Dobih ovih dana komentar kako već 10-ak godina pišem jedan te isti blog. Tema je slična ali na različite načine. Istina, počelo je kao savet onima koji ne samo na ovom sajtu već generalno, dolaze u kontakt sa drugim ljudima preko neta. Retko sam pisao o ličnim iskustvima. Vodio sam se time da će iskustva koja sam pokupio na netu nekome možda i pomoći. Ako mislite da je neko pravdanje varate se... da je tako, lakše bi mi bilo da ih sve obrišem. Ne moram bilo kome, bilo šta, da objašnjavam ali to se valjda podrazmeva.

Shvatio sam onda da su svi ti tekstovi napisani kao ona uputstva za upotrebu, koja pročitamo tek kada napravimo neko sra*e uz obavezno „e bas ovo nisam trebao/la da...“. Za one koji bi možda to sve želeli da pročitaju radi se o sledećom tekstovima: Pitam se zasto je to tako, Avatar, Dopiši ako se ne pronadješ , Ašikovanje , Zašto ih nema (skoro pa najčešći razlog), Desilo se slučajno eto..., Ludilo prazne glave. Izdvojio sam ih jer sam pisao i neke druge tekstove, one angažovane o zoki.com-u i one o ljubavi...

Na tu temu ne bih imao možda i ništa više da dodam sem da se čuvate na netu, da razumom čuvate emocije. Koliko god mislili da ste vredni nečije pažnje ili ne, vi imate samo sebe... barem u ovom životu. Za razliku od upoznavanja uživo ovde je ta membrana koja vas čuva da (emocioanlno) ne stradate neuporedivo tanja. I jedino što može da vas sačuva ili nagradi je to upoznavanje uživo. Što se više to viđenje odgađa, iz ovih ili onih razloga (uglavnom međusobna udaljenost), vodite računa šta dajete. Može se lako desiti da iskrenost, poverenje i srce date nekome ko uzvraća mrvicama. Tada morate biti bezdušni ali prema sebi i koliko god da vas boli... preživećete. Mnogo više boli kasnije... A vi se distancirajte i pustite tu osobu da zavrti novi ciklus... sa nekim drugim. No, sve su to ipak individualne priče koje imaju svoje razloge zašto su tako napisane ili se pišu... pa srećno. U svakom slučaju, može da pomogne ako naučite da ignorišete pitanja bez odgovora. Kao što se i duga pojavi posle kiše...

Od mene na ovu temu, toliko.

Koliko god da su vaše namere gospodine časne a verujem da jesu , ima bre onih koji uživaju u "pecanju" i da "budu upecani" over and over again.  Sad ima i nova moda, sve iz tih tz. veza izneseš na public pa se celokupni auditorijum bavi time . A ja se pitam, jesam li mrtva pa se štipnem da proverim, ima već some longer time kako me apsolutno ne dotiče ništa virtuelno . Ne može da mi pokrene nikakvu emociju. Dal se tome treba radovati ili žaliti ko za mladoS nemam pojma...(ko što neko kaže) ...nisam pametna 

Tema ozbiljna, i slažem se napisanim tekstom. Elem, dodajem samo, ako je verovati mojoj matematici za neki "emocionalni virutelni život", izračunala sam da danas nema mesta da mi se bilo ko popne na glavu. Sve je zauzeto. Dođite sutra. I prekosutra opet ponovo, i tako redom ... A za neobavezno ćaskanje, igranje i druženje, samo napred!

Ma sve je pozornica. Nekada se zabavljamo u publici ,nekada smo statisti ,nekada sporedna a ne retko i glavna uloga .A ima i onih sto ne idu u pozoriste .ha ha ha 

Može se lako desiti da iskrenost, poverenje i srce date nekome ko uzvraca ,......  istom tom mjerom pa cak i vise od toga i onda jednog dana ti ga ukradu ,odvedu u nepovrat bez njegove i tvoje volje.Tad postanes svjestan koliko si se emocionalno vezao  za  tu osobu i ............. dolazi li i tada duga poslije kise, ne znam ali znam da ostaju prelijepa sjecanja  

Može sad jedan na temu "Kako se pravi escajg od najfinijeg mraka?" Mig mig

I ja sam za escajg...

Oni koji se ponašaju kao deca imaju Tik tok kao opciju.
Javni pokušaj blamiranja drugih na public prihvataju i u njemu učestvuju samo oni koji se i sami boje da će biti izblamirani.
Srećom spadaju u manjinu i beskrajno su dosadni, ali nažalost se zbog takvih ne javljaju na public oni koji bi bili zabavni i u mnogome mogli da ulepšaju naše druženje.