---

Pošto nemam neki izbor gde bih mogao da stavim ovo, jer grupe niko ne prati osim ako je turnir, odlučio sam se da kompletan tekst prenesem na blog. Tekst je napisao doktor Milanko Šekler, koji je magistrirao iz oblasti imunologije, a doktorirao na oblasti mikrobiologije i to na virusu ptičijeg gripa. Ima dve specijalizacije. Trenutno je u zvanju naučnog savetnika i redovni je član Akademije veterinarske medicine.

Tekstove prenosim u celosti sa ovog linka, jer je na ćirilici koju na znaju baš svi da pročitaju. 

---

Uvodna napomena

Unapred se izvinjavam zbog dužine i opširnosti ovog teksta, ali je moj cilj i želja bila da na jednom jedinom mestu svi zainteresovani mogu da dođu do najvažnijih i najpraktičnijih odgovora. Cilj je bio da znate šta i zašto treba da radite za vreme pandemije koronavirusa.

Svi izneti stavovi u ovom tekstu predstavljaju moj potpuno lični stav i iza njih ne stoji nijedna institucija, organizacija, udruženje ili bilo kakva interesna grupa ljudi. Sve iznete činjenice i stavovi u ovom tekstu predstavljaju sintezu i to mog višedecenijskog iskustva u radu sa zaraznim bolestima (na dijagnostici, suzbijanju i preventivi) kod životinja (domaćih i divljih), mog iskustva u suzbijanju zoonoza (bolesti zajedničkih za životinje i ljude) i najnovijih naučnih i stručnih saznanja do kojih sam došao u periodu od početka pojave pandemije koronavirusa do sada.

Takođe želim da napomenem da sam u takozvanim „primerima“ koji se nalaze u drugoj polovini ovog teksta, izneo dosta konkretnih brojki, neophodnih za bolje razumevanje načina i mehanizama prenošenja koronavirusa među ljudima, i da su one u skladu sa najvećim delom do sada objavljenih naučnih radova. No, te brojke ne treba shvatiti potpuno „bukvalno“, već za sada orijentaciono, jer su mnoga istraživanja još uvek u toku, ali se, moje je mišljenje, svakako neće mnogo razlikovati od ovde iznetih.

Uvod

Ideja za ovaj tekst je nastala nakon nekoliko stotina, možda i hiljada pitanja koje su mi svakodnevno postavljana, kako od strane mojih rođaka, prijatelja i poznanika, tako i od strane meni potpuno nepoznatih ljudi koje sam sretao, na ulici, u prodavnici, restoranu, kafani, kod frizera itd, i koji su, primetio sam, kroz sva ta silna pitanja samoispoljavali veliku želju da stvari što bolje i suštinski razumeju i samim tim što bolje zaštite sebe i svoje najmilije. Dakle, nakon svih ovih proteklih meseci i meseci odgovaranja na razna pitanja običnih i vrlo različitih ljudi (po starosti, polu, obrazovanju, inteligenciji itd.), shvatio sam da je ogromna većina njih i dalje vrlo slabo upoznata sa nekim važnim činjenicama koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera samozaštite i zaštite, i to kako sebe i svoje porodice, tako i drugih od sebe samog.

Da zaključim, siguran sam da prosečni stanovnik Srbije nije ni „nedisciplinovan, ni tvrdoglav, ni zaostao, ni glup“! Lakše bih mogao naći ljude sa takvim osobinama kod nekih vrlo visokopozicioniranih i odgovornih zvaničnika, kao i mnogih javnih ličnosti, da ne kažem „influensera“! Naprotiv, prosečni stanovnik Srbije voli sve potpuno i suštinski „da razume, da zna, da nauči“, kako bi znao šta zbog čega radi i šta je cilj onoga, svega onoga što treba i mora da preduzima. Tek tako informisan svaki stanovnik Srbije će biti savestan i odgovoran onoliko koliko je potrebno svima nama u ovom trenutku! Najgora moguća stvar jeste, da država pokuša da „natera" takve prosečne stanovnike Srbije na poštovanje donetih mera – a da im niko nikada nije ni pokušao da „objasni i pojasni“ na njima razumljiv i pristupačan način, šta se i zbog čega radi! Кažnjavati je najlakše! Prosto rečeno – kakav je učitelj, kome nijedno dete, posle prvog polugodišta, ne zna ni da piše, ni da čita, ni da sabira, ni da oduzima?! Da li su sva ta deca „loša, glupa, nedisciplinovana, zaostala“, ili je možda taj učitelj nesposoban?

Prema tome, isključiva namena ovog teksta je da pokuša da pruži najvažnije i najkorisnije informacije o koronavirusu svim zainteresovanim pojedincima – kako onim ispodprosečnim i prosečnim, a bogami i onim „nazovi“ natprosečnim pojedincima, koji svi zajedno čine stanovnike Srbije! Danas po pitanju poznavanja koronavirusa „naprednih ili iskusnih“ skoro i da nema u čitavom svetu – jer je ovaj koronavirus relativno nov i intenzivno se izučava tek nepunih godinu dana – tako da smo svi mi, bar za ovaj novi koronavirus, uključujući i moju malenkost, manje-više potpuni početnici, i bar za sada, garantovani „gubitnici“! Da tako ne bi bilo i u budućnosti moraćemo svi da poradimo na što boljem informisanju što više ljudi. Naravno, uz tu pretpostavku, da svi oni profesionalci, kojima su virusi, epidemiologija i imunologija, polje rada – moraju da daju sve od sebe, kako bi se, za početak, pronašlo najmanje „štetno“, a u budućnosti, i najbolje moguće rešenje za zaustavljanje postojeće humane pandemije koronavirusa.

1. Кakav je, bre, ovo koronavirus?

Mi koji se bavimo zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznajemo i „borimo“ se sa ovom grupom virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja (kokoške, svinje, goveda, psi, mačke, itd), skoro 100 godina! Da, dobro sam napisao: prvi opisi bolesti infektivnog bronhitisa kokošaka su objavljeni još davne 1931. godine, a posle samo nekoliko godina je izolovan i virus koji izaziva tu bolest – tačnije – baš koronavirus! Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka!

Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka 

Shodno tom „nagomilanom“ poluvekovnom iskustvu u borbi protiv koronavirusa možemo dosta toga „iskoristiti“ i u borbi protiv ovog novog „humanog“ soja virusa. Prvo i osnovno – mišljenja sam da je i ovaj koronavirus sistemski virus (a ne respiratorni!) i da inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom (ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd...), on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima širi putem krvotoka (i verovatno limfotoka) po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uočljive. I sigurno su i najobimnije i najopasnije (upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i na kraju teška upala pluća – jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje - do pluća).

Na primer, kod kokošaka pomenuti koronavirus izaziva bolest koja se zove infektivni bronhitis, ali pored oboljenja organa za disanje, oštećuje još i bubrege, i ostavlja često teške posledice po jajovode kokošaka, tako da ukoliko se kokoška inficira u prvih nekoliko meseci života, može se desiti da čitavog života ne snese nijedno jaje! Ovo ističem samo kao očiti primer. Iako i ovaj koronavirus ulazi u organizam kokošaka preko organa za disanje, oštećuje i mnoge druge organe, a što je takođe slučaj i kod ljudi!

2. Šta je važno da odmah naučimo o koronavirusu?

Svi virusi se mogu podeliti ili klasifikovati na mnogo načina, ali ja ću ovde pomenuti samo jednu jedinu podelu koja ima vrlo praktičnu primenu, zbog koje je ovde i pominjem. Svi virusi se mogu podeliti na viruse koji nemaju membranu i na viruse koji imaju membranu. Ta vrsta podela je veoma važna, jer je direktno povezana sa najvažnijim osobinama virusa od kojih direktno zavisi kako će se sam virus širiti među obolelima.

