Kad smo na dnu,kad nas nesto stvarno satre,kad imamo pms i jos puno drugih problema. Imamo svoje trenutke.

neki to resavaju sa pogovorom,neki setnjama,slusanjem muzike itd...A ja volim da sam sama, sama sa sobom

idem na obalu sjednem na pomol.Da razmislim i rascistim najprije kod same sebe,tek onda kad dobro razmislim placem drugima.

Alii nikako nemogu da razumijem,zasto neki sa svu snagu sile u tebe,kad si to najmanje zelis.Ako nezelis pricati o tome,onda ne zelis.Onda se nadje kakav tezak tip,kome se nesvidja ,da ne pricas snjim,da ga ignorises,ili se nesmijes njegovim glupimi salami.Mnogo toga se vec izrazava na licu,losi dani,stvarno nisu prilika za upoznavanje novh ljudi jos manje za cudne komentare ili posmehljiva opazanja.Neverovatno kakve cudne ljude mozes nac i ne samo na netu nego i u stvrnosti.

Jos dobro ,da sam umorna od svega ,inace bi si pogrizla sve nokte.Da i ja imam svoje dane,kad se smijem na sav glas i nemislim skakati samo zato,da bi se nekome svidjala.

Anjeze

drago mi je deki_so..