IceCold - Blogovi

Siđi do reke

Pesma je već odavno bila himna svih onih koji su se voleli, te godine kada je njima postala bitna.

To veče nisu išli do reke, nego šetali po jadranskoj plaži , smireniji i odrasliji nego ranije tog dana, kad je vreli vazduh trepereo između njih i pržio zenice koje nisu uspevale da prekinu hipnotičku povezanost. Ti pogledi, tog leta, direktni i jasni, popločali su staze svih njihovih budućih zavođenja bez obigravanja i smišljenih menjanja fokusa. Sa osmehom, širokim i jasnim, bez trunke zajebane nedodirljivosti. Upravo su odgledali Rain Man, u bioskopu na otvorenom i spretno hodali po loše osvetljenoj šljunkovitoj plaži, bosi, sa lakoćom koju imaš samo sa četrnaest godina, i nikad više. Slučajno se dodirivali ramenima, i vrlo namerno mislima, obučeni u belo, ubeđeni da je kad si preplanuo to jedina boja koja ti dobro stoji.

Užasno su želeli da se ta plaža produži u beskraj, jer su se svetla gde prestaju da budu dvoje opasno približavala, a ta prijateljska gužva i gungula ih nije privlačila. Sva legitimna sredstva odugovlačenja bila su potrošena, sve veoma bitne školjke u polumraku sakupljene, i one manje lepe bačene u more, i sve Raymondove fore iz filma prepričane i izimitirane, a oni su hodali sve sporije, udarajući u nevidljivi zid nečega što nisu umeli da meterijalizuju.

Hoćeš da sedneš da ti ispričam nešto, ali ne smeš nikom da kažeš?- rekao je sa velikim strahom od toga kako će predlog biti prihvaćen.
A zašto ovde?
Zato što ne sme niko da čuje, smislio sam taktiku za sutra.

Taktika se odnosila na plan igre njegove ekipe na zakazanom revanšu u basketu sa ekipom koja ih je tog dana ubedljivo pobedila. Sedeli su, konspirativno blizu, jedno do drugog na toj plaži. Uzeo je šaku kamenčića i poređao ih po dlanu, objašnjavajući dodavanja i promene pozicija. Kad god bi se zaneo u priči, kamenčići su padali sa dlana zbog ograničenog prostora i napete atmosfere. Ona je uzela te kamenčiće sa njegovog dlana i stavila ih na krilo, preko svoje bele suknjice koja je u polumraku te plaže bila jedini logičan poligon za važna taktička planiranja.

I to je ta bila ta scena, njihova mala nežnost, a opet scena toliko neerotska i dečija, u kojoj on vrlo ozbiljno jednom rukom razmešta kamenčiće u njenom krilu dok joj drugu drugu ruku stavlja na kolena, da ti kamenčići ne popadaju dok objašnjava… i to je taj trenutak kada on nepogrešivo shvata da priča besmislice, i da ona te besmislice sa mnogo zanimanja sluša, i čini se razume. Ustaje, pruža joj ruke i podiže je malo prebrzo, i gleda u oči. I onda taj detalj, koji je shvatila mnogo godina kasnije, kojeg možda ni on nije bio svestan u tom trenutku. Trenutak kad ju je okrenuo, lagano, dok su stajali na toj plaži, i gledali se u oči par trenutaka, okrenuo je tako da ona gleda na pučinu dok je prvi put ljubi.

Iz jednog od lokala na šetalištu pored plaže čuli su se zvuci “Siđi do reke”, grupe U Škripcu.

Nije mogla da se ne seti, te pesme, i te priče, danas kad je ovaj svet napustio dragi, dobri čovek, koji je pevao tog leta.
Počivaj u miru Delča.

pre 13god

AndjelimaKvarimPosao, 13god

E, ize'm ti svaki post u kom me ostaviš bez teksta! Baš!

Hatidza, 13god

eh.....moj decko s kojim sam se prvi put poljubila umro je pre 20 godina......Bog da mu dusu prosti.......ne, nije nakon naseg prvog poljupca..........i sad sam jos i ljubomorna na madam.........ja sam tada zmurila ko mutava, a bas me bio i on lagano okrenuo da gledam k biblioteci dok me prvi put ljubi...........
P.S. dobar dan zokijevci

Sehel, 13god

Jako, jako sladak blog, i naravno da sam se vratila u ono vece kada sam ugurala parce drvceta u prekidac za svetlo da se ne gasi na stepenistu.
Mirisao je na cokoladu sa jagodama i imao je tople ruke.
Posle su me neki nevlajalci prijavili dezurnom staratelju da sam ja ugurala drvce u utikac i sijalica je gorela celu noc.

- Sta si to radila, da li se to sme raditi?

(Zapanjena, kako li su samo saznali da sam se ljubila to vece)
- Pa... ne znam, mozda sme?

(strogo)
- Da li ti to i u kuci radis?

(posramljeno)
- Ne, samo na stepenistu, jednom samo...

(sada vec sumnjivo)
- I?

(zemljo, progutaj me)
- Pa... bilo je lepo (shmrtz).

(sumnjivo i blaze)
- Kako?

(ocajno)
- Kao cokolada sa jagodama (shmrtz, shmtz).

(podsmesljivo)
- A ko je ugurao drvce u utikac?

(smotano)
- Ja, da ne bude mrak...

Te godine su me ubili od zezanja, a ta cokolada i dalje mirise na njega .