Oni virusi koji nemaju omotač mnogo su otporniji na uticaje spoljašnje sredine, a što znači da mogu preživeti i suvu sredinu (preživljavaju na inficiranim površinama dugo, na primer stolovima, čašama, kvakama, slavinama itd), i visoke temperature (ne ubijaju ga uobičajene visoke temperature), i deterdženti i sapuni (moraju se koristiti jača dezinfekciona sredstva koja su zbog toga često opasna i oštećuju kožu ljudi), i kiselinu (toliko su otporni na delovanje kiselina, da ova grupa virusa može da prođe kroz naš želudac i da preživi dejstvo želudačne kiseline i da potom inficiraju naša creva, jetru itd.), itd. Najvažniji virusi, za koje ste svi čuli, a koji imaju ove osobine, su hepatitis A i E, koksaki virusi (koji može da ošteti srčani mišić), kao i norovirus (koji se prenosi preko inficiranog voća, na primer malina, kao i povrća, na primer salate, a izaziva uporne i teške prolive).

Druga grupa virusa ima omotač, a taj omotač po pravilu sadrži i veliki udeo lipida (masti), što ih čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine. Dakle, ovi virusi sa omotačem su veoma osetljivi na isušivanje (brzo gube infektivnost na suvim površinama kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton itd), na visoke temperature (već temperature od 56 C im drastično smanjuju infektivnost), na sve vrste dezificijensa (čak i običan alkohol, kao i svi deterdženti i sapuni koji po pravilu rastvaraju lipide to jest masti), na kiseline (ovo virusi kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom – tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutarnje organe). Upravo u ovu grupu virusa spadaju svi koronavirusi, pa i ovaj najnoviji!

To znači, da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu, i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti ovim virusom tako što će ga „pokupiti“ negde sa neke inficirane površine nekog predmeta (samo teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko neke inficirane površine stola, čaše prozora – i to samo ako je inficirana osoba bukvalno kinula ili pljunula na tu površinu a vi bukvalno posle par minuta dodirnuli još uvek vlažnu tu površinu i „ubacili“ sebi u nos ili usta! Dakle, samo teorija! Od samog starta je tako – i zato nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje! A iskreno, to je bila neviđena glupost! Ova grupa virusa može opstati i preneti se na druge samo ako se nalaze „zaštićeni“ u nekoj telesnoj tečnosti kao što su slina ili pljuvačka (ili izmet ili mokraća ili krv). U ovakve osetljive viruse sem ovog „našeg“ koronavirusa još spadaju i hepatitis B i C, herpes, rubela, virus gripa, citomegalovirus, itd.

3. Кako se tačno ponaša koronavirus kada uđe u naš organizam?

Кoronavirus, da bi nekoga inficirao, mora se prvo vezati za površinu tačno određenih ćelija našeg tela (ne može preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože ili grla ili sinusa ili dušnika ili pluća!), i to se mora vezati za tačno određena mesta na površini tih pomenutih ćelija sluzokože organa za disanje. Ta mesta na ćelijama gde se vezuje virus se nazivaju receptori. Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u kuću. E tako i koronavirus koristi tačno određena mesta (receptore), koji imaju ulogu „vrata“ za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje.

Dakle, tek kada se koronavirus veže („zakuca ili zalepi“), za ta „vrata na respiratornim ili nosnim ćelijama“, on može da prođe kroz njih, i da završi u unutrašnjosti ćelija, gde odmah počinje da se ponaša kao „gazda“, odnosno kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji (da kažemo kući), sa samo jednim ciljem da se umnožava – odnosno da proizvede što više novih čestica koronavirusa – svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog jedinog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih čestica virusa za svega nekoliko časova ili dana! Potom ta inficirana ćelija „prsne“, raspadne se od tolike količine novostvorenih čestica koronavirusa, a sve te desetine hiljada novih mladih virusa, se po izlasku odmah lepe za okolne zdrave ćelije i ulaze u njih,  opet se umnožavajući i izazivajući isti efekat! To praktično opisuje sam početak infekcije – koji traje svega nekoliko časova ili najviše nekoliko dana – a da mi najčešće u toj fazi i nemamo nikakve simptome bolesti koji bi nam ukazivali da smo se inficirali!

Dakle, proizvode se milioni i milijarde novih virusnih čestica koronavirusa, dok mi još uvek nemamo nikakve ispoljene kliničke simptome bolesti: niti slinimo, niti kašljemo, niti kijamo, a često nemamo ni temperaturu! Simptomi bolesti se pojave tek za nekoliko dana, ali smo mi u tom periodu bez znakova bolesti, već proizveli na milione i milijarde čestica virusa, koji osim što prodiru sve dublje u naš organizam, i inficiraju nas sve više i više, počinju da se izbacuju iz organizma, kako putem izdahnutog vazduha (dok samo sedimo i dišemo!), ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govorimo, pevamo ili vičemo (kada se izbacuje nekoliko stotina ili hiljada puta više virusa), a kada dobijemo klinički ispoljene simptome bolesti (počnemo da kijamo i kašljemo) onda izbacujemo na milione i desetine milion virusa svuda oko nas! Ovo je ono što se najčešće dešava.

No, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti (najčešće deca, ili mlade osobe, ali i ljudi srednjih godina pa i stariji), a neko ima tako blage simptome da ih teško može i primetiti (malo „začepi nos“, prolazna povišena temperatura – od svega 37,1 ili 37,2, glavobolja itd). To su takozvani asimptomatski slučajevi koronavirusa, ili vrlo blagi klinički oblici bolesti! No, primećujete, da se i kod takvih oblika (asimptomatskih ili blagih) proizvede isto tako na milione i milijarde čestica koronavirusa, kao i kod onih bolesnih sa ispoljenim simptomima, što znači da i oni teorijski, ali u retkim slučajevima i praktično mogu zaraziti druge zdrave ljude.

Sreća u nesreći je, što ljudi bez ikakvih kliničkih simptoma bolesti (koji ne kašlju i ne kijaju i ne sline), mnogo teže mogu zaraziti druge ljude, jer ne izbacuju tako velike količine koronavirusa, a i ne izbacuju ga na dovoljno veliko rastojanje (jer samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko 5-6 metara)!

Sada je pravi trenutak da vam objasnim još nešto veoma, veoma važno, a što je neophodno da se ispuni, da bi neka inficirana osoba zarazila drugu zdravu osobu.

Objasniću vam šta znači stručni izraz infektivna doza.

Infektivna doza je tačno određena količina koronavirusa (izražena u približnom broju čestica koronavirusa), koja je potrebno da uđe u nečiji organizam, da bi se ta osoba inficirala i razbolela.

U teoriji je dovoljna jedna čestica koronavirusa da inficira neku zdravu osobu. No, srećom, u praksi to nikada nije tako. Potrebna je znatno veća količina virusa od pomenute jedne čestice koronavirusa. Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je ta količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se vi inficirali, odnosno razboleli, iznosi između 500 i 1000 čestica koronavirusa!

