-Obećavaš da ćeš ga čuvati ?

-Obećavam.

-Da ćeš ga maziti i paziti i zvati ga Đole ?

-E, to zadnje ne obećavam. Neće se zvati Đole u to budi sigurna. Ali ću ga čuvati i dati mu neko ime dostojno ovakvog mačora.

-Ok..ćaoo!!

-Pa paaa !

I tako.. dobih ja mačora. Mislim se: ajd sada miševi kolo vodite.. Gledaju ga svi ukućani onako oduševljeno, pa reše da mu daju ime.

-Neka se zove Marko.

-Neće da može, svaki drugi mačak je mačak Marko.

-Neka se zove Grujica.

-Hahaha..jok… kao peško neki… zvaće se Leon.

Tajac. Dani prolaze Leon raste i postaje mačor i po. Nema  mačke u komšiluku a da nije završila u njegovim opakim kandžama.

Dobar dan komšinice-ljutito će meni moja kona. Mogla bi da povedeš malo više računa o ovom tvom mačku. Malo malo pa ga vidim na mojoj Mici.

-I na moju Silviju nasrće!!

-A ko je Silvija ?

-Moj pekinezer.

-Dobro bre komšinice, zar nije logično da pas nasrne na mačka. Možda niste ispratili situaciju od samog početka?

-Samo ti drži svog mačka podalje ili ga u suprotnom kastriraj.

Nešto razmišljam..kada ti nisi kastrirala svog muža neću ni ja mog mačora. Nisam to rekla. A možda sam trebala..

Na mog Leona bilo je raznih pritužbi. Ljubomorni. Razumem ih. Važno da se mačke nisu bunile. Pamtim dobro. Leon se razbaškario i pajki u dvorištu, a njih dve frkću jedna na drugu. Otvara Leon oči, pogleda ih onako ljutito, mahnu šapom na jednu pa na drugu mačku.. Odoše. Svaka na svoju stranu.

Volela sam Leona jako. Iako je izgledao „strašan“ ipak je on bio moja maza. Voleo je da mi skoči u krilo. Započinje ritual. On prede, ja ga mazim i izgovaram bezbroj reči. Onako od milošte.

-Dobro jutro komšinice.

-Jutro Nešo.

-Znaš komšinice..ne znam kako da ti kažem..znaš tvoj   Leon..

Mislim se u sebi, još jedna pritužba. Ovaj put se Leon osmelio da napadne vučjaka.

-Reci komšija zaboga.

-Našao sam Leona mrtvog jutros u mom dvorištu. Ne znam šta se dogodilo....

Tog dana, ostala sam bez Leona. Danima sam plakala. A danas je eto tačno godinu od kada se to dogodilo. Još uvek mi je ivica dvoseda pocepana sa strane. I još uvek su vrata izgrebana. I zavesa je pocepana…. Nedostaješ šašavko moj…..

                             Mačke su najbolje i najlepše životinje !

Ja sam kao mala obožavala mačke. Mislim volim ih i sada ali ih nemam.

I ja sam imala ludog mačka koji se nije odvajao od mene. Spavao je sa mnom, maltretirao me zorom da ga pustim napolje i sl. Budio me je lupkajući mi obraz... Mnogo sam ga volela... Danima sam plakala kada su ga pregazila kola... To je bio moj poslednji mačak... sada nesto nemam živaca da se vezujem pa posle patim.

ja sam nabawio swetozara....nash kakaw je machkanjatz zhuti, ma mljatz nego taj komshija jel nawaljiw`o i na tebe?

Tvoj Leon se uklapao u onu "Imao sam starsnog petla"  Meni je uginulo kuce,pritom nisam bila kuci.Kad sam stigla s puta i usla u dvoriste a on nije bio u svojoj kucici jecala sam na glas  Od tada se trudim da se ne vezujem mnogo za zivotinje,iako ih imam i dalje i volim ih bas mnogo.Eee sad da te pitam sta falli imenu DJOLE? AAA?  

Imala sam crnog macka svi su govorili donosi nesrecu sta ce ti a kad je nestao svima je bilo zao.Sad imam bjelog zove se Saban,cudno ime za macka ali eto ima jedinstveno ime..Prepozna kad ga dovikujem

Moj "macor" se zove Djole i lepse je nego Leon. I nakostresi se kad vidi big boobis. o yeah. 

Jos je ziva al nije kod mene

to ne mogu ni da zamislim.....i nećem.... 

divan blog draga , al ne mogu ja to...

Jako lep blog Tihana .

Obozavam mace i imala sam jednog strasnog macana, strah i trepet ovoj mojoj opakoj zverki.  Machak je bio stariji, gospodar teritorije kada sam donela zverku zvanu Shtene. Udarao ga je, otimao je njegove igracke, ushunjavao mi se u krilo kada bih mazila zver i frktao na njega... ljubomorko pravi. Uvek bi prvo pojeo hranu namenjenu kuci, pa tek onda svoju, a njegovoj cinijici, zver nije smela da pridje ni na metar.

A onda je poceo sve manje da se bavi stenetom, sve je manje bio ljubomoran a sve vise pospan... ni igracke ga vise nisu zanimale toliko, a i napunjena cinija nije vise imala onu draz... postao je star, boleli su ga zglobovi i samo je voleo da drema dok nije zadremao zauvek, miran i sit.

Sada je moja zverka gospoidar teritorije, sada njemu pripada deo mog kreveta i sva moja paznja. Zelela bih da imam opet macu, ali ako me ponovo ceka ista ona svadja oko cinije i igracaka.

Ja planiram da kupim malecno zmijče, Kobrivoje da ga zovem.

U tašni da ga nosim, kad u tramvaj uđu kontrolori, umesto bus-plusa da ga pokažem.

( gipsy cveta od ponosa, uspela je da me zavrbuje protiv Đinđera)

lijep blog al ne volim macke a ni macore......volim pse, .....moj pas se zove LEO