Da li da sakupim sve u jednu reč ??

Ili dve reči

Da li da ih smrvim, u prah pretvorim ?!

Ne, ipak ne, ustuknula sam.

Pretvoriću ih u kamenje

Kamen po kamen

Čitav zid sam ozidala

Gledajući te kako u kamenu sediš.

Taložiš se u meni

Zrno po zrno

Kap po kap

Meke duše i umilnih reči...

Večeras se samo jednoj zvezdi na nebu osmehujem. Čitavo mi srce osvetljava. Ovo pisanje je himna beskraju u kojem se naziru konci nečeg "tajanstvenog". Zamaraju me dugi razgovori jer me cede i vraćaju na pučinu. A ja bih da sanjarim u dubinama nekim, gde retki tamo zalaze podsećajući me njihovim prisustvom - da i ja postojim.

Čas crno čas belo,naizmenično se ređaju. Koliko puta su ridale i nestajale jer ih druge boje nisu prihvatale. A istina je Sve ! Usne postaju neme kada ovo treba da izgovore.

Menjaju se boje,struje u nepoznatim virovima jedne reke...

Postala sam talas

rođena od straha i nežnosti.........

Prvaaa

Prelepo je Tihana...prelepo

kad se mnogo kamenja natalozhi u tebi, a ti uzmesh chaj od rastawitja ili pershuna (mnogo su lepshi od uwinog chaja) i izbatzish swe to mokrenjem... malo peche, al jbga

Toplo, divno, nadahnuto...Bravo!

Predivno,jubbb sekic 

Taložiš se u meni

Zrno po zrno

Kap po kap

Meke duše i umilnih reči...

Prelepo...

Bez reci sam...predivno quaitly