Da bih vam to najjednostavnije objasnio – upotrebiću sledeću jednostavnu metaforu. Da bi ste se unošenjem alkohola u organizam napili (i bili nesposobni da hodate, pričate ili daleko bilo upravljate autom), nije dovoljno da popijete samo jedan jedini malo gutljaj alkohola, odnosno neku jako malu količinu alkohola: na primer samo jednu četvrtinu najmanje moguće čašice alkohola (da samo liznete alkohol vrhom jezika), već je potrebno da popijete određenu količinu alkohola, odnosno makar jednu ili bar nekoliko čašica rakije! Dakle, iako ste popili neki alkohol, ali recimo samo 5 mililitara (desetinu čašice za rakiju!) – vi nećete osetiti nikakve promene u ponašanju, niti će testiranjem od strane policije biti ustanovljeno da ste išta popili od alkohola! Dakle, zasigurno nećete biti pijani niti ispoljavati kliničke znake pijanstva (usporenost refleksa, promenjeno ponašanje, nemogućnost govora, nesposobnost održavanja ravnoteže, nesposobnost vožnje).

Da bi se to desilo, treba izvesna ipak određena, znatno veća količina alkohola. Tako vam je vrlo slično i sa infektivnom dozom koronavirusa. Nije dovoljno samo jedna čestica koronavirusa (kao desetina čašice rakije da se napijete!). Potrebno je da u periodu od nekoliko časova unesete najmanje 500  čestica koronavirusa (najmanje 500 pa do 1000 čestica koronavirusa), da bi se koronavirus uspeo da „probije“ kroz vaš odbrambeni sistem i da se sa uspehom počne da umnožava u opisanim ogromnim količinama, i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest!

Još jedna metafora u vezi razumevanja „infektivne doze“! Ako vas napadne samo jedno dete ljudožder (malo dete ljudožder je metafora jednog sitnog malo virusa), vi ćete se odbraniti, i ako vas napadne dvoje male dece ljudoždera, isto...i tako dalje. Ali ako vas napadne 500 dece ljudoždera  ili 1000 male dece ljudoždera, vi nećete uspeti da se održite na nogama, i izborite sa njima, oni će vas gristi ujedati, i na kraju oboriće vas, jer ćete pasti od umora i savladaće vas i pojesti. To vam je dobra metafora za infektivnu dozu od najmanje 500 čestica koronavirusa pa na gore! A što je ta cifra veća, sve je teži oblik bolesti! Dakle, nije svejedno da li ste se inficirali sa samo 500 virusnih čestica ili sa 50 000 virusnih čestica. Što je veća količina koronavirusa ušla u vaš organizam odjednom, to je veća šansa da vam u budućnosti „smeši“ respirator, i bilo bi dobro da ga izvučete na lutriji!

4. A šta se dešava, ako ste udahnuli čestice koronavirusa, koje je neko inficiran izdahnuo, a da ukupna količina koronavirusa koju ste udahnuli ne prelazi na primer 30 ili 50 čestica virusa, i mnogo je manja od onih potrebnih 500 virusa da se razbolite

Ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti, jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca (kojih ima na desetine hiljada u svega jednom milionitom delu litra krvi!), uspeti da „pobede i rastrgnu“ svih tih 50 „razbojničkih“ čestica koronavirusa, a vi nećete ni znati za tu „bitku “ u vašem organizmu! I to se u ovom trenutku verovatno dešava kod hiljade i hiljade ljudi u Srbiji, svaki dan! Dešava se ona borba između vas i 50-toro male dece ljudoždera!

Ali ako udahnete ili unesete nekoliko hiljada ili desetine hiljada virusa odjednom (na primer – zagrlite se sa nekom inficiranom osobom i zajedno pevate i grlite se na nekoj svadbi, ili slavi, rođendanu ili koncertu ili proslavi, ili noćnom klubu), onda je to količina virusa dovoljno velika da „nadvlada“ vaše odbrambene mogućnosti (bela krva zrnca ili limfocite), i uspe da inficiran nekoliko vaših ćelija (da se zalepi za one pomenute receptore na vašim ćelijama disajnih organa,a koje sam već metaforičnao nazvao „vratima“ ili ulazom u ćelije) i onda već iz takve jedne jedine inficirane ćelije izlazi na hiljade i na desetine hiljada novih virusa, a ti novostvoreni virusi inficiraju na stotine i hiljade novih zdravih ćelija vaših disajnih organa, i onda već za nekoliko sati se stvaraju milioni novih koronavirusa i infekcija i klinički ispoljena bolest su neminovni!

Ono što je još važno da znate jeste činjenica, da vaš organizam, može sa uspehom da se izbori svaki dan sa ovom malom količinom koronavirusa (sa nekoliko desetina pa do par stotina virusa), a da se ne razbolite! I kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet lako pobedi tu malu količinu koronavirusa, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom, i sve je teže koronavirusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“. U isto vreme, to bi bilo moje objašnjenje takozvanog „madridskog čuda“, to jest, neobjašnjivo opadanje broja novozaraženih i teško bolesnih osoba u Madridu, iako su preventivne mere u tom gradu „oslabljene“ i sve radi do ponoći!

To se dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji koji je bio u kontaktu sa malim količinama koronavirusa, prišao blizu 50% ukupne populacije stanovnika! Praktično, koronavirus tada sve „teže“ nalazi nove zdrave i na bolest osetljive pojedince koji do tada nisu nikada imali kontakt sa koronavirusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove Godine! Кažem - možda!

Dakle, da bi ste se sigurno inficirali koronavirusom, nije dovoljno samo da koronavirus uđe u vaš organizam, to jest u vaše disajne organe, već je potrebno i da tačno određena i dovoljna količina koronavirusa uđe u vaše organe za disanje (kao što sam već rekao - najnoviji podaci kažu da mora biti najmanje 500 virusinih čestica).

Zašto vam toliko pričam o toj količini koronavirusa koja vas može inficirati? Zato što postoji minimalna količina koronavirusa koja je potrebna da vas inficira, ali nije limitirana gornja količina koronavirusa koja vas inficira. Drugim rečima, da se vratimo na alkohol: napićete se već od nekoliko čašica žestokog pića, a gornje granice koja izaziva pijanstvo nema: i ona zavisi i od individualnih karakteristika čoveka (isto je i za virus), i može biti i 20 i 30 i 40 čašica alkohola! Naravno, što je više čašica alkohola uneto u organizam, sve su teži znaci ispoljavanja pijanstva! Tako važi i za infekciju koronavirusom: što više koronavirusa unesete u organizam odjednom– sve su teži klinički znaci bolesti – odnosno postoji već dosta naučnih radova koji uspostavljaju jasnu vezu između težine bolesti i količine koronavirusa kojom smo se inficirali!

Ako ste uneli 500 čestica koronavirusa - imaćete ispoljenu kliničku sliku, ako ste uneli 5000 virusnih čestica u prvom trenutku infekcije – imaćete teške simptome, a ako ste uneli 50 000 virusnih čestica u momentu inficiranja, onda ćete imati možda i najteži oblik bolesti, i možda vam se „smeši“ respirator! Naravno, ovo sve što kažem ima čitav niz dodatnih faktora koji utiču na to kakav ćete oblik bolesti imati, ali je ovo generalni princip koji trebate zapamtiti i znati! Stvari funkcionišu upravo na ovaj način!

Da li maske štite ili ne štite od inficiranja koronavirusom?

Ovo u suštini prosto pitanje ima i zaista prost odgovor. No, ja ću na njega odgovoriti na takav način kako bi vi sami mogli izvesti zaključke, i samim tim, na pravi način primeniti ovde naučena i savladana znanja!

Ujedno ću na tim istim primerima pokušati da objasnim šta zaštitna maska može, a šta zaštitna maska ne može da pruži u vašoj ličnoj zaštiti. Vazdušni jastuci u vašim kolima su predviđeni da vas zaštite prilikom sudara. Ali ljudi i dalje ginu, iako im automobili imaju vazdušne jastuke. Vazdušni jastuk nekada može, a nekada ne može da pomogne. Tako je izgleda i kod maski, ali treba znati kada može a kada ne može. Кada ne može, onda vam ostaje samo da budete pametni, a ne da pokušavate da nosite masku u uverenju da vam može pomoći.

