Tog popodneva, zatekla sam se na pravom mestu u pravo vreme. Ni slutila nisam koliko sam tog dana bila i na dobitku i koliko ćemo svi jednog dana biti na gubitku. Ovaj svet prepun je zlih ljudi, ali opstaje zahvaljujući nekolicini dobrih i Velikih.

E, takav si Ti bio Kupusiću. Dobar, plemenit, veliki drugar i veliki borac. Neću reći da si bitku izgubio. Nisi. Samo si se izborio za ono sveto mesto u kom jedino Andjeli obitavaju. Još uvek pamtim onu našu drugarsku razmenu dijaloga i znaj da sve što si mi rekao ispunjavam. Savesno. Znam da i ti to sve znaš, da sve posmatraš.

Gde god da si, znaj da ima nas koji bi ti od sveg srca čestitali rodjendan. Neću ga preskočiti ni ovoga puta, jer će se zauvek pamtiti ovaj dan kada si svet ulepšao i umnožio svojom veličinom i samim svojim postojanjem. Tebi ću poručiti da me se u molitvi setiš ma gde da si. A tvojoj majci u znak pažnje i saosećajnosti u bolu kakav samo majka može osetiti gubitkom svog čeda, ostavljam jednu divnu ružu.

Njega je bilo tako lako voleti, to znaju svi koji su ga upoznali. Hvala ti puno.

Sjecanja ostaju.. i ne prolazekazu za diobrim  likovima i nebo place

swratim ponekad na jowin profil, ostawim sliku tzweta... 

Godine idu, a što nam život znači, zajedno bi bili i bolji i jači. Ali život nisu snovi puni želje - znaj da u nama do smrti imaš vječne prijatelje!

Kada sam Vladu upoznala, nisam ni slutila koliko ce taj virtuelni susret da mi promeni zivot, koliko cu se vezati za njega, uciti od njega, i koliko ce me njegova zarazna plemenitost oplemeniti.

Da kazem da mi nedostaje? Ne... ne postoji prava rec koja bi opisla ovu prazninu koju osecam bez njega.

Vladisha, cesto te se sjetim i svasta nesto zeljela bih ti napisati, reci... Ali onda shvatim da nema rijeci, niti slova koje bi mogle opisati sve to... Ukoliko se i na onom svijetu slavi rodjendan, zelim ti svu rajsku srecu!

A za tebe quitly, bravo! Vladisha je zasluzio svaku napisanu rijec.

e dragi moj Jovke

nikada te necemo zaboraviti i zauvek cemo uzivati u uspomenama...

divno stvorenje koje smo svi mnogo voleli...

moj omiljeni partner za yamb znas vec prvu pobedim ja a drugu te uvek pustim

(ako ne zaboravim)

nedostajes... nekako mi glupo da to i pominjem...to se nekako zna, oseca....

Dobri ljudi uvek ostave trag iza sebe

Kupusiću "kruve" moj Skoro u nekom kafiću sedim i krene muzika koja mi uzdrma celo telo...do poslednje dlake na glavi..prepoznam je i setim se da je to muzika sa tvog profila. 

Opustim se i udobno zavalim u stolicu ispunjena dragim i ušuškanim sećanjima na tebe...

I pored toga što te zamišljam kako dolaziš i kažeš nam "aaaa breee kolku ste frku digli" ja znam da bi ti ipak srce grejalo kad bi video koliko te svi volimo