Sve I da protegnem u nebesa ove misli
U kojima samo retki dokuce mnostvo tvog’nedokucivog,
Okrznuo bih kroz belinu tih jastucica od oblaka
Sijaset blesavih pletenica sto se I vetru daju na svoj naopak’ nacin.

Sa decenijama sam navek posvadjan
Do beskraja I nazad ih ne umem
Bas kao sto se ne ume ni prvi poljubac
Nesnosno lepsi od nakindjurenih remek dela
Koje sam pokusao da ti zadenem za svaku sumnju I zedj.

I sta ces, gde ces, kad' nas jos uvek ima
Po Sokacima punih prolecnog polena
Nahranjenih nezaboravom, strepnjom i bolom,
Koji su te otudjili od svih ljubavi
I svih zagrljaja lisenih tvojih ramena I obraza.

Zanavek cu da budem ravnodusan
dajuci se mastarijama i rimama
bez cijeg besmisla bih nas zabrljao do kraja,
okaljao cistotu tog osmeha,
zanemeo te od samoga sebe.

Sapuci u dugu
Blesavi se do ludila tananog,
Neozbiljno se sepuri I citaj samo probrane zverke,
nedokuciva ostani.
Jer, znas da te nasluteti umem,
Jedini sam Deran koji je ulovio vecitu Gospodjicu.

Za sanjare, dripce I neuravnotezene u ljubavi...

Retko mi se desi da ne znam kakav komentar da ostavim. Htela sam reći sjajno, a da li je primereno? Ne znam...

Ta sam. Svaka cast na blogu 

... "Neuravnotezene u ljubavi " sve receno

Radujem se sto ponovo citam tvoje ispisane rijeci/misli ... lijepo osvjezenje nakon duzeg vremena

Pozdrav za tebe

Ajaooo sjajno 

Insiiii

Dripac like it