Ono što moram još da uradim, iako znam da ne volite da čitate ovako duge tekstove, to je da moram da iznesem konkretne brojke, i preko njih još dodatno pojasnim neke epidemiološki značajne faktore koji imaju direktnu vezu sa onom već pomenutom i objašnjenom „infektivnom dozom“ (odnosno količinom koronavirusa koja je potrebna da se unese u organizam, kako bi neka osoba sigurno obolela od kovida -19).

Кonkretne brojke važne za razumevanje prenošenja koronavirusa:

1. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili nema simptome), dok na primer samo negde sedi za stolom i normalno diše, izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ta količina može samo ponekad ići i do nekoliko stotina čestica virusa u minuti!
2. Osoba inficirana koronavirusom (svejedno da li ima ili uopšte nema simptome), dok normalno razgovara, izbaci tokom govora najmanje 200 virusnih čestica u minuti! Znači 5 - 10 puta više nego osoba koja samo ćuti i diše! No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1000 čestica virusa u minuti (kod osoba koje ubrzano dišu)!
3. Osoba inficirana koronavirusom, ali koja ima simptome kašlja, i nakašlje se, tom prilikom (u samo jednom jedinom nakašljavanju) izbaci i preko 100.000 čestica virusnih čestica u tom jednom minutu – kada se samo jednom nakašljala! 

   Značajno je znati i to da se prilikom kašlja izbaci oko 3.000 mikrokapljica razne veličine (kapljice pljuvačke, ili sluzi iz disajnih organa), koje se kreću brzinom od 100 km na čas! No, najveći broj tih iskašljanih mikrokapljica, (u kojima se nalazi koronavirus u ogromnim količinama – na hiljade u jednoj kapljici) su veoma krupne i samim tim i teške (svako tako „pljuje“ i kad priča, a naročito kada peva, a najviše ih ima kada se kašlje!), i one u preko 90% padaju vrlo blizu onoga koji je kašljao, to jest na oko 80 cm od osobe koja je kašljala (padaju mikrokapljice u prečniku ispod 1 metra oko njega), a samo 10% izbačenih mikrokapljica, i to samo onih najsitnijih kapljica (jer su one i najlakše pa duže lebde i teže im je da padnu – kao što malo ptičije perce sporije pada od velikog repnog pera pevca), mogu da se izbace i do nekoliko metara daleko od osobe koja je kašljala (3-4 metra).

   No, srećom, baš te najsitnije kapljice, koje idu najdalje, po pravilu, poseduju koronavirus u sebi u samo oko 1,5% slučajeva! Znači, ako je neko izbacio 3.000 kapljica prilikom kašljanja, a 90% je palo pored njega, to je 2.700 kapljica (i to nas ne ugrožava sem ako nismo tik pored njega ili je kašljao u naše lice direktno!), onda je u onih 10% ostalo još oko 300 onih najsitnijih kapljica, koje su izbačene i na nekoliko metara od bolesnika koji kašlje! Od tih 300 kapljica, samo 1,5% imaju u sebi koronavirus, a to znači da od ovih 300 - svega 4 do 5 kapljica će imati i virus! Ali ono što se mora znati, to je da svaka od tih kapljica pojedinačno, može imati nekoliko desetina, ili stotina, a ponekad i do nekoliko hiljada virusnih čestica!

   Ako smo već rekli da je infektivna doza najmanje 500 virusnih čestica, to onda znači da je možda dovoljna i samo jedna jedina kapljica da vam padne na nos, usne, ili da je udahnete (konstatovali smo da kapljica ima nekoliko hiljada virusnih čestica) i vi ćete se sigurno inficirati!

4. Osoba inficirana koronavirusom, i koja ima simptome bolesti, kada kine (pretpostavimo samo jednom u minuti), izbaci tom prilikom (kada jedan jedini put kine!) i do nekoliko miliona čestica koronavirusa u jednom minuti! Кijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 km na čas (u proseku bude i do 30 000 mikrokapljica u jednom kijanju) koje su uglavnom veoma sitne (samim tim i lake) i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena, i to samo od osobe koja je jednom kinula! Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama zajedno, može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica! U jednom jedinom aktu kijanja!

​

Iz svega ovoga možemo zaključiti sledeće: osobe koje su bolesne asimptomatski (uopšte ne kašlju i ne kijaju) izbacuju i do 100 000 puta manju količinu koronavirusa u minuti od one osobe koja ima simptome i kašlje i kija! Dakle, definitivno su za širenje infekcije koronavirusa najvažnije one osobe koje imaju kliničke znakove bolesti, a ne one koje su inficirane, ali potpuno asimptomatske, odnosno nemaju nikakve simptome bolesti!

Sada kada znamo koje osobe, kako i koliko izlučuju koronavirusa, moramo da se bolje upoznamo sa još nekoliko važnih faktora koji utiču na verovatnoću, ili mogućnost da se inficiramo.

Dva dodatna najvažnija faktora koji direktno utiču na verovatnoću da li ćete se ili nećete zaraziti su sledeći:

1. Ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji (zapremina prostorije!) u kojoj se nalazite vi i neko ko je možda inficiran!
2. Ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha u toj zatvorenoj prostoriji u toku jednog časa!
3. Vreme koje provedemo u toj prostoriji (ekspozicija odnosno vreme koje smo izloženi virusu u vazduhu)

Hajdemo sada na ono što ste sve vreme čekali – da na praktičnim primerima iz životne svakodnevice naučimo kako se zaražavamo!

Evo nekoliko praktičnih primera, u kojima ću objediniti sve ono što ste iz ovog teksta do sada „naučili“, kako bi ste potpuno samostalno mogli doći do određenih zaključaka, koji vam mogu biti od velike praktične koristi, da bi ste se što bolje mogli zaštitili u životnoj svakodnevici od, na svakom koraku, vrebajuće infekcije koronavirusom.

PRIMER 1. (Mesto: mala prodavnica, butik, pekara, mala apoteka, stan, kuća, kancelarija i slično)

Ušli ste u neku prodavnicu koja ima ukupnu površinu od 50 kvadratnih metara, a visina plafona u njoj je na primer, oko 3 metra, što znači da će ukupna zapremina vazduha u toj prostoriji: iznositi: 50 m2 (površina prostora) x 3 m (visina plafona) = 150 kubnih metara vazduha. Pretpostavimo, što je u našim uslovima često, da ne postoji uopšte ventilacija, i da su vrata zbog hladnoće zatvorena.

Ako je tu ušla inficirana osoba, ali bez simptoma bolesti (ne kašlje i ne kija), i zadržala se ukupno 5 minuta, od kojih je 3 minuta pričala (rekli smo da se govorom izbacuje najmanje 200 virusa u minuti znači 3  X 200 = 600 čestica ukupno), a 2 minuta je ćutala (za to vreme izbacuje se oko 50 čestica virusa u minuti, znači 50 X 2 minuta = 100 čestica), što znači da je ta soba ostavila u toj prostoriji ukupno: 600 + 200 = 800 virusnih čestica! Ali tamo ima 150 kubnih metara vazduha, što znači da je 800 virusnih čestica : 150 kubnih metara = 4 čestice virusa po jednom kubnom metru vazduha!

Vaše pitanje bi bilo: da li će se, u ovim okolnostima, prodavačice ili sledeći posetilac zaraziti koronavirusom?

