Zapitah se danas zašto su se sva predviđanja raznih Nostradamusa, Tarabića i ostalih proroka na glasu završila negde krajem dvadesetog veka. Tvrdili su da će tad biti smak sveta i da se dalje nema šta proricati.
Meni se ipak čini da ni uz izvanrednu blagolagoljivost nisu mogli da spakuju u prihvatljivu formu neka predviđanja ...

 

„Leta dvehiljadedesetog narod serbski će prodati ono što je u proteklom veku godina sticao. Opšte blagostanje zavladaće već početkom godine kada će svaki punoletni građanin dobiti sedamnaest zlatnika nove monete, i još dvadeset u papiru, da proda ako mu ikad zatreba. Iskvariće se narod serbski, istog dana olako potrošiti teško sticane zlatnike, a oni najskloniji raspikućstvu će pokušati da prodaju u bescenje svoje oči, srca i bubrege. Taj će im posao propasti, jer će ih susedi sa juga žive hvatati i njihove delove za svoj račun prodavati.

 

Najgladniji Srbi zatvaraće se dobrovoljno u kazamate, a ostali će iz svojih kuća moći da ih gledaju preko šarene kutije, da za njih navijaju i smeju se kad ovi podivljaju od gladi, tuge i ličnog očaja. Onaj poslednji koji preživi, dobiće nagradu da naredne godine može svaki dan da peva iz šarene kutije.

Istina će biti na ceni. I pripovedači istine. Više se neće pričati bajke o izmišljenim likovima. Narod će gutati najlepše demagoške priče o stvarnim likovima i njihovim baščelikovskim podvizima. U nastavcima. Onoga ko se usudi da ispriča ružnu priču, narod će istući na ulici. Ako ga ne pronađu, srušiće pola grada.

Narod će se inače mnogo tući po ulicama. Uglavnom zbog boja. Najviše zbog boje duge i onih koji se usude da nose barjak sa tim bojama.

Haraće nova i teška bolest od koje ni jedan Srbin neće oboleti niti umreti, što će strašno uvrediti glavnog iscelitelja koji je skupo platio lekovite trave protiv iste. Razočaran i izneveren ovako grubom nesaradnjom, osvetiće im se tako što će se ustoličiti za doživotnog vrhovnog iscelitelja. Ojačaće kičmu kod germanskog vrača, o svom trošku, i pendžetirati obraz samostalno, o trošku naroda.

Pojaviće se novi janičari sa kojima Turci neće imati ništa. Oni će svoj interes ubirati svakog meseca, uglađeni i dobronamerni, čak i kad prezaduženu sirotinju ostave bez krova nad glavom. Imaće magijske moći da ih ubede da je to za njihovo dobro, i neverovatnu sposobnost da ih i tako unesrećene navedu da ih mole da ponovo budu primljeni pod harač.

Vrhovni vođa se neće nervirati. Ni oko čega. Čak ni oko toga što narod nije primetio da su im skinuli bedeme sa granica. Imaće samo jednu želju, da mu dama iz susednog kraljevstva otpeva „Mili moj“. Na uho. Dok se budi. Narod će ga voleti i priželjkivati njegovu pamet. Bar na jedan dan. Da se odmore.“

Moguće je da su bili u pravu ti nedorečeni jasnovidci.
Da se smak sveta već desio.
Jedno bih volela da znam, da li možemo iz početka, ako smo smaknuti.
Pa polako, s ovim iskustvom.

I uz punu svest o svojim grehovima. I rad na iskupljenju.
Za sve dane bez brige i pameti.
Za sve one čije su nam nesreće bile daleke.
Za sve ušuškanosti koje limitiraju um i smanje srce.
Za nedostatak ideja, plana i cilja. Onog, životnog.
Za Ja.
Pa Ja.

