smisla

u onome što radi.

Ako ga i pitaju

za mišljenje

izviniće se,

i reći

da ima neke

teško shvatljive

uglove gledanja

na svet.

Samo će neko

treći

moći da opiše

šta se zaista

ovde desilo

između njih dvoje.

mrnjau...jel owaj poswetjen meni?

Ja se iznervirah nekoliko puta....beba plače a mama umesto da je uzme, snima..ova mačka sa šapom na bebinoj glavi.....na kraju sirota beba zaspe izmorena kenjkanjem .....e da, i ta mačka i dalje sa šapom na njenoj glavi i mama koja i dalje snima...krelci

Ja mislim da ...........

U poeziju se nista ne razumem... lepo mi zvuci pogotovo jer se radi o maci.

U macke se razumem i znam da se Sofija boji bez razloga. Nece maca ogrebati bebu, ona je samo smiruje kao sto bi dodirom i lizanjem smirila svoje mladunce.

Inace, macke su predivna, sjajna stvorenja i ko ih jednom upozna, ne moze da ih ne voli. Imali su stari egipcani pravo sto su ih obozavali.