Tako je to počelo, tražio sam nekoga na Zoni zabave da nam dozvoli da pristupimo njegovom ili njenom kompu, da pronadjemo razlog zbog koga je na slabijim računarima kočila igra. Od onih koji su se žalili, prvo sam na igrici pronašao nju. Čak je i Voja za tu moju nameru rekao da nema šanse da neko to dozvoli. Predstavio sam se, objasnio. Bez mnogo dvoumljenja je pristala. Kada je problem uspešno rešen, želeo sam nekako da se zahvalim na ovom nesebičnom, a mnogi će pomisliti i naivnom gestu. Čak je i meni postalo interesantno kakva to osoba može da dozvoli totalnom strancu da joj daljinski pristupa kompjuteru.

Nastavili smo tu komunikaciju i shvatio sam da nije ni glupa ni naivna, samo je imala dušu veliku kao okean. Upoznali smo se uživo i u godinama koje su usledile postali veliki prijatelji. Upoznao sam i njenu porodicu. Da bi shvatili o kakvoj se osobi radi, neću vam pisati o njoj. Opisaću vam jedan detalj o njenom ocu, tek sitnica, da shvatite od kakvog je materijala ona napravljena.

Prodao je stan koji nisu koristili, mladom bračnom paru. Posle 10-ak godina, dobio je poziv iz banke, da kao stari vlasnik ima pravo preče kupovine, jer taj isti stan zbog neplaćanja rata kredita ide na prodaju. Otišao je prvo do stana i zatekao nesrećnu ženu koju je muž napustio a ona sa svojm platom jedva uspevala da prehranjuje dvoje male dece... Bez mnogo reči se vratio u banku i samo uplatio novac ali ne da otkupi stan vec da anulira preostali iznos kredita...

A mi smo se družili, smejali, povremeno igrali na Zoni. Išao sam im redovno na Slavu i bio, što se kaže, rado vidjen gost. Od kad je korona uzela maha, slabije smo se uživo družili. Više kuckali na viberu. A onda se desilo da pre neki dan pošaljem neku sličicu sa neta i da ne dobijem čak ni smajlija. Kada se ni posle dva dana nije javila, pomislio sam da se nešto dešava... nadao se da nije ništa loše. I narednog dana smajli koji sam joj poslao, ostao je bez odgovora.

A juče, dan nakon toga, poziv od njene sestre, razorno bolan, neprihvatljiv...

Počivaj u miru Anđelko moj predobri...

Takvi gubici bole Ali dobre duše se sele na bolja mesta od ovog gde smo , srešćete se tamo

DOK GOD POSTOJE TAKVI LJUDI IMA NADE ZA OVAJ SVET.BAS MI JE DRAGO STO SAM PROCITALA TAKO LEPU ISTINU O PRELEPOM GESTU JEDNOG COVEKA . A TAJ ANDJEO NEK POCIVA MEDJU ANDJELIMA.

I kako sto i sama molitva za pokojne kaze, molim Boga da se seti svih usnulih u nadi na vaskrsenje i da im oprosti svako njihovo sagresenje, hotimicno i nehoticno sto su sagresili recju, ili delom, ili mislju. Neka ih useli u mesta svetla odakle odbeze svaka muka, zalost i uzdisanje i neka im daruje cartsvo nebesno.

Kao što reče Dušan Kovačević u "Sabirnom centru",
Sve dok mislimo o njima, spominjemo ih i o njima pišemo blogove, oni su tu i živeće večno medju nama.
Nek joj je slava

O,Bože mili! Naježila sam se i rastužila skroz Neka joj Bog podari večni mir.

Uf Soule ubi me blogom. Udjem na Zoki posle tri zivota, naravno odma zabodem omiljenu mi kategoriju blogovi, vidim ima tvoj blog, a kako si mi jedan od omiljenih blogera kliknem na njega. I skenjam se. Bolje da sam cito one ljige sto pise Insajder na primer. Neka pociva u miru Andjela, ne znam ko je, ali tebi jako draga u svakom slucaju. Bas potresna prica. 

I ja sam imala jednu Anđelu... 

I  to sve.. u riječ - dvije... O mila...