Zato nikome neću poželeti ličnu sreću u Novoj 2011-oj.
Želim da u Novoj godini budemo ljudi sa vizijom, stavom i neiscrpnom energijom, da nam se ostvari nešto što neće ostati u naša četiri zida, u biografiji ili u džepu nego će učiniti da ovaj svet krene jedan korak u boljem pravcu.
I da zdrav duh i telo budu sposobni da urade sve što srce poželi.

swe tachno shto su predwideli...trgowina organima (prwi pasus), weliki brat (drugi pasus) i njemu slichni rialiti shous...dalje nisam razumeo, neshto mi opala kontzentratzija
lepo kazhe daglas adams u lososu sumnje: zashto na kraju swake godine obetjawamo sebi shta tjemo da uradimo u pochetku nowe, a wetj 1. januara swe zaborawimo, a setimo se tek 31 detzembra? zato shto smo bili pijani i tek pred kraj godine kad dostignemo isti stadijum pijanstwa, m se prisetimo swojih obetjanja koje prenosimo u sledetju nowu godinu (malo banalizujem, a koga zanima tzela pricha neka prochita knjigu)
i zato netju nishta sebi a ni drugima da obetjam (owaj rad na iskupljenju grehowa na primer) wetj su samo swima da pozhelim sretjnu nowu 2011 godinu.
pozzdraw od prasitja

i mir u swetu

dalje nisam razumeo, neshto mi opala kontzentratzijaNi za prva dva se nisi proslavio

0 0

Данас се људу тешко одлучују и усуђују да мијењају и себе а камоли свијет набоље. А ови које спомињеш,да су узјахали-узјахали су га баш. Исто је тако и овдје код нас. И нешто сумњам да се шта може промијенити без неке веће свеопште гунгуле. Зато за почетак нам само треба здравља у Новој години и да чекамо нешто али не знам шта тачно. Ето тако,сретна ти Нова година Тарабићко!

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=475512726851&set=a.475512431851.262117.377366401851

ook Antiqua">Ja od svega vidim samo Ciletov avatar

ook Antiqua">Jes' mnogo si zamracila... moze sad jedan sarenic... 'nako kako ti znas?

IceCold;bt3256

Želim da u Novoj godini budemo ljudi sa vizijom, stavom i neiscrpnom energijom, da nam se ostvari nešto što neće ostati u naša četiri zida, u biografiji ili u džepu nego će učiniti da ovaj svet krene jedan korak u boljem pravcu.

Dakle, svim srcem se pridruzujem tvojim zeljama... a pre tebe i mene su to isto pozeleli, valjda, Tomas Mor i ostali iz njegove (nashe) branshe.

tri_praseta;bt3255

i mir u swetu

Slusaj prasici, i ja sam vezbala pitanja i odgovore za miss unievrzum, tako da si provaljen, nedostaje ti jos " da ne bude gladnih i bolesnih".

0 0

@Cis, ne prekrštavaj me više akobogaznaš.
@prase, kad se spusti na -20 i Tolstoj leti u vatru.

@gipsy, ‘si videla kako se odmah* zakitio?
Odmah*:
Cisilej: pokušavam da psotavim avatar što mi dala gipsy
IceCold: aha
Cisilej: ne umem ja izgleda da postavim avatar
IceCold: ccc
Cisilej: nece, sto puta sam probao
IceCold: ‘aj ne pipaj ništa, sad ću da ti udjem u komp da to sredim
(posle 5 min)
Cisilej: jesi li sredila, mogu sad da se pomerim?
IceCold: … možeš.
Cisilej: juu, vidi stvarno, bila mi u kompu.
(imam svedoke, svega mi, pet minuta bio u stavu mirno)
A šarenić, no problem, sve za tebe

@Sehel, ja majkemi počela da kucam blogić šarenić za gipsy… ali ovo otišlo u nekom drugom pravcu. I meni pade na pamet Tomas Mor, pa se tako valjda i naslov nametnuo.
Juče rekoh prasiću da zvuči kao kandidatkinja za Miss World. Nije se bunio, kaže … “mama me prijavila”. Budibogsnama.