Nedelja, ustajem i oblacim dugu suknju u ruci marama i upucujem se u Crkvu na Liturgiju. Tada sam bila clan jedne patriotske organizacije i zadojena mrznjom prema svemu sto nije Pravoslavlje. I tako godinama. Imala sam svoj svet, svoju veru, molitvu, ljudi koji su me okruzivali bili su isti kao ja, zadojeni mrznjom a veliki Pravoslavci inace... I tako par godina...

Zvoni mi telefon, moj drug, standardno cirke zove me da idemo do drugarice ali da pre toga svratim do kafica u kraju. Dobro ionako dzabalebarim aj da prosetam. Ulazim u kafic za stolom drug i jos jedan lik. Volela bih da je to bila ljubav na prvi pogled, ali nije. Meni je imao ruzno celo i uzasno ruznu majicu i bio je pun sebe, fujcina. Pruzam ruku i izgovaram svoje ime a kao odgovor dobijam "ma nije bitno kako se ja zovem". Ako nije bitno mislim se ja kuliracu te a nije bitno sto te kuliram! I tako posedesmo mi u tom kaficu, razmenismo par "slatkih i svako na svoju stranu... Ali zenska radoznalost ne da meni mira, ma ispitacu druga o NN licu. Pitam ga ja a svaki njegov odgovor ma svaka izgovorena rec me prska kao hladan tus posle onako zestokog opijanja rakijom. On je znas...musliman. Izmedju proklinjanja sebe sto sam mu i pruzila ruku i sto sam uopste dosla do kafica u glavi mi se pali sijalica da sam ja nacionalista znate veliki i da meni takav peh u zivotu ne sme da se desi.

Dan drugi posle "nemilog dogadjaja" ulazim na ono globalno zaglupljivanje zvano fejsbuk i vidim zahtev za prijateljstvo od doticnog mi smrtnog neprijatelja ideologije. Naravno NOT NOW a u sebi mislim NOT EVER, medjutim vrlo brzo mi stize poruka u inbox "djes ba ti mrgude" hm simpaticno to meni bude pa ajde odgovoricu a ako mi se ruka osusi to je jasan znak da ne trebam biti u kontaktu s njim . I tako mic po mic "Ba" po "Bre" meni se dan sveo na ustajem dopisujem se s njim lezem cujemo se telefonom. Moji su planovi bili da ja tako eto malo ubijam vreme, licno se uverim kako su muslimani zli ljudi i prekinem svaki kontakt s doticnim.

Dan sedmi dopisivanja. Ustajem ukljucujem telefon i gle ceka me poruka sledeceg sadrzaja "Ja sutra dolazim u tvoj grad a ti ako hoces pojavi se ako ne vraticu se". Da nisam imala usi glupavi osmeh bi mi se razvukao oko glave. Sutradan je dosao, naravno docekala sam ga i kod mene je bio 3 dana, i dalje pamtim kao juce da je bilo na stanicu stize u 6h ujutru ja ga cekam a noge mi drhte on izlazi iz busa sa sve njegovim ruznim celom ovog puta u ne toliko iritantnoj odevnoj kombinaciji s najtupavijim osmehom na licu a ja...e toga se ne secam.

Ponovo smo na stanici, ovog puta ga ispracam, a na stanici filmski poljubac, znate onaj najpateticniji uz reci nedostajaces mi. Jezim se toga. I tako musliman i hriscanka zapocese svoju avanturu. Medjutim neko odozgo nije imao iste planove i nije zeleo da to bude avantura.

Mesec sesti...Priznajem svojim konzervativnim roditeljima da imam decka koji nije iz nase drzave, ma cak ni iste vere, a onda kao u pesmi Zabranjenog pusenja sledi: "zar ti je turcin mozak popio, zar tebi nista ne znaci Sveti Nikola" a onda logican splet okolnosti i moje reci "ja ostajem s njim jebite se svi". Bez posla, bez podrske najblizih odlazim iz kuce. U tudjem gradu bez ikog svog cudom nalazim posao i nastanjujem se. Zvoni mi telefon ON s recenicom ni moji nisu odusevljeni izborom i spreman da odustane od svega. Ja isfrustrirana situacijom govorim da onda svoju srecu okusa na drugoj tj. na svojoj strani a ja cu se vec nekako snaci... I zamislite to je i uradio, nasao Lejlu, devojku muslimanske veroispovesti. Ja sam bila okupirana poslom i svojim problemima trudila sam se da sto manje mislim o tome i to shvatila kao jos jednu zivotnu lekciju. Sta cu i pad je let.

Mesec sedmi, zvoni mi telefon +3876......  javljam se i veza se prekida, pih sta cu nek umrem ali necu okrenuti telefon. Vracam se u krevet imam slobodan dan i planirala sam da ga provedem u krevetu, sama obucena u Željinu majicu sa svim svojim podstanarima u glavi. Zvrrrrrr neko mi je legao na zvono na vratima a u tom stanu sam imala najiritantnije zvono otvaram vrata, gospodin obrezani, zatvaram vrata pa ih ponovo otvorim. Nije bilo romanticnih izjava, nije bilo cveca ni cokolade, nije bilo izvinjenja komunicirali smo pognutih glava.

Mesec jedanaesti, petak 12h budim svog dragog za dzumu i nadam se da ce tako ostati za vjek vjekova.

I tako si zaslužila moj respekt

I moji roditelji su meni branili da izlazim sa odredjenim ljudima... narkomanima ili politicarima. Uvek su mi govorili da su nepouzdani i da ce me prodati za jedan shooth ili za jedan glas. 

Doduse, spominjali su nesto i fudbalere i muske balerine, ali tu nisu ulazili u detalje.

Makedonci i Albanci i dalje zive udaljeni jedni od drugih, svako u svom "delu sveta", a brakovi medju njima ne samo da su retkost vec su u neku ruku i tabu, zato brakovi medju makedonce i bosnjake se sklapaju.Neka moja tetka koju ja nepoznajem razvela se od muza makedonca i ostavila sina zbg ljubavi i udala se za bosnjaka promenila ime i rodila mu 2 sina.Naravno svi su je osudili prvicno zbog dete koje ostavila .Ali u svu tu pricu o njoj meni najzabavniji dio bio kad ona odvela svoja dva sina kod majke naravno deca imaju muslimanska imena i njihov deda zove ih sa neka pravoslavna imena recimo ako se mali zove Mehmed on ga zove Marko . Pa poludece deca ne razumem njihove odnose stvarno.

Ljubav ne poznaje granice

Svaka ti cast  I posle kazu da ne valja imati fb nalog 

Rekoše mi neki dan za ovaj tekst ali tek sada stigoh da ga procitam... Ne pada mi na pamet da objasnjavam koliko nemam nista ni protiv bilo koje veroispovesti i kako ja delim ljude ali ovaj tekst je sve drugo sem ljubavne price... Ideolosko-verski marketing plasiran u foliji ljubavne priče. Baš baš...

Све те разумијем, и дуга сукња и господин обрезани и џума и ба и бре, али ти никако не оправдавам Жељину мајицу ).

Ljude djelim na dobre i lose, vjera je nebitna. Il si covjek il nisi  Prica mi se dopada, ne zbog toga sto si ti prihvatila muslimana il on pravoslavku, vec zato, sto je ljubav pobjedila na kraju.

Odlican blog...Svidja mi se