Kazu ljubav je davanje a ne uzimanje... ma sve se vise i vise ne slazem sa tom tezom.

Moje vidjenje ljubavi bih predstavio tako sto zamislim dvoje ljudi kako zidaju... zid, na primer. Da bi upste poceli da ga zidaju, mora da postoji neka veza medju njima. To je valjda ono upoznavanje, svidjanje...

Zatim krece zidanje, jednu ciglu on, jednu ciglu ona. Imaju svoj ritam. Zidanje je skladno i zid vec dobija prepoznatljivu formu. U tom periodu za njih ne postoji nista drugo sem zida i njih dvoje. Medjutim, ziv covek nije robot, ne moze da se programira. Covek reaguje na impulse koje prima iz svog okruzenja. Reakcije ponekada izneznade onoga ko misli da poznaje neku osobu a ponekad iznenade i samu osobu.

Sta se desava sa zidom u situaciji kada jednom od nasa dva zidara nesto odvuce paznju i u nekom momentu prestane da redja cigle u zid. Onaj drugi redja jos neko vreme, imajuci poverenja u u osobu sa kojom zida da je to samo privremena pauza. U jednom momentu shvati da nije dovoljno da samo jedan zida, da se ritam poremetio, da je sklad zidanja nestao. Od reakcije u tom momentu u mnogome zavisi buducnost zida.

Onaj koji nije prestajao da zida upita onoga koji je reagujuci na impuls iz okoline, zaboravio da zida, sta se desava sa zajednickim zidanjem. Sada je onaj sto je prestao da zida u dilemi sta da odgovori. Sumira utiske iz iskustva stecenog reagujuci na impus izazova, gleda zid koji zidaju, gleda onoga sa kim zida. Jedina reakcija koja ce spasiti zid, je da istog momenta pocne da redja cigle u zid, ocekujuci da se i onaj drugi pridruzi, da povrate ritam, da povrate sklad zidanja. Svaka druga reakcija ce od tog zida napraviti ruinu.

Niko od nas ne zivi na pustom ostrvu. Niko nije postedjen izazova i iskusenja koje donosi novi dan. Samo ce zajednicko zidanje i dovoljno vere u onoga sa kim zidamo napraviti najveci zid, zid ljubavi o kome se masta, prica i prepricava.

Reakcija na prvu recenicu je da se uvek vodim maksimom da je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima. A sto se tice zidanja, pricaju veste zanatlije, najbrze rastu oni zidovi i najduze ostaju one gradjevine koje sagradise virtouzi: na osecaj, bez libele, bez kalkulacija.

Inspirisao si me ovom metaforom!

bash tako

wuyah samo sto nije napiao josh jedan lep blog

song originalna verzija i starija ali po meni najbolja 

btw koja cigla je najbolja? da znam kojom da zidam

O tome se puno pise i diskutira,a svejedno je puno ljudi,koji su nesretni,Jer nemaju ljubavi ili trpe sto su sa pogresnom osobom.

Sigurna sam,da si svi zelimo sretne ljubavi.Ali malo ko stvarno upozna onu pravu ljubav.

Zasto je to tako? Koje greske cinimo,da smo u ljubavi nesretni?

Sta je prava ljubav?

Za mene je ljubav nesto sveto,Najdragocenija stvr,Koji ti nameni neko koji te ljubi.Jer je ljubav  najpozeljnija,trazena i najdragocenija stvar svakoga.Svaki covek cezne bas po pravi ljubavi i u ljubavi najvise vidi svoju srecu,Koju mu moze ponuditi zivot.Ako je to tako,je stvarno zalostno pomisliti koliko ljudi pati zbog nesretne ljubavi.Svako ko ljubi je osetljiv i tu osetljivost znaju nekada ljudi izkoristiti,bas na gadan nacin,Da dobiju ono sto si zele,i svejedno jim je koliko boli.

Lubiti je za mene,poslusati,poticati,stati uz njega,imati poverenja u njega, pomoci pa nek bude to samo cigla koju postavljas za zid.Bilo kad i ne samo kad ima partner dobar dan,nego i kad ima slab dan.Svakoko je ljubav puno vise.Na svetu nema dvoje istih parova,svak par,ljubav dozivljava,osjeti na svoj poseban nacin.

Zato nema savrsenog recepta za sretno partnerstvo.

*Samo ce zajednicko zidanje i dovoljno vere u onoga sa kim zidamo napraviti najveci zid, zid ljubavi o kome se masta, prica i prepricava.*

KAKO RECE SOUULES….

"Ljubav nikad ne umire prirodnom smrću. Umire jer joj ne znamo obnoviti izvor. Umire od sljepoće, pogrešaka, izdaje. Umire od bolesti i rana; umire zbog dosade, gubitka svježine i sjaja."

