arkOrchid">Tu si....
arkOrchid">
arkOrchid">
arkOrchid">Gledam te! To si ti... moje mače, moja mala iskrica, moja zvjezdica sa neba.... Onaj koga tako dugo, tako željno čekam.
arkOrchid">
arkOrchid">Gledam te, ne skidam pogled, upijam svaki detalj... I pričam sama sa sobom... Upravo je onakav kakvim sam ga zamišljala... crn, taman kao sumrak, što kaže moja baka „crn kao ugarak“, crna kosa, taman ten, crne oči... lijep kao san! Imao si na sebi bijelu košulju, bijele hlače i nekakvu bijelu kapu, ma bio si u bijelom kao mlada na vjenčanju arkOrchid">
arkOrchid">
arkOrchid">Onako sretna pitam te kako si, sta mi radiš? A ti uz osmijeh izgovaraš kako si super, jer sam ja tu, kako letiš u mojoj blizini i kako si presretan što si napokon tu. A ja kao omamljena gledam samo u tebe, ne skidam pogled i smijem se. I na momente pomišljam kako mora da izgledam kao neki idiot sa tim osmjehom na licu .. Ali mi nije bitno, jer ti si tu i mogu da radim sta želim, jer napokon sam sretna.
arkOrchid">
arkOrchid">Bože, tako sam sretna! On je tu, došao je!!! Smijem se kao dijete i zaista kao neka luda samo piljim u tebe ne želeći ni jedan jedini momenat da te ispustim iz vida, jer napokon si tu.... Milujem mu ruku, ljubim ga, dodirujem mu kosu i gledam oči koje sijaju od sreće... Zar je moguće da je tu?! (opet se pitam) Jeste, tu je... kao da sama sebi šapućem i ubjeđujem samu sebe.
arkOrchid">
arkOrchid">Imam želju da te neko vidi, da mi kaže da si tu, da ne sanjam, da si to zaista ti... Ali kao u inat nigdje nikoga nema, niko da naiđe...nikoga da ga pitam...
arkOrchid">I počinjem da sumnjam... Gledam te sa još većim žarom u očima, ispitivački i sa sumnjom. Da li je to on?! (pitam se opet, ali ovaj put ne kao prije...) Osmijeh je nestao, ne smijem se više kao luda... Sumnja mi neda mira i počinjem da se znojim, vruće mi je...
arkOrchid">
arkOrchid">Ne, ne želim da se probudim... Ne želim da odem odavde, pa... pa... on je tu!!! Kako sad da odem?! Pa ne mogu, ne želim.... (počinjem već da vičem)
arkOrchid">Nemir me obuzeo i želim da pobjegnem, želim da ga odvedem negdje gdje ćemo zauvijek biti skupa, samo mi i da je vječno tu, da nikad ne ide od mene, jer ja sam sretna samo kad je on tu....
arkOrchid">
arkOrchid">Budim se...
arkOrchid">
arkOrchid">Okrećem se oko sebe i nigdje nikoga nema. Ne vidim nikoga, ne čujem nista... Nema mog „ugarka“ kraj mene, nema moje „bijele mlade“, nema ničega....
arkOrchid">
arkOrchid">Sa tugom na licu i jos većom u srcu, shvatam da ćes vječno biti samo moj san! Neko ko je tu, a nema ga, ne postoji, niti je ikad postojao... Nikad te vidjeti neću, nikad te neću dodirnuti, nikad čuti glas, nikad poljubiti, nikad biti tvoje mače, iskrica ili zvjezdica... Ali ću te uvijek sanjati...
arkOrchid">
arkOrchid">

Kad se najmanje nadash, povuci ce te za rukav......mali ciga i retji tje ti kumo daj koji dinar
A za san sta da ti kazem, svet je lep kada sanjamo......

Prelepo ..napisano

I ne znam kad i ne znam gde..icicemo istom stranom ulice..
veruj mi duso , srescemo se.. u svetu tajnih mi nismo sami...)))
Pozzz....

`ajde da se kanda kao a boga mi i Kodza i Nebojsha uozbiljim.....
Moram retji da se postovi ne kude niti hvale makar u komentarima, a sto se mene tiche, cim ostavljam komentar znachi da mi je privuk`o paznju i da je dobar
Znash kako snovi ti nekad daju krila, nekad ti ih oduzmu i forma snova je u sushtini ono o chemu razmisljash i ono sto ti nedostaje u svesnom stanju....
Ja sam prestao da mislim tako da verujem da nemam snove ili ih se (ne)rado nesecam...
Ujutru imam problem kad se probudim, nikako ne mogu da se setim naziva filma koji sam gledao prethodne noci, ne trudim se al` dajem sve od sebe)
I tako......lepo reche Manda jednom prilikom S`one strane duge )

auu, i ja bih tako lepi san.
Ja obicno ne pamtim snove, mozda je to i dobro, ja se odmaram i duboko spavam.
Kad pocnem da sanjam znam da prema malo vishe se umoriti.

Eto ja se vracam u realnost, to valada dodje sa godinama, strah ili neshto.

Hvala ti SUZICKOOO nemam kometaraali ja cu da ti ga dam kad budemo sami

urple">
ne sanjaj svoj zivot...vec zivi svoj san....
kad bi se svaki ljep san sto sanjamo ispunil....
nekada snovi su toliko,slatki sto nezelimo nit se buditi...toliko slatki sto kada se probudimo zelimo je izvucit osobe iz san i je cvrsto grlimo...
al realnost opet ,,ne udari i potseti,,da je samo san......
ko zna mozda sutra vece opet ce da isto sanjamo........

arkOrchid">Hvala vam na kometarima svima i hvala što čitate

Ne treba nikad pretati sanjati, jer snovi su dio nas... Mada, nekad to bude... teška noć...

ook Antiqua">U gimnaziji sam imala divnu profesorku psihologije od koje smo culi mnoge stvari kojih nema u udzbeniku. Svi sanjamo samo ne pamtimo svi svoje snove. Pamcenje snova se vezba. Ali...pamcenje snova je jedno a bichevanje samog sebe da sanjamo jedan isti san (i budni) je nesto sasvim drugo. Ponekad se treba odreci svog pustog sna i poceti sanjati nove snove. Mozda se tako u tvoj san usunja i neki zgodni darker

arkOrchid">Gipsy, iz tvojih usta u Božije uši )

Dobro jutro Suzana, Pozdrav