---

Ili nema nikakve veze sa dvadesetjedan do dvanaest, nego treba da napišem post za 21.12.-ti?

Bogmeradovao ako znam...
A sećam se kao da je juče bilo (a ne pre deset dana)...

Nedelja. Jutro, napolju decembar odbrojava zadnje dane proleća. Vreli radijatori i odškrinut prozor. Ne budi mi se. Čujem ding- dong. Kod mene sve isto zvoni, i sat, i interfon, i novi mail, i zvono na vratima, i rerna, i poruka na mobilnom. Ding- dong. Kad čujem ding- dong pomahnitam dok ne pogodim sa koje strane dolazi zvuk. Ding- dong, ponovo. Zatvorenih očiju češljam prstima čupavi tepih pored kreveta da pronađem fon. Ipak je poruka. Od Dvorske Lude, ovdašnje. Podugačka.

„Ponekad se čovek nađe pred naizgled nemogućim zadatkom. I ja sam se našao pred jednim takvim...“

Trljam oči u neverici. Kakvi su ga to pundravci spopali ranom zorom?

„... Kako napraviti film o nekom koga svi znaju, i reći nešto novo što već nije rečeno?...“

Bokte, ludaka! Ja se našalila da hoću da mi pravi rimejk Otpisanih, pa da ja budem Marija, on- Kriger, TT- Gašpar, Cile- Paja, a gipsy i Tea- Prle i Tihi. I ko te normalan zbog toga budi u nedelju, sabajle! Čitam dalje...

„... Kako napraviti film o nekome ko je postavio tako visoke standarde (pa tu da ubacim Kraljicu Elizabetu na tronu transparentno preko avi snimka)...“

Dobro, uzoholih se u momentu, pametna većina smatra da moji blozi odišu vaskolikim optimizmom i svežinom, ali mišljenja su podeljena, postoje i oni koji zastupaju stav da se preterano sebeističem i smaram k’o niko. Te druge ovaj lično predvodi. Otkud sad takva transformacija mišljenja... ja, Kraljica? Ovo neće na dobro da izađe.

„... i kako ona jednom reče, nije bitno sredstvo nego cilj (ubacim avic neki, nemam sad ideju još)...“

Eeee, polako Mačak. Imam ja svoje filozofije, jeste da su malo ekstremnije, ali do makijavelizma još nisam stigla...

„... jer nju sa trona najboljeg Reditelja niko neće skinuti (pa ređam inserte iz njenih filmova)...

Reditelja? Reeeditelja? Pa JA nisam reditelj! (?!) Kad mi one njihove filmove spomenu, poplavim oko vrata i momentalno zbrišem na neodložan put na Karipska ostrva razna. Ovo je neka greška.

„... (onda ide graja, pa neka masa ljudi koji se raduju, pa plavuše neke) i zato, Srećan ti rođendan Tea_bg...“

Plavuše? Tea_bg? Pa ovaj uopšte ne pravi „Otpisane“ za mene!? Shvatih. Konačno. Pa me uhvatio smej do suza. Napisah mu...

„... ja do pred kraj teksta mislila da ti o meni pišeš, pa se prestravila da si sišao s’ uma...“

I onda pročitam ponovo. I nešto mi bi milo. Zatvaram oči, a slike same nailaze. Kadrovi iz filmova na koje je palo malo Zvončicinog zlatnog praha. Bajkovite priče o ovom malom univerzumu, o ljudima kojima ne poznaje ni lik, ni glas, ali im zna dušu.

Razmišljam o toj vrsti posvećenosti. O satima koje je provela slažući slike o nama, od kojih ne očekuje ništa za uzvrat, sem onoga što naše postojanje samo po sebi jeste. O urođenoj kulturi, nenametljivosti i odmerenosti u svemu što radi.

Smišljam kako bi se zvao film o njoj, da ga ja pravim. „Budi tu i budi cool, ne truj me, ne postavljaj suvišna pitanja i ne kvari moje krugove. I biću ti prijatelj“ . Tako bi se zvao. Samo, ja ga nikad neću napraviti, jer ne umem. Ne ume ni ova Dvorska Sakaluda, mogu se zakunem, ali njega to neće sprečiti...

„... nisam lud da pravim film o tebi, baksuze! ’Ajde, dobro, staviću te na odjavnu špicu...“

Smejem se, pokušavajući da shvatim kojim se trikom uvek ubacim na tu odjavnu špicu. Zar je bitno? I šta nas uopšte drži skupa na ovom mestu koje je davno prevazišlo okvire sajta gde se igraju društvene igrice? Dobra namera, svesno odricanje od bilo kakvog ličnog interesa sem dobre zabave, osećaj pripadnosti i pristojna komunikacija. Similis simili gaudet, rekli bi Latini. Valjda. I mnogo smeha. „Tamo gde je sve po mom“, rekla bi glavna ličnost filma koji ćete odgledati, i bila bi u pravu. Jer posle, kad odeš kući, nije te blam gde si i s kim bio. To je valjda suština.

Htedoh još nešto da kažem , ali se plašim da ću ako nastavim postati za trunčicu emotivnija nego što je pristojno.
A i ubi neizdrž da pogledam šta je v.d. reditelja- Dvorski neuko sklepao... ako mu nisu pomogle asistentkinje, zdravo ćemo se ubiti od smeha.

Kao što se dalo pretpostaviti, gipsy se odriče od odgovornosti za ovo videosklepavanje, i nema komentar glede dugometražnog prvenca Dvorske Lude, pa stoga prilaže svoju verziju rođendanskog filma. Ako vam se učini da ste isti ovaj film gledali i prošle godine- sasvim ste u pravu. Samo, nemojte joj ukazivati na to. Uvrediće će se tako strašno da će vas ofarbati u bundeva plavo.

Draga Tea, želim da ti ova godina bude jedna od onih koje ćeš pamtiti po lepoti, snazi, osećanjima, mudrosti i uspehu.

Srećan ti rođendan, zVekane dragušni.

 

Srećan ti  rodjendan ZvonTchiTze )))

A tebi Baxuze ( dobro si videla, sa velim B ), tebi ću sa posebnim zadovoljstvom sklepati još neku žiraficu u neprimernoj situaciji, samo da nadjem materijala. Inspiraciju imam čim pomislim na tebe.

srecan rodjos Tea****

v

proletje je 13og u detzembru

sretjan rodjendan tea teitze teosawa kisssss da putza  

Znala sam da nesto spremate, a eto... opet ste me iznenadili... koja plafusa...

Hvala vam na blogu, filmu, prijateljstvu, divnoj veceri... hvala vam sto postojite takvi kakvi ste blesavi ***

beer beer ***

Srećan rodjendan i ako ti nisam rekla ovih dana da te volim, neću ni sad :****

Srecan rodjendan, Tea. Dve tacke, zvezdice i sve sto uz to ide! 

Meni je neizrecivo zao sto nisam uspeo juce da zavrsim sta sam planirao, ali nece mi tea zameriti za jedan dan kasnjenja. Dakle... Tea... poklon tebi za rodjendan je: udji u public i ukucaj /skecko 

***

injaaaaaaaaaaao jedwa chekam rodjendan da dobijemo riziko

alal wera wojo  

E, šta dočekasmo.

Sva je prilika da će na jesen da ukine yaya, pa da ih posle pokloni gipsy za rođendan. Kakav namazan igrač!

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Admine, Aj lav juuuu *****************

 

Edited by Tea_bg, 2011-12-22 20:08:23

 

Edited by Tea_bg, 2011-12-22 20:27:05