Pozdrav zokijevci i zokijevke.

Evo nekako sam smog'o snage pa da napisem blog za svoga skolskog druga, kolegu, brata.

Naime, juce ujutro dolazim na pos'o, kad imam sta i vidjet', na ulaznim vratima firme posmrtnica, pade mi mrak na oci, noge se odsjekose, zeludac ionako prazan na jutru postade tezak, k'o da je neko ugurao kamen temeljac u njega.

Udjoh u firmu, ulazim u direkciju svi pognute glave, totalna tisina, niko ne progovara.

Izadjem odatle, odem kod sefice (inace mi je tetka, al' na poslu toga nema), vidim sva onako potonula, potegne gutljajcic kafe, a ono i hoce i nece niz grlo, pocnem ispitivat', sta je bilo, sta se desilo, gdje, kako i slicno.

Kako sam joj slozio sva ta silna pitanja, zena se izbezumila, ionako potonula, nekako mi je prozborila samo da se objesio.

Ni u snu se nisam nad'o, da ce reci da se objesio, u vikendici svojih roditelja nekih 10 kilometara od kuce, preksinoc u 23h, barem tako su ovi iz policije prenijeli njegovim roditeljima.

A ja sam razmisljao da nije kakva saobracajna nesreca, posto nam ceste nisu najbolje, a nemamo ni rampe na svim pruznim prijelazima.

Usutio sam u sekundi, i onako bas potonuo k'o Titanic izas'o iz njen kancelarije i otis'o u svoju kancelariju da dodjem sebi.

Samo sto udjoh u kancelariju, dodje kolegica (to je bila njegova, sada vec nesudjena zena).

Rijec po rijec, ispade to da se objesio radi kocke, kako mi je rekla, im'o je puno dugova, nista manje od 1000 – 2000km.

Zar ja ?

Koji sam bas bio blizak s njim da o tome ne znam nista ?

Pitam se i juce i danas cijeli dan, zar bas nije mog'o da mi se izjada za to, pa naslo bi se rjesenje, nije smak svijeta, zar bas nije im'o povjerenje u mene kad je to u pitanju, a za druge stvari jest ?

Danas su ga ukopali, ostavio je iza sebe majku, oca i dva mladja brata.

Dragi druze moj, brate moj, nisi dugo bio s nama, ali volimo te svi, i svi cemo jednog dana za tobom na drugi svijet, ali kad, to niko ne zna.

Neka ti je rahmet dusi i vjecni Dzennet, hvala ti za ovo sto si za nas uradio dok si bio tu s nama.

A ja sam jos uvijek u transu, ovo je vec deseti slucaj na nasoj opstini da se neko radi necega objesio ili objesila u proteklih dva do tri mjeseca.

Teski ce ovo dani biti za sve nas, pogotovo za njegovu porodicu, ali ne preostaje mi nista drugo osim da kazem; 'smrt je brza nego jaka za vratom'.

Covjek nikad ne zna sta ga ceka sutra, da li ce ustat' ziv, zdrav i pametan, ili ce preko noci se sve preokrenuti, cudni su putevi Boziji.

by: Nedret Kuduz Kuduzovic aka kuduzMC (zoki nik: kuduz)

Da, upravu si John, znam da izgleda cudno, ali bas je kod nas tako, evo ti za primjer; moja mama kad je umrla bila srijeda, odma se sutradan ukopala, jedino se ceka dan - dva ako treba neko iz inostranstva da dodje, znam, znam John da nije isto nigdje sto se tice i dzenaza/pogreba i svega ostaloga.

@John Doe,

Po starim običajima, koji su sad samo zbog praktičnih razloga i zakonskih odredbi malo izmenjeni, islamski vernici se nakon smrti pokopavaju istog dana ili najkasnije sledećeg pre zalaska Sunca. Smatra se da ovaj običaj iskazuje poštovanje prema preminulom, jer znači da tog dana ne postoji važniji posao za familiju i prijatelje od njegove dženaze.
Za razliku od hrišćanskih običaja, nema izlaganja tela u kovčegu niti ukrašavanja grobnih mesta, jer se smatra da pokojnik treba da počiva u miru, bez oznaka koje bi ukazivale na slavljenje kulta ličnosti.

Ostale dve primedbe, malo nesuvisle i neprimerene.