Ovo jutro je ono jutro , kada je najbolje ostati ušuškan u krevetu. Ćutim, razmišljam, zamišljam.. Pokušavam pokidati konce onog koji drži sve konce u svojim rukama.

Dobijam na vremenu.

" Ustani ! " - govorim sebi.

Oslanjam se na čoveka ozarena lica , neobičnog, hrabrog.. Taj čovek nije onaj kojeg nose. On je taj koji nosi.

a bweeeee pisiiii joossssssss

shbta je owo bre tihana, shtas okratila...k`o kapi za ochi....ispalo ti 5 tjewapa iz lepinje i ti se obezobrazila k`o insajder, pa pochela neke kratke blogowe...sam da ti kazhem ochekujem nastawak, jer ni kafu ne wolim kad je kratka (sa suknjama je wetj druga pricha)

Haiku blog.

Tihana, znas da je ovde neka nezajazljiva banda, nikada joj nije nista dosta... tako da moras dodati nastavak.

Ček prvo da se ismejem prasitju, pa ko kapi za oči i ispalo ti 5 ćevapa iz lepinje hahhahahaha kako si lud sve ti prosto butjko moj

Snajka, ovo sad može da pije vodu, znam zašto....al nemo se ponavlja bre!

Nema tu sta da se produzi, izduzi, prolongira.., sasvim dovoljna poruka za taj, prvi iskorak

Hahahaha, prase