Odgovor: Čovek u proseku udahne 10 litara vazduha na minut, i ako i on provede 5 minuta, udahnuće ukupno 50 litara vazduha. Jedan kubni metar ima 1000 litara vazduha, što znači da će taj posetilac ili prodavačica udahnuti svega 20 deo kubnog metra vazduha (50 litara vazduha je dvadeseti deo 1 kubnog metra vazduha u kome ima 1000 litara!). Obzirom da smo izračunali da je inficirana osoba ostavila svega 4 virusa po kubnom metru, onda će ukupna količina koronavirusa koji će posetilac udahnuti iznositi 4 : 20 = 0,2 virusa!!! Jasno je da se virusna čestica ne može deliti (kao što ni jaje ne možete podeli) i da je verovatnoća čak i da udahne jedan jedini virus veoma mala! Praktično, morao bi taj posetilac da provede bar 4 puta više vremena, dakle ne 5 minuta nego čitavih 20 minuta u prodavnici da bi možda udahnuo jedan jedini virus! Rekli smo da mora udahnuti najmanje 500 virusnih čestica (najmanja infektivna doza) da bi se zarazio. Dakle, u ovim okolnostima, čak i ako niko nema masku, teško će se iko zaraziti!!!

Ali, uzmimo sada da je u tu prodavnicu ušao neko ko je bolestan i ima kliničke simptome, i da je u tih 5 minuta boravka u tom prostoru, se samo jednom zakašljao (izlučio je 100 000 virusnih čestica), i samo jednom kinuo (i izbacio  1 milion čestica virusa, a ponekad to može biti i 200 miliona!!!). Plus na tu količinu, i on je disanjem i govorom izbacio onih standardnih 800 virusa. To je onda ukupno 1.000.000 + 100.000 + 800 = 1.100.800 virusa! Кada to podelimo sa 150 kubnih metara zapremine vazduha, dobijemo 1.100.800 : 150 = 7.338,66 virusnih čestica po kubnom metru!

Ako sledeći posetilac provede 5 minuta, rekli smo da će udahnuti 10 litara vazduha za minut, dakle 10 X 5 minuta = 50 litara vazduha, što čini 20 deo kubnog metra. Obzirom da u jednom kubnom metru ima 7.338,66, onda se prostom proporcijom izračuna koliko će imati u tih 50 litara koje je posetilac udahnu. To je 20 deo kubnog metra ili 7.338,66 : 20 = 366 čestica virusa! To je već vrlo blizu infektivne doze odnosno količine virusa potrebne da se zarazite (rekli smo d a je to oko 500 virusnih čestica). Dakle, sa samo još par minuta dužim boravkom u tom prostoru, gotovo sigurno ćete se zaraziti, a prodavačica sigurno! 

No, ukoliko su u ovoj opisanoj situaciji i prostoriji svi nosili maske, i prodavačica, i inficirani, i sledeći posetilac, onda se stvari drastično menjaju. Zašto?

Zato što je tačno da maska ne štiti od prolaska koronavirusa kroz nju, jer su koronavirusi mnogo manji od šupljina na teksturi maske! Ali to u stvari uopšte i nije potrebno da maska radi! Maska će sa skoro 90% efikasnosti da zadržati one mikrokapljice (sve krupne mikrokapljice sigurno skoro 100%, ali i do 90% onih najsitnijih mikrokapljica), a koje je bolesnik iskašljao i iskijao, i koje lebde neko vreme u prostoru, i u kojima smo već naučili da se nalazi koronavirus!

Dakle, umesto onih 7338,66 virusa po kubnom metru, maska će otkloniti u najgorem slučaju 90% mikrokapljica (a time i 90% virusa), i ostaće „samo“ 733, 866 virusa po kubnom metru, pošto će posetilac udahnuti samo 20 deo kubnog metra za 5 minuta, to je 733,866 : 20 = 36,99 čestica virusa, što sigurno nije dovoljno da se čovek inficira! A ako je i bolesnih nosio masku, onda će još 90% virusa da ostane na unutrašnjoj strani njegove maske, i dok kašlje i dok kija!

Dakle, realno je u praksi još manja šansa da će se zaraziti i prodavačica i sledeći posetilac. A količina koronavirusa je svedena daleko ispod minimalne infektivne doze (biće 36,99 virusnih čestica – a treba minimalno 500 čestica virusa!), ali to je količina koja ne inficira čoveka, ali mu neprimetno stimuliše stvaranje zaštite od ovog koronavirusa! Dakle, dolazi do formiranja „imuniteta stada“, a da niko nije bolestan!

Ako, na celu ovu opisanu situaciju samo dodamo da ipak postoji ventilacija, i da ona iznosi samo 5 izmena vazduha na sat, onda se one izračunate koncentracije koronavirusa po kubnom metru izračunavaju (koje smo dobili podelom sa 150 kubnih metara zapremine vazduha prisutnog u prodavnici), sada ne dele samo sa tih 150 već: 150 X 5 (jer ima 5 izmena vazduha na 1 čas – što znači da se u prostoriji onih 150 kubnih metara zamenilo 5 puta za 1 čas) = 750 kubnih metara, odnosno virus će biti dodatno razređen za još 5 puta!

To je i ujedno i jedno od mojih objašnjenja, zašto je virus od sredine jeseni i zahlađenjem drastično „buknuo“! Zato što svi ljudi mnogo više provode u zatvorenom prostoru, koji je za razliku od letnjih i toplih meseci, kada je ventilacija zbog vrućine svuda bila uključena na najjače, sada potpuno isključena jer svi štede energiju, jer se ne „isplati“ grejati vazduh, a potom ga i izbacivati napolje tako ugrejan, nego je mnogo isplativije grejati ga a sve zatvoriti, da se prostorija ne hladi, i hladan čist vazduh ulazi, a topao inficiran izlazi !!!! Zato i postoji sezona gripa, samo u hladnijim periodima godine, a koronavirus funkcioniše po gotovo istim principima, kao i grip!

Uz to, ne zaboravite, da svakim časom koji protekne od momenta izbacivanja koronavirusa iz organizma inficiranog, dok lebdi u vazduhu, ili su mikrokapljice pale na zid i prozor, opada broj živih koronavirusa, to jest onih infektivnih, a raste broj mrtvih-neinfektivnih! Mi smo sve ove računice izveli kao da su svi ti koronavirusi izbačeni iz organizma ostali sve vreme infektivne. Ali u praksi, svakim proteklim časom opada sam od sebe broj infektivnih virusa – za skoro polovinu (znači ako je bilo 1 milion živih virusa u vazduhu – za 1 čas će ih biti pola miliona, a za još jedan čas samo 250 000, i tako stalno upola manje jer raste broj onih virusnih čestica koji su već „mrtvi“ jer su se „isušili“ (rekli smo prethodno da je koronavirus vrlo osetljiv na isušivanje jer pripada grupi virusa koji imaju omotač!).

Da zaključimo, ako vam je već komšija ili neki prijatelj koji nije svakodnevno u kontaktu, već došao u stan, bilo bi dobro da sedite pored otvorenog prozora! Toplotna razlika između hladnog vazduha napolju i toplog unutar stana će napraviti vrlo jaku cirkulaciju (čitaj ventilaciju) vazduha, i time ćete bar za 5 do 10 puta smanjiti verovatnoću da ćete se inficirati koronavirusom, čak i ako je taj vaš prijatelj inficiran, ali još nema simptome bolesti! Ako još nosite pri tome i maske (jer dok pričate, svi izbacujete one mikrokapljice – to smo već naučili!), šanse za inficiranje su gotovo nikakve!!!

