Nekada davno, na brdovitom Balkanu, u sred zemlje Nedođije, sreli se stari prijatelji. Videli svoju zemlju u totalnom haosu i rasulu. Ljudi iz te zemlje smoreni i tužni. Rešiše da promene novonastalu situaciju.

Ja ću prestati sa obećanjima i momentalno preći na dela. Polovinu svoje plate  dajem deci iz komšiluka. Za školovanje, garderobu, sportske terene.-reče političar.

I ja ću da pomognem. Moji parohijani neće više plaćati moje pevušenje na venčanjima, krštenjima, sahranama..zašto i pored plate da uzimam danak od sirotinje raje - dodao je sveštenik.

Kao iz topa, progovori doktor. Ja od sada ni sto grama kafe neću uzeti kao čast nesrećnih pacijenata. Dostojanstveno ću se držati Hipokratove zakletve.

I tako, dogovoriše se oni. Svaki od njih krenuo je da održi svoje obećanje. Vreme je prolazilo. Zemlja Nedođija, postala zemlja smeha i radosti...

                                                          ***

                                                Verujete li vi u bajke

Steta sto je bajka...ali moram priznati da je lepa

" Sve to u službi sreće svi samo ljubav traže ,niko bogatstvo neće živjele šarene laže"  

Sta bi bilo kad bi bilo...

U svakom slucaju , svidja mi se kako razmisljas

Eh, bajke...sto ja volim bajke..)))

e baš umeš sa rečima... svaka ti je prava

Ja verujem!

Kad prođem pored šahta i čujem da žubori, ja mislim da je planinska rečica.

Ovo ne postoji čak ni u bajkama

ae doktor....ima ih koji su i ljudi....ali pop i politichar? ti bash werujesh u bajke

Obožavam bajke..