Završit ću našu priču s jednim"moglo je biti,ali nije";i ko zna,kroz par godina kad sretnemo se,pričat ćemo o nama kroz šalu,možda,mada ni jednom ni drugom neće biti smiješno u dubini duša. A onda jednog jutra shvatit češ,kao i ja,da oni što se bude na drugoj strani kreveta nismo mi.I neće biti smiješno,tužno će biti.nedostajat će mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priće.

Срешћемо се опет, ко зна где и када,

Ненадно и нагло јавићеш се мени —
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.

На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.

Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће, то је његов део —
Увек нови део од нове минуте.