Popins,

Prava i obostrana ljubav je i vise nego linearna. Cigla simbolizuje gestove, pozitivne emocije pa cak i reci. Iskoristio sam je samo da bih vizuelizovao postupak bez odredjenog formata... mozda je bolje da sam za zidanje koristio kamen ) 

Wujo,

Ne postoje imuni. Na nasem telu se nalazi gomila receptora cija je uloga da primaju impulse i da ih prosledjuju mozgu. A covek nikada nije u potpunosti zadovoljan onim sto ima vec uvek trazi vise i(li) bolje... Moj drug je bio zadovoljan kako ide njegov yugo sve dok mu poznanik nije dao da provoza par krugova najnovijeg Audija...

Kvarisa,

Oblik i dimenzije zida nisu bitne. Samo zidanje. Zidanje prestane kad na kraju puta jedan od zidara ode... a drugi ostane da zaliva zid suzama (vidljivim i nevidljivim), cekajuci da ponovo sretne onoga sa kim je zid zidao... tamo negde...

zena_,

Bela cigla je najbolja

anjeze,

Neko ima srece pa zida malo zidova u zivotu (najsrecniji zidaju samo 1) a neko zapocne 1000 malih zidica...

loodless,

Jedino ljubav koja odoli svim izazovima je prava

rora,

Istina je da se vrlo malo zidova zida do kraja zivota njegovih neimara. Bezbrojni su razlozi zasto je to tako. 

...

kad se zid srushi

S, evo ti jedna onako od srca :

" ne placi zato sto je zavrsilo smij se zato sto se dogodilo "

mo :*** )

Blogove retko citam a jos redje komentarisem, al tema je takva da se same reci ispisuju...

E bre sole, nekad se zidalo blatom i sa malo drveta, i opstajalo je. Vreme se promenilo, postoji i previse izazova, mozda bi pomogla cigla, stiropor pa blok (mozda je i stiropol) ? To mu dodje kao neka izolacija, jer kada neka cigla napukne pod dejstvom tih izazova, blok sa druge strane to ne bi osetio, bas zbog stiropora (il stiropola).

WuYah

Postovanje je naravno obostrano 

Kika

vazno je zidati.. sve ostalo je...

Del Boy

hvala na komentaru debo

Ovde je tesko ostaviti utisak u nekoliko reci.

Svaki tvoj blog me iznenadi u smislu kako je sa malo reci pokrenuto mnogo tema za razmisljanje. Kolicina iskrenosti ostavlja bez teksta.

(Jedva se savladah da ne ostavim kao utisak Severinine "Tridesete")

Ice,

Drugim recima... mani se blogova, pisi haiku, m?

ono u zagradi se oseca na gvozdje

staro (gvozdje)?...  kiselo (grozdje)?... asocijacije (brojne), a opet, nemam pojma sta si hteo da kazes ...

mozda da prevedes na neki strani jezik...

soulles, Lood, 'ta bilo?

& soullllll)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

Ice,

Nije bilo...

macooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo

))))))))))))))))))))))))))))))))))

Sunce,

ovaj zid nema temelj, nema okvir, nema sablon, nema merljive dimenzije... istini za volju ni sve cigle nisu iste... u jednom momentu je neka cigla veca a neka manja, u drugom je ona sto bi manja veca od kutje... i tako... vazno je zidanje i sklad u zidanju... ritam...

Sad tek pročitah temu, a vredna je stalnog vraćanja na naslovnu stranu, pa da priložim koment...

Elem, nije poenta u samom zidanju. Poenta je u uživanju u zidanju... To ne podrazumeva euforično ushićenje i puko nabacivanje cigala,  već tanani zajednički rad, zadovoljstvo svakom postavljenom ciglom, korigovanje i usklađivanje svojih cigala sa ciglama drugog zidara, razmišljanje o količini maltera, armaturi, izolaciji, itd, itd... 

I tako.. neki svoj zid sazidaju za mesec, dva, godinu, pet godina... A neki ga zidaju čitav život.

PS - Aj sad po jedno zidarsko...

PS2 - Macoooo.. hahahah.... 

Eeee... sad videh da sam omašila. Ovde je zapravo problem onaj koji "reaguje na impuls iz okoline"? Danas je to onaj drugi, sutra ćemo to možda biti mi.. Ne slažem se da je "jedina reakcija koja će spasiti zid", da se istog momenta "prihvati posla" i nastavi sa zidanjem. Treba ga pustiti.. Impulsi iz okoline su ništa drugo do samo to.. impulsi. Zid je bitan. Ako se ne vrati... it was not ment to be.

Kako beše ono...

Ljubav je dati mu/joj moć da te uništi, ali verovati da to neće uraditi. 

Mary Jane,

To je ono sto se lomi glavom

SuNcE_vanjcek,

Zar si takav utisak stekla

Ateh,

Ako mu nije sudjeno, nije mu sudjeno. Medjutim svaka druga reakcija sem one koju sam naveo obustavlja zidanje pod garancijom... A lako moze da se desi da se zidanje pretvori u agoniju...

E bravo ...