Nesvesno sam te svestan. Pogledom te sapucem, a usnama gledam, jer zelim da budem materija koju ces osetiti, a ne razumeti. Razumeti cemo se u nekim, drugim zivotima, za ovaj sadasnji smo dovoljno komplikovani. Ne filozofiraj, dobacila je sa pretecim osmehom na usnama i to bese ozbiljan znak da postanem konkretan.
A kako biti konkretniji od ovih, napucenih usana, koje pomesane sa Novembarskom kisom romnicom, vrludaju po neznim ivicama njenih Labelo ljutica suludo, poput samoubistva.Prekida me naizgled indolentnim ritmom reci, koje me ne pogadjaju daleko od centra. Kise su te ogolele N..Treba se odvaziti i prekinuti tradiciju cutnje prvi, a to ume samo kroz blesavu uvredu.Odgovaram joj kontra uvredom, ali sa malom dozom sarkazma: Na mene kisa utice bas kao i sunce. Zaleva u meni livade i bezbroj visibaba, koje si u meni posadila greskom.Oci joj odlutase od mojih, kao vrapci sa proredjenih, Beogradskih platana pa se ugnezdise ispod Dunavskih kestena divljaka. Uhvatila je nadolazecu kosavu u pluca, kao dete leptira u silkastu mrezu kedernicu i nastavila...Reci mi kako je nasa ljubav umrla N?.Mogu samo da ti kazem kako je zivela, odgovorio sam probudjen nemirom seprtlje u sebi. Kako, molim te, reci mi?. Tako sto nikada nisi pomislila da se menjas zbog mene.Postidela si vecitog Namcora u meni, do krajnjeg besmisla tananog.Ali cime, cime to?. Pa recimo, obozavam cinjenicu da tebe nasminka jutarnja rosa i sunce.Ove zdravo, neuhranjene Barbike imaju identicne folove, kada na sebe nacrtaju Loreal-e, pa im samo Pariz sa usana strci.O' kosi bolje da ti ne divanim. Klasika, uvek nedorecen, razocarano je odmahnula rukom.Samo ih osacuj' kada prolazis pored izloga frizerskih salona.Te' je zarobe viklerima, te' je nadogradjuju pa razgradjuju, farbaju kao Vaskrsnja jaja, koja uzgred budi receno i ne umeju da ofarbaju.A tako je prelepo jednostavno sa kosom.Samo treba da je ostave na miru i da je puste.Divota je kada se vetar i polen u nju zadenu.To mi je nesto nalik' tradicionalnom, svadbarskom ruzmarinu na reveru.Divlje mirise dok' pitomo zvrlji iz krojackih odela i kostima koja luduju u ritmu harmonike.Koji sklad..,ruzmarin,odeca i harmonika.Bas kao tvoja kosa.Gospode,spasi me samo tih,u trendu i in mirisa,nadovezah se.Lepse mirise paucina na Sremskim sifonjerima.Kasti ces da opet sanjarim,ali ti mirises na sitnice kojima sam protkan.Na stare hartije zakljucanih,gusarskih kovcega za koje i ne znam kako mirisu.To je ono sto me kod tebe pokrece,kada te ne razaznajem,ali ipak zivim do kraja.I nikada me nisi pitala da li te voleem.Ovim namigusama samo izrecituj' te reci zamotane u papir od karamele i over the moon su.Ljubav se mora osetiti ako je prava,te je kao takvu i ne mozemo ispricati.,bese li tako N?.Okrenula se prema meni i dotaknula mi trepavice uvojcima od svojih.Znas N,prebolela sam te..,suludo i surovo, ali jesam.U ovim skrgama svih, mojih hirova, trazim neke manje dubine besmisla ljubavi koju sam imala za tebe.Sada me samo bockas jezom, koja mi umiruje telo.Ne razumem,a poljubac N?.,pitah je, dok' se spremala da mi okrene ledja i nestane u vrevi Knez Mihailove.Zasluzila sam taj poljubac na ovim usnama koje je vetar toliko isamarao dok su te cekale,da im ni grozdjana mast moje bake ne moze pomoci,a ne obicni labelo.Nasmejao sam se diskretno, ne zeleci da joj poremetim tu, nikada ispravniju liniju hoda kojom je odlazila od mene.
Korak po korak,i polako sam kod Hotela Moskva.Jedna namontirana mi prilazi i pita za vreme,iako ima neku Gucci skalameriju od sata,koja obimom asocira na mornarski kompas.Odmahujem rukom i nastavljam prema Slaviji.Tamo su iole pametnije,iako su sve.,lakrdija naspram nje...

P.S. Ovaj scenario sam napisao,kako ne bi' mogao da nam se desi.Ionako sam dovoljno pust bez nje.

Nikako nisi pust, iako moram priznati, da me dobila vec na samom pocetku, sa onim : ne filozofiraj. 

Ljepo divanis, oduzimas dah svojim rjecima, al nekad je potrebna konkretnost.