PRIMER 2.

Sada zamislite da je neko ko je infektivan (vaš prvi komšija koji nema nikakve simptome, i ne kašlje i ne kija), ali sedi i priča i gleda utakmicu sa vama 4 časa, u vašoj dnevnoj sobi, koja ima svega 35 kvadratnih metara i plafon visok 3 metra (a znatno je niži!). Ukupna zapremina vazduha u sobi će biti: 35 X 3 = 105, ali ćemo mi zbog lakše računice i nižeg plafona to zaokružiti na 100 kubnih metara vazduha! Vaš inficirani (bez simptoma) komšija će za provedeno vreme od 4 časa u vašoj dnevnoj sobi izlučiti sledeću količinu virusa:

Pretpostavimo da je od ta 3 časa, on pričao pola vremena, a pola slušao kako vi pričate (i samo disao normalno). Dakle dok je pričao izlučivao je 200 virusnih čestica u minuti, a pošto u 2 časova ima 120 minuta to znači da je izlučio 120 X 200 = 24.000 virusnih čestica. Još 120 minuta je slušao vas, znači samo ćutao i disao, i tada je izlučivao oko 50 čestica na minut, što će biti ukupno 120 X 50 = 6000 virusnih čestica. Ukupno je izlučio 24.000 (dok je pričao) + 6.000 (dok je samo slušao vas i ćutao, ali disao i izbacivao virusne čestice) = 30.000 virusnih čestica.

Obzirom da smo rekli da ta soba ima 100 kubnih metara vazduha, onda znači da je koncetracija virusa po kubnom metru sledeća: 30.000 : 100 (količina kubnih metara vazduha u vašoj dnevnoj sobi) = 300 virusnih čestica po 1 kubnom metru. Obzirom da ste vi za 4 časa (to je ukupno 240 minuta) udahnuli sledeću količinu vazduha: Udišete 10 litara u minuti, a za 240 minuta X 10 litara, udahnuli ste 2.400 litara ili 2.4 kubna metra. Кoliko ste za to vreme udahnuli virusa: 2, 4 kubna metra X 300 (jer smo već izračunali da virusa ima 300 čestica po kubnom metru) = 720 virusnih čestica! A obzirom da je infektivna doza najmanje 500 virusnih čestica, vi ste tu brojku prevazišli, što znači da ćete se sigurno zaraziti! Čak bi ste se zarazili i da je ostao samo 2 časa. Ali da je ostao 1 čas, verovatno ne! A da je bio pola časa – sigurno ne!

A sada samo da pretpostavimo, da ste sve to vreme nosili maske i vi i komšija (dok komšija priča on izbacuje mikrokapljice na kojima se nalazi virus, i te kapljice ne bi otišle u vazduh u sobi, već bi ostale sa unutrašnje strane njegove maske, a ako bi komšija izbacio neku kapljicu dok je recimo skinuo masku i pio pivo, onda bi te kapljice ostale na vašoj maski spolja i takođe ne bi završile u vazduhu koji udišete – a na maski bi se osušile brzo sve te kapljica – a samim tim i koronavirusi bi se osušili a rekli smo da je ovaj virus vrlo osetljiv na isušivanje i on bi brzo postao „mrtav“). Dakle, ne bi ste se zarazili! Čak i da je ostao 4 časa!

A da ste recimo samo otvorili prozor na sobi, i time omogućili provetravanje ili ventilaciju i da se obave bar 3 izmene vazduha za sat u vašoj sobi (malo bi se mrzli i vi i komšija – ali obzirom da pijete neki alkohol izdržali bi), onda bi za 4 časa se obavilo ukupno 12 kompletnih izmena vazduha.

To znači, da će se onih 30.000 virusa, koje će vaš komšiju svakako izlučiti u vašoj sobu (bez obzira da li je otvoren ili zatvoren prozor), sada dodatno razrediti sa mnogo većom količinom vazduha, nego što je to bio slučaj kada je bio zatvoren prozor i kada je soba imala samo tih 100 kubnih metara vazduha. Sada se tih 100 kubnih metara razredilo 12 puta, odnosno ušlo je još 100 X 12 = 1.200 kubnih metara vazduha spoljašnjeg vazduha.

Dakle sada onih 30.000 virusa delite sa 1.200 kubnih metara vazduha (umesto samo sa 100 kubnih metara –koliko ga je bilo u sobnoj zapremini) =  25 čestica virusnih čestica po kubnom metru (a bilo ga je 300 bez otvaranja prozora – dakle manje 12 puta!).

Rekli smo da ćete vi udahnuti ukupno 2,4 kubna metra za 4 časa sedenja, što znači da ćete teorijski uneti 25 virusnih čestica (toliko ga ima sada u 1 kubnom metru kada radi ventilacija zbog otvorenog prozora) X 2,4 kubna metra = 60 virusnih čestica ukupno, što je skoro 10 puta ispod minimalne infektivne doze ( oko 500 virusa). Dakle, pored otvorenog prozora se nećete zaraziti SIGURNO!

Još ako ste bili raspoloženi i nosili maske, vaše inficiranje ostaje samo na nivou teorije, ali sa vrlo malom verovatnoćom! Dakle, ovde smo videli značaj provetravanja - ventilacije i nošenja maski!

PRIMER 3. Otišli ste u veliki tržni centar, odnosno u ogroman hipermarket, ili na ogromnu zatvorenu pijacu zelenu, ili na sajam.

Ako taj hipermarket ima 1.000 kvadratnih metara, i ima visinu do plafona 10 metara, onda je ukupna zapremina vazduha u tom objektu jednaka: 1.000 X 10 = 10.000 kubnih metara. Ako znamo da svi ti hipermaketi imaju ventilaciju, i neka je ona 5 izmena na čas, onda je to 10.000 kubnih metara X 5 (broj izmena na 1 čas) = 50.000 kubnih metara.

Pretpostavimo da je unutra ušlo ukupno 100 ljudi, i da su od njih 100 samo 2 inficirana, i to jedan bez simptoma, a drugi sa simptomima (kašlje i kija). Pretpostavimo da će se unutra obojica zadržati 1 čas (60 minuta).

Osoba bez simptoma (osoba A)  će za to vreme izlučiti 50 virusa na minut ili ukupno 50 X 60 = 3.000 virusnih čestica za 1 čas.

Pretpostavimo da se druga osoba (osoba B) sa simptomima, sem što je provela 60 minuta unutra izlučujući disanjem oko 50 virusa na minut, još i 5 zakašljala i 5 kinula. Onda će ta osoba B ukupno izbaciti sledeću količinu virusa:

Disanjem: 50 X 60 minuta = 3.000 virusa

Nakašljavanjem: 5 nakašljavanja X 100.000 virusa (toliko se izbaci kod svakog nakašljavanja u obliku mikrokapljica) = 500.000 čestica virusa

Кijanjem: 5 X 1.000.000 (najmanje toliko virusa se izbaci svakim kijanjem pojedinačno) = 5.000.000 čestica virusa

Ta osoba sa simptomima je izbacila ukupno: 3000 + 500.000 + 5.000.000 = 5.503.000 virusa!

I sami primećujete da je osoba sa znacima bolesti (osoba C) izlučila mnogo više virusa od one osobe bez simptoma osoba A) ili tačnije 1.834, 33 puta!!! (5.503.000 : 3.000 = 1.834,33)!

Obe osobe su ukupno izlučile (ili osoba A + osoba B) sledeću količinu virusa 5.503.000 + 3.000 = 5.506.000 virusnih čestica.

