Moglo bi biti svega dosta,pa nije.Cudan je svijet,cudna sam ja.Sve se mijesa od euforije i neobjasnjenog i neutemeljenog veselja u najslabijoj muki.Pitamo se zasto?

Cudno zijevanje u zid,promatrajuc okorjela bijedra,koja su ko ljepilom zaljepljena na jastuku na meko samovidno,udobno.

Smanjim telefon,ali mi to ne pomaze,jer mi misli lete i cesto gledam na ekran,ima li ista novo,da-li ima nesto novo,da-li nekom nasto znacim,mozda me ko voli.Svijet me ne voli,stvarno je sve cudno.Nekima nesto i znacim,ali te ljude uopste ne vidim,uopste nisu vazni u ovim trenutcima moje tuge i zalosti.

Iz cesto blesavih razloga sam blesava.Svaki djelic mene osjeca,da dajem zivot na kocku i nista ne uradim u vezi stim.Dugo mogu tako da razmisljam,da prebirem misli ,jeli to uredu ili ne.Jesam li dobra takva kakva jesam?Ako nisam,zasto nisam?U beskraj se preplecu takve misli.Ponekad  odem do vrhunca,da imam osjecaj da cu poludjeti.Da ce moj zivot biti samo jedna prica,koju ce brzo sakriti pod tepih ili jednostavno reci«nije joj uspjelo«.To se ne smije dogoditi,da dozvolim drugima da upravljaju samnom i mojim zivotom.Ja iz njihovih pokreta pokusavam saznati dublji smisao svega toga.Da-li sam normalna?Ne zivim za to,da bi se unistavala zbog nekog,ko nije na mom nivoju.Ali svejedno me malo muci moje primitivno stanje,radjaju se osjecaji po familiji,materinstvu.To su samo moje zelje,koje se samo djelomicno ostvaraju.A mozda i ne…

Ponekad imam preblisak,snagu da sve mogu napraviti svojim rukama,da mogu praviti cuda.«Hajde,pa napravi to!«kazem sebi.Uradim to,pa opet pogrijesim.Ili mozda pogrijese oni,oni sa koijma sam htijela ici korak dalje,napraviti nesto posebno…Nije dobro traziti smisao u drugim ljudima.Ne volim pojednostavljati nista,nista na silu.Kao da o tebi prave anketu,pa te onda bace u hrpu slicnih.

I svaki trenutak,kad ponovno udahnem zrak,podignem se malo vise.Ja sam ono sto sama zelim i vjerujem u ono sto sama odaberem.Radim sto sama hocu ,ono sto mi se svidja.A ako sto nije uredu,bar sam sama kiva.Jeste,ponekad zna biti tesko zbog gluposti,zbog nedostupnosti,odbijanja.Hocu trenutacnu akciju,hocu sve ,hocu sad.

Opet nista nije jasno,jer kad me takav napad popusti,ja sam ta sa gorkim izrazom na licu.I pitam se«Koji mi je to vrag bio«Kad bi bar bila jednostavnija??Moja se raspolozenja mijenjaju prebrzo.Stalno se dizem i padam,kao neki pubertetlije,o kojima pisu knjige koja nije nikad zavrena.

Ne shvacajte me previse ozbiljno jer to sam samo JA.Necete me nikad shvatiti i nikad necete moci  uci u moj svijet.Zato i jeste tako zanimljivo i tako mamljivo,jer sve je pomalo cudno i cudnije.

*KAO JA*…

Anjeze