Zatvorena vrata. Ni prva ni poslednja. Život je lutanje beskrajnim hodnicima sudbine u kome osobe koje susrećemo predstavljaju vrata. Ogromnu većinu tih vrata nećemo imati prilike nikada ni da vidimo a pored velikog broja ćemo proći a da ih i ne pogledamo. Lutajući, zastajemo pored određenih vrata iz razloga koji su i nama često nejasni. Neka vrata nam se otvore, neka samo odškrinu a neka ostanu zatvorena bez obzira koliko dugo ispred njih stajali. Otvorena vrata vam pružaju priliku da upoznate osobe koje će sa vama, ukoliko to odluče, koračati hodnicima sudbine. Odškrinuta predstavljaju blago nepoverenje i  neophodno vreme da osoba savlada strah i nesigurnost u to da li će ispuniti vaša očekivanja i da li ćete vi ispuniti njena. Zatvorena vrata po pravilu izazivaju najviše misterije i pažnje ukoliko vas takva privuku. Zbog te misterioznosti stičete utisak da skrivaju nešto zaista vredno, odnosno da će uloženi trud biti srazmeran "nagradi" koja vas očekuje ako bi se ta vrata napokon otvorila. To ujedno predstavlja i određeni teret za osobu iza ztvorenih vrata jer posle nekog vremena izaziva dilemu da li će očekivanja biti ispunjena kada ih jednom otvori. Trošenje vremena, najznačajnijeg faktora koji ograničava lutanje hodnicima sudbine, na takva vrata, najčešće se završava nekom vrstom razočarenja a veoma retko ima pozitivan ishod.

Postoji i opcija zatvorenih vrata koja su nekada bila odškrinuta ali je neka nespretna i nesretna okolnost dovela do toga da se zatvore.  Ono što je iza tih vrata nije puka fiksacija onoga ko stoji ispred ali je i velika dilema za onoga ko stoji iza, obzirom da vam je već zatvarao vrata. Ponovno otvaranje nije lagan korak za, nepoverljive, povređene, nesigurne ili one koji misle da mogu imati apsolutnu kontrolu nad svojim životom. Za one koji stoje ispred takvih (a i svih drugih zatvorenih) vrata, a nisu sposobni  da hendluju nedefinisane situacije i pitanja bez odgovora, takva vrata su opasna zamka.

Vas retke, koji ste pročitali ovaj tekst skoro do kraja, savetujem da, ponekad,  koliko ste u mogućnosti, "uđete u cipele" onoga ispred čijih vrata ste se zatekli ali i onih koji stoje ispred vaših vrata.

I za sam kraj.. nešto što nije citat...
Toliko sam istine video u životu, da mogu da je prepoznam i tamo gde je ne žele.

Izuzetno! Misaono, lepo.

Veoma lep blog,od reči do reči istinit.Svaka čast

neka od tih wrata otworish lagano i nezhno, na neka kutzash a nemash srtza da ih otworish i chekash dugo dugoooo da ta druga osoba otwori sama, neka razwalish kao horda pijanih wikinga poharash swe shto nadjesh i odesh punih dzepowa ali prazne dushe, a neka zakljuchash gwozdenim katantzima i nawaljash ormar na njih za swaki sluchaj... jbga ja owih poslednjih imam najwishe, bitje da postajem mizantrop

Divno, Soulle lepi Negde si me dirnuo u dusu, jer upravo stojim ispred vrata, koja sam sama za sebe zatvorila. A iza tih vrata je moja ljubav. Jedina vredna do sad. Jedina za kojom sam tragala, ili bolje receno koju sam cekala, valjda i pre nego sto sam fizicki dosla na ovaj svet. Iza tih vrata je moj zivot. A ispred sam ja. Sama.....

Divan je blog, pa mi dodje da, opet, kao nekad napisem koji.

Solull, druze moj stari, kisss

Divno je biti tvoja drugarica.

Osobe iza zatvorenih vrata imaju potrebu da ćute, jer ono što najllepše imaju da kažu više ih ne zanima.