Ukupna zapremina vazduha (računajući i izmene jer radi ventilacija) je 50.000 kubnih metara. Dakle, koncentracija virusa po kubnom metru će iznositi: 5.506.000 : 50.000 = 110,12 virusnih čestica po kubnom metru!  

Da li će se zaraziti neko ko uđe u taj hipermarket?

Odgovor: Zavisi od vremena provedenog u njemu.

Ako neko provede 1 čas u hipermarketu, on udiše 10 litara vazduha na minut ili 60 minuta X 10 = 600 litara odnosno 0,6 kubnih metara. Obzirom da u jednom kubnom metru ima 110,12 virusnih čestica to znači 110,12 X 0,6 kubnih metara = 66,72. Izračunata količina virusa je skoro 8 puta manja od potrebne minimalne infektivne doze, što znači da se posetilac koji provede 1 čas neće zaraziti. Bilo bi potrebno da posetilac tržnog centra provede minimalno 6 časova, da bi se eventualno zarazio. Ali za tih 6 časova bi se odigralo još 5 izmena na čas X 5 časova = 25 izmena, odnosno u hipermarket će ući sledeća količina spoljašnjeg vazduha: 25 X 10 000 kubnih metara (polazna zapremina vazduha u objektu) X 25 (toliko puta će se za 5 časova izvršiti izmena vazduha) = 250.000 kubnih metara vazduha! Samim tim će koncentracija virus opasti za dodatnih 25 puta (66,72 : 25 = 2,6688 virusnih čestica po kubnom metru!).

Dakle, neće biti dovoljno virusnih čestica da se bilo ko zarazi! Naravno, ako sada pretpostavimo da u tom hipermarketu svi nose maske (i ona 2 inficirana, i svi ostali posetioci), onda ta mogućnost postaje samo teorijska, i izuzetno je mala!

Maska u hipermarketu, dodatno smanjuju mogućnost zaražavanja, da ste se igrom slučaja nalazili u blizini one osobe B (koja je ima simptome bolesti i koja je kašljala i kijala), upravo kada je kašljala ili kijala, pa da vam izbačene mikrokapljice (na kojima korornavirus leti i lebdi u vazduhu kao na kakvom helikopteru) ne bi dospele na sluzokožu nosa ili ušle u disajne puteve. Maska vrlo efikasno zaustavlja te mikrokapljice u kojima se nalaze virusne čestice korona, i to stotine i hiljade njih u jednoj mikrokapljici. Praktično, maska treba da vas direktno zaštiti od unošenja mikrokapljica, dok se izbačena količina virusa ne razredi u ogromnoj zapremini vazduha koji se nalazi u hipermarketu i koji neprestano putem ventilacije ulazi u njega.

PRIMER 4. Nalazite se u prepunoj bioskopskoj sali, pozorišnoj sali ili sportskoj hali.

U tom slučaju, iako su spoljašnji uslovi slični onima koje smo opisali da postoje u hipermarketu (ima veliku količinu vazduha, ima dobru ventilaciju i samim tim veliki broj izmena vazduha na čas, a to znači da se ubacivanjem spoljašnjeg vazduha razređuje eventualno prisutan virus izlučen od strane nekoga ko je inficiran), ovde su prisutne i mnoge druge otežavajuće okolnosti, koje ova pomenuta mesta čine dodatno mnogo rizičnijim za zaražavanje prisutnih na ovim manifestacijama. Ovde ćemo  nabrojati i popisati najvažnije samo:

- U pozorištu i bioskopu ili kongresnom predavanju je prisutan veliki broj ljudi koji sede jedan pored drugog, pri čemu oni ostaju na tim mestima, i po nekoliko časova, što povećava verovatnoću da oni koji sede neposredno pored inficirane osobe (na svega desetak centimetara!), u tom dugom periodu vremenskom (nekoliko časova)  udahnuti dovoljno virusa, odnosno potrebnu infektivnu dozu, da bi se mogli zaraziti. Čak i sa maskom na licu, povećava se verovatnoća, da ćete udahnuti dovoljno virusnih čestica od nekog ko sedi pored, ili iza ili ispred vas. Otuda su jedne od mera zaštite na ovim lokacijama, povećanja međusobnog rastojanja prisutnih, kao i ograničavanje broja prisutnih (svaki drugi red, svako drugo mesto). Naravno, to ima smisla, uz nošenje maski, i dobru ventilaciju!

- Na sportskom takmičenju, navijači su u vrlo bliskom međusobnom kontaktu, često zagrljeni, sve vreme govore, viču i pevaju, što drastično povećava količinu eventualno izbačenog virusa u obliku mikrokapljica, i to baš zbog blizine, neposredno i direktno na one sa kojima govore, viču i pevaju glava uz glavu! Tim aktivnostima izbačene mikrokapljice se lako udahnu, a jedna može imati i do nekoliko stotina, hiljada, pa čak i nekoliko desetina hiljada virusa, i svega je jedna jedina takva mikrokapljica dovoljna da vas inficira!

Naravno, u tom slučaju, ni maske vam ne pomažu, jer se izbacuje toliko velika količina mikrokapljica, od velikog broja ljudi, i na tako malom rastojanju, i to neposredno u lice ostalih, tako da je velika verovatnoća da će neke od svih tih mikrokapljica, slučajno moći proći i kroz maleni prostor između vaše kože lica i maske, pogotovu, ako je samo na momenat podignete ili nameštate ili pomerite, ili prilikom zamene! U tom slučaju ne možete ništa preduzeti da sprečite zaražavanje.

PRIMER 5: diskoteka, noćni klub, splav, koncert, slava, svadba, proslava bilo kakva.

Na svim ovim mestima i događajima, prisutni ljudi su u direktnom i neposrednom kontaktu, sve vreme govore, pevaju, zagrljeni su često, viču (jer je glasna muzika), pričaju jedni drugima na uvo, to jest drže glavu pored glave, i na taj način eventualno prisutna inficirana osoba izbacuje velike količine mikrokapljica, neposredno u blizini nosa i disajnih organa druge osobe, tako da se efekti ventilacije i velike zapremine vazduha ne mogu uopšte računati kao faktori koji utiču na zaražavanje, odnosno ga mogu zaustaviti i sprečiti.

Drugim rečima, kada vas neko direktno „pljuje“, odnosno izlaže svojim izbačenim mikrokapljicama dok govori ili peva ili viče (naročito prilikom pevanja i vikanja), ne pomaže vam ništa, čak ni maska, jer usled višečasovnog ili celonoćnog boravka u takvim prostorima, velikog broja ljudi, uvek postoji verovatnoća, kada ćete samo na tren pomeriti masku, ili je za tren skinuti, i udahnuti samo jednu od svih tih silnih mikrokapljica koje lebde svuda oko vas a u kojima se nalazi na hiljade virusnih čestica.

Pouka za kraj - kruzeri, zatvori i klanice

Jedna naučna studija je pokazala vrlo važne specifičnosti i pravilnosti prilikom pojave epidemije koronavirusom, u nekim, posebnim okolnostima i uslovima, i to: na velikim prekookeanskim brodovima ili kruzerima, u zatvorima i u velikim klanicama i fabrikama za preradu mesa za ishranu ljudi.

