S vremena na vreme u nas uđe neki djavo. Napadnu nas hakeri, neko nespretno napiše ironično- uvredljiv post koji većinu pomeri iz cipela, neko se toliko razočara u život da izvrne svoju dušu na kojoj se vide sve zakrpe i šavovi pa tim neprivlačnim inventarom zgrozi i sebe i druge, neko se naljuti zbog nepromišljenog komentara koji je ostavljen u prolazu, bez razmišljanja i zle namere, a neko najavi da zauvek odlazi. Povremeno imam utisak da se ovde blogovanje doživljava kao sizifovski posao koji se mrzi do zadnje suze na njemu prolivene. Ili još gore – kao najgori porok, zavisnost, mentalni ponor, bermudski trougao u koji se naivno upadne i koji te usisa svaki put kad poželiš da se spaseš.

A nema potrebe.

Hakeri me ne brinu. Mislim da su uglavnom precenjeni. A briga o njima je Njegov posao. A Njemu verujem. Do sad mu nisu mogli ništa. Da čuknem vo drvo.

A blog, blog je ozbiljna zabava. A kao i u svakoj zabavi treba imati meru. Ne biti pijan gost. Ne biti partybraker. Ne biti snob koji odmerava tolalete ostalih gostiju. Ne duriti se. Ovo je prilično emotivna igra, zato ne treba vređati druge goste, ne vređati njihovu inteligenciju. Ne pokušavati da praviš spletke, naročito ako za to nisi sposoban. Spletka je veština visokog stila, zahteva komplikovan um i ne treba je mešati sa odvratnim ali bezopasnim ujedima glodara.

Ako ti se svet sruši i hodaš sa Himalajima na leđima sedi ovde da se odmoriš. Podeli deo svog tereta sa prijateljima, ali im ne natovari svoje planine na leđa i ne očekuj da te nose. Ostani na svojim nogama, pa polako, korak po korak. Da osetiš tlo. Sredi svoje misli pre nego što ih staviš na uvid. Imaj poštovanja prema onome ko čita. Ne povraćaj.

Nekad te komentari saseku. Naročito početnike. Nenaviknute na duhovitu ironiju. Onu što prodrma, ali ne ošamari. Bezazlenu. Imam lek. Odličan lek protiv takvih kompleksa i sumnje u to da li pišemo besmislice, da li smo smešni. Postoji roman koji počinje ovako... „kada je ušetala u njegovu detektivsku agenciju na njenom telu se videlo da dugo nije jela, njeno lice je bilo dokaz da anđeli postoje, a oči su govorile da svakog čoveka može navesti da iskopa sebi grob, a potom, srećan, poliže lopatu...“ I to je neko objavio. I to je neko čitao. Ubeđena sam da nešto jednako besmisleno većina nas ne može napisati ni posle trećeg mojita.

Za sve postoji lek, sem za prezir i mržnju. Ako si u svađi sa sobom jer te ovo mesto privlači kao droga, podiže i spušta, sastavlja i raspada, ako vidiš da boraviti ovde postalo moranje, onda znaš šta ti je činiti. Postoje ustanove koje se time bave. Poslednje mesto gde bi zavisnik trebalo da bude je među ostalim zavisnicima.

Pazi da ono što napišeš ne povredi ljude koji su ti dragi, još manje one koji nisu. Ne dozvoli da tvoje reči ostave gorak ukus ni u tvojim, ni u ustima onih koji čitaju. Nije to više ni stvar kulture ni obzira, ni vaspitanja, to je stvar samopoštovanja.
I nemoj da ti padne na pamet da se ovde prepoznaješ kao prozvan. Ja ovo pišem samo zbog sebe. Kao podsetnik. Kao i što sve ostalo radim samo za sebe.

Jer ko nije za sebe, nije ni za blogovanje.

ew ja se prepozn`o i to josh na naslowu...hwala na smernitzama ajsitze iako si ih pisala samo za sebe, uniwerzalne su, tako da tju da ih se pridrzhawam....za pochetak tju da prestanem da pishem blogowe (sad zwuchim kao oni shto odlaze sa sajta pa trube nadugachko i nashiroko o tome), ali tju i dalje da ih chitam i komentarishem )
pozzdraw od prasitja

Ja na suprutne comentare odgovorim, Da, ali, ...............................
okrecem pravac razmishljanja, svoj i drugih.

Na zalost… cesto shvatimo sta smo imali tek onda kada to nesto izgubimo…

Da, s' vremena na vreme u nas udje neki djavo, dobro si rekla, IceGold. I taj dajvo nas tera da se otvorimo i dozvolimo da taj neko ko cita nas blog zaviri u drugi, skriveni deo nas, u nasu dusu, u deo koji nije javni, vec samo nas i nama dat.
Nisam sumnjala da ces napisati sipmatican i poucan blog. Poucan svima koji pisu i svima koji citaju.
A nas "gresnike" koji pisu, ipak, moraju razumeti, jer postoji ta ljudska potreba da se ponekad nesto saopsti. A i da nije toga i tih i takvih blogera, pa kako bi i blogova bilo?
Pozdrav, sve si lepo rekla, pa tesko da treba nesto dodati.

Ko josh obraca paznju na moje commente?) Hvala unapred!

Ne pokušavati da praviš spletke, naročito ako za to nisi sposoban. Spletka je veština visokog stila, zahteva komplikovan um i ne treba je mešati sa odvratnim ali bezopasnim ujedima glodara.

"Idemo u rat da se bijete! Neki cete da poginete, a neki cemo i da se vratimo!"

0 0

soulless;bt2747

"Idemo u rat da se bijete! Neki cete da poginete, a neki cemo i da se vratimo!"
ook Antiqua">Uopste se ne slazem sa tobom. Svi ratovi su iza nas i sada treba da se okrenemo svetloj buducnosti i izradi escajga od najfinijeg mraka.

[IMG]http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:liSSkIRLQlXDqM:http://scrink.com/blog/geek/uploaded_images/trinacria-cutlery-704621.jpg&t=1[/IMG]

0 0

hoce neko da prica so admin da me pusti da udjem zokiiiiiiiiiiiiiiiiiiii