Mnogo pre nego sto je odabrala matursku haljinu, ona mala sa sitnim tamnim očima pocela je da priprema prijemni ispit za fakultet. Ne postoji opcija da studira van budžeta, nema promašaja, nema opuštanja. Za nju ne postoje maturske žurke, nema izleta po vikendicama, nema letnjih noći na reci u lepršavim haljinicama ni noćnih kupanja. Nema opuštanja.

   Smejaće joj se na prvoj godini fakulteta, na drugoj će joj prilaziti da pozajme beleške za zaostale ispite, na trećoj će sa divljenjem i dozom preterivanja pričati da su slušali njene ispite, da je zbunila profesora, da joj je prosek 10, da nije normalna. Posle će joj se izgubiti trag. Još malo će se pričati o tome da su je poslali na neku specijalizaciju, da je upisala postdiplomske na smeru gde ih je samo troje, da je magistrirala u 23-ćoj.

   Ništa od tih priča neće dospeti do nje. Nema opuštanja. Ponudiće joj mesto koje nije mogla ni da sanja. Prihvatiće ga sa osećanjem krivice. Majka će biti ponosna. Neće znati da izgovori zvanje svoje kćeri ali će je uredno, iz svojih nepostojećih crnih fondova, svakog meseca pomagati, jer je nauka u ovoj zemlji bezobrazno skupa, a naučnici sramno jeftini. Okružiće je ulizice i poltroni, oni koji su svaki ispit tri puta poništili da bi došli do najviše ocene, oni koji su toliko različiti od nje, hladni kao led, oštri kao nož, ali verni kao psi dok veruju da je ključ uspeha u njenom džepu. Ona će sve to registrovati, briljantnim mozgom naučnika, ali neće razmišljati o tome. Nema opuštanja.

   Svoje prijatelje iz detinjstva pozdravljaće prijatnim osmehom, bez zadržavanja, jer osim nepogrešivih biografskih podataka ona o njima ne zna apsolutno ništa. Povremeno će sretati i svoju prvu ljubav, sada hronično cvrcnutog pesnika koji će se praviti da je ne poznaje. Ljubav svog života, kojeg je ostavila zbog njegovog večitog nedostatka ambicija i razumevanja viđaće nešto ređe, jer će se oboje truditi da im se putevi ne ukrste.

   U ranim tridesetim ponudiće joj perspektivno mesto istraživača u Cavendish Laboratory, odeljenju za fiziku prestižnog Cambridge Univerziteta. I otići će u tu precenjenu selendru na ostrvu ludaka, postaće kao i oni, luda i autistična od sumanutog procenta vlage u vazduhu i neprirodne ograničenosti velikom vodom.

Megint mondani fogom azt... amúgy is szeretsz engem

Ovo me neodoljivo podseca na moju ne tako davnu proslost,a sve su prilike da ce sa njene strane biti bas kao u tekstu,samo se nadam da necu ja biti "cvrcnut" ili pak mozda vec jesam ))

Nestrpljivo ocekujem cetvrtu pricu.Skoro da se prepoznajem u ovoj trecoj ,iskreno se nadam da necu ovako zavrsiti !

Hihihih! Ice, bila si u pravu - ona druga najbolje je prosla! Btw, kako si zapocela onu prvu pricu, pomislih da je pishesh o - meni! Sreca, svaka slucajna slicnost zavrsila se posle prvog pasusa! ))

@pile, ti imaš mogućnost da menjaš svoju priču.

@Astrice, ništa od onog četvrtog o sponzoruši. Vreme je za nove teme.

@Kvariša, videćemo... Uradiću update jednog dana.

@popo, zašto bih im ja davala šansu?

@Srce, potpuno se slažemo. Nisam ni sumnjala.