Naime, na sve 3 pomenute lokacije, kada je došlo do dijagnostike i pojave prvih obolelih ljudi od kovida 19, uvedene su striktne mere zaštite, odnosno obaveznog nošenja maski, kao i održavanja minimalnog fizičkog rastojanja, uz maksimalno povećanje kapaciteta ventilacije. Treba napomenuti, da je u industriji prerade mesa, nošenje maski bilo uvek obavezno, i pre pojave koronavirusa, jer se u preradi mesa, kao lako kvarljive namirnice, maske nose, kako se ne bi kontaminiralo meso, mnogobrojnim bakterijama koje se nalaze u ustima i nosu radnika, i koje u uslovima velikog broja ljudi koji rade na pokretnim trakama, lako može zagaditi bakteriološki meso. Dakle, u industriji mesa su se maske oduvek nosile! Dok su u zatvorima i na velikim kruzerima, maske uvedene kao obavezna mera zbog pojave obolelih zatvorenika odnosno putnika.

Ispostavilo se, da su navedene mere u svim pomenutim slučajevima, dovele do toga, da je veoma mali broj ljudi, imao ispoljene kliničke znakove bolesti, a gotovo zanemarljiv broj njih je imao potrebu za hospitalizacijom ili respiratorima. Obzirom da je u studiji praćen veliki broj slučajeva pojave epidemije na ove 3 lokacije, bilo je jasno da je broj obolelih ljudi na svima, bio nekoliko desetina puta manji nego među stanovništvom bilo koje zemlje ili grada.

To se objašnjavalo činjenicom da je izrečena mera obaveznog nošenja maske, na svakoj od ovih lokacija (zatvor, kruzer, industrija prerade mesa), bilo striktno poštovana i kontrolisana, tako da praktično nije bilo kršenja njenog obaveznog nošenja. To je i razumljivo, kada znamo da na brodu upravlja oficirski kadar, sa strogom hijerarhijom, i da niko bez maski nije mogao da se pojavi nigde van svoje kabine gde su smešteni! Svaki prekršaj je lako evidentiran i izricana mera zabrane izlaženja iz kabine. U zatvorima ne treba objašnjavati, da su zatvorenici nadzirani 24 časa od strane zatvorskih čuvara, i da bi nenošenje maski povlačilo dodatno kažnjavanje prekršioca još strožijim merama izolacije, do smeštanja u samice (ili pendreka preko leđa). U industriji prerade mesa, ljudi su već imali naviku da nose maske čitav radni vek, tako da nije bilo kršenja ni u okolnostima pojave obolelih radnika od koronavirusa, u tim sredinama.

Dakle, mera nošenja maski, je nekoliko desetina puta smanjila broj novozaraženih sa kliničkom slikom, kao i teško obolelih. Ali jedan drugi detalj je još mnogo važniji, i mnogo više nam znači da bi smo bolje razumeli mehanizme i načine širenja koronavirusa u populaciji ljudi.

Posle nekog vremena, kada je koronavirus prestao da se širi na sve ove 3 pomenute lokacije (nije bilo pojave novih bolesnika više od 2 nedelje), uzeta je krv od svih putnika na kruzerima, od svih zatvorenika i od svih radnika u industriji prerade mesa, i izvršena je serološka pretraga, na prisustvo antitela protiv koronavirusa. Dokazivanjem antitela u krvi, dokazuje se da je neka osoba bila bolesna ili inficirana od koronavrusa, ili da je vakcinisana protiv koronavirusa. Obzirom da vakcine u upotrebi još uvek nigde nema, i da nijedna zemlja nije otpočela vakcinaciju svog stanovništva, jasno je da bi ustanovljavanje prisustva antitela protiv koronavirusa značilo da je osoba bila inficirana ili je prebolela infekciju koronavirusa.

Na zaprepašćenje naučnika, ustanovljeno je, da je ogromna većina bila serološki pozitivna na prisustvo antitela protiv koronavirusa, a da ti ljudi uopšte nisu imali nikakve simptome bolesti, niti su primetili bilo kakve promene u svom zdravstvenom stanju! Dakle, broj asimptomatskih slučajeva infekcije koronavirusom, na sve 3 pomenute lokacije (zatvori, kruzeri, industrija mesa), je bio nekoliko desetina puta veći nego među stanovništvom bilo koje zemlje sveta u kojoj trenutno vlada pandemija koronavirusa.

Objašnjenje je bilo samo jedno: obavezno i striktno nošenje maski, i držanje rastojanja, je dovelo do toga da je koncentracija prisutnog virusa u vazduhu na ovim lokacijama bila toliko mala, da je bila ispod one količine virusa potrebnog da unesete u organizam da bi ste se zarazili a koju stručno zovemo infektivna doza. Objasnio sam vam već poodavno, i rekao da je potrebno da unesete najmanje 500 čestica koronavirusa da bi ste se razboleli ili inficirali.

Maske su u ovim slučajevima smanjile koncentraciju koronavirusa do te mere da je virus bio prisutan ali u vrlo malim količinama, i ljudi su se svakodnevno izlagali tim malim koncentracijama virusa koje nisu bile dovoljne da ih inficiraju. Praktično, to je bila količina nedovoljna da vas inficira, ali dovoljna da stimuliše stvaranje „imuniteta stada“, odnosno da vas zaštiti od pojave teških oblika bolesti!

Praktično, svi ti ljudi na ove tri lokacije bili su bez ikakvih simptoma bolesti, a imali su nalaz krvi kao da su ili preboleli koronavirus, ili da su vakcinisani. Drugim rečima, poštovanjem mera, smanjuje se verovatnoća da unesete potrebnu količinu virusa da bi ste se inficirali, ali i veliku količinu virus, koja bi izazvala teške oblike bolesti. Praktično, ta neprestana izloženost malim količinama virusa (koje zaista mogu da nesmetano prolaze kroz maske), ali sprečavanje udisanja mikrokapljica (koje maske zaustavljaju i do 90%), u kojima se nalazi nekoliko stotina i hiljada puta veća količina virusa nego u izdahnutom vazduhu zaražene osobe koja ne kašlje i ne kija i ne peva, i ne viče i ne govori ništa!

Na ovoj studiji se jasno vidi pokazano korisno dejstvo primene maski.

I za kraj još nešto: Кina ima 1,5 milijardi stanovnika, epidemija je krenula iz Кine u ceo svet. Кina trenutno ima samo desetak zaraženih dnevno, a ukupan broj do sada zaraženih u Кini je skoro duplo manji nego u Srbiji! Srbija ima oko 7 miliona stanovnika! Ali u Кini je mera obaveznog nošenja maski striktna i poštuje se bez pogovora i bez nepotrebnog filozofiranja da li treba ili ne! Jer u Кini važi pravilo: nosiš je i filozofiraš koliko hoćeš!

Ja sam u ovom tekstu samo želeo da objasnim mehanizme širenja i prenošenja koronavirusa u našoj životnoj svakodnevici u Srbiji. Ako je nekome ovaj tekst rasvetlio neke nedoumice, biću veoma zadovoljan i srećan, i neće mi biti žao vremena potrošenog na iznošenje svih ovih činjenica.

Dabogda mi svi zdravi bili – i od sredine januara – počeli da zaboravljamo sve ovo što nam se sada dešava – kao neki ružan san! Proći će epidemija koronavirusa u Srbiji – isto kao i bombardovanje NATO-a! Završeno, ali nikada zaboravljeno iskustvo – koje nas i u budućnosti mora upozoravati i učiti kako i na koji načina da se nosimo sa istim ili sličnim problemima!

U zdravlje!

Koliko god konfuzan bio ovaj članak (što i sam autor u jednom trenutku kapira), ljudi čuvajte se! Ovo je pakao!

Уз мало закашњење од 11 месеци, сведочим о 25 паклених дана корона вируса (како ли је заиста у паклу?) 

Текст јесте мало опширнији, међутим нуди пуно корисних информација.

 за текст, а за избегавање ћирилице 

Mene mrzi da čitam, bolje da mi neko prepriča