Nedelja, podne, baš sparina napolju, sedim pored kompa i onako, bezveze, vrtim youtube, kao gledam "šta ima novo"... I mic po mic, naletim na videa o Jugoslaviji. Raznorazne, pesme, koračnice, svašta nešto. naravno da sam morao da zastanem i malo se podsetim moje rodne države. A takođe i rodne države većine vas. Čitam komentare na videa, a nešto mi milo na srcu kad vidim koliko još ljudi ima iz svih krajeva Juge koji su moji istomišljenici... Isto tako se zgrozim od raznih idiota, ratnih huškača, srbomrzaca, hrvatomrzaca i ostalih mrzaca...

Ja sam iz generacije "60 i neke", rođen u sretno vreme. Skoro da niko nije bio bez posla, svake godine se išlo na more, mogli smo da idemo i inostranstvo kad i gde smo hteli. Geldali smo samo 2 TV kanala a treći kad se pojavio bilo je wow! Nije nam ni trebalo više. Svega je bilo podosta. Bili smo ekonomska sila, a treća vojna sila u Evropi. Otac mi je završio bogosloviju u Prizrenu, iako je radio kao kriminolog posle toga Ali me je naučio dobrim stvarima. Naučio me je da ne mrzim nikoga. Da volim. Da oprostim. (žao mi je što me nije naučio da NE TREBA da pušim cigarete). Takav sam bio, jesam sad i biću zauvek.

Kad sam pravio zoki, nastojao sam da se držim tog načela. Svi jugovići ponovo zajedno! Ako ne može u realnom životu, na političkom nivou, može makar virtuelno. Zato zoki i jesta kao mala Juga. Skup dobrih ljudi. Ljubav na sve srane uz uzajamno poštovanje. I tako mora da ostane. Širite dalje ove ideale i zalepite flaster na usta onima koji su protiv toga. Ti nisu dobrodošli.

Znam da je na ovu temu pisalo zilion ljudi, a i ja sam, mislim, već škrabao o ovome, al eto, nisam mogoao da odolim a da ne pretočim ove emocije "na papir" jer sam jako slab u ispoljavanju istih... A lepo treba ponavljati beskonačno puta.

Jugoslavijo, narod te slavio!

Ima mnogo ljudi na ovim našim prostorima koji su strašno propatili u poslednjih dvadeset godina. I kad im zaroniš u dušu, ne nađeš nijednu zlu misao. Tako su satkani. Oni znaju da cene ovo mesto kao oazu dobre namere.

Znam da je „zoki oaza“ za ono na šta ovde povremeno naletiš malo nategnuta sintagma, jer postoje i oni drugi. Ološ bili, ološ osvanuli. Dok se ne uvede šifra za psihičko oboljenje sa simptomom „svađa se po internetima sa nepoznatim ljudima“ moći će da se pravdaju nacionalnim inetersima, višim cilejvima i ostalim besmislicama.

Edited by IceCold, 2012-06-10 22:53:41

ehhh dobra stara vremena i ja se uvek rado secam onih lepih vremena

bw za blogich ljubafi 

Svaka cast za blog i ovaj video koji si postavio, pogled'o sam ga, pogled'o sam i jos puno ovakvih videa o Jugi, bas kad pogledam sve ovo kako je nekada bilo, kako nam je danas, volio bih da sam dio vremena moga oca (koji je isto rodjen 60-tih godina).

Naravno kako koji dan prolazi, kad vidim ljude oko sebe, kad vidim kakvi su nam problemi u drzavama, dodje mi da placem (iako kao dijete koje je rodjeno '92. nebi treb'o uopste o tome ni razmisljati).

Vjerovatno radi takvog stava, razmisljanja, i te zelje da bih volio biti dio vaseg vremena, najveci je razlog zasto vise se druzim sa starijim osobama od sebe i ovdje na sajtu ali i u stvarnom svijetu, slusam price o Jugi od osoba koje su imale tu cast da budu dio te predivne drzave, koje su imale cast da upoznaju tog COVJEKA, tog TITA.

Ima jedna pjesma u kojoj lik kaze; 'rusili jedni drugima crkve i dzamije, isto k'o da ih nisu zajedno gradili ranije......nema vise Tite, nema vise Juge i nema bratstva i jedinstva, evo vam poslusajte pjesmu, posvecena je drugu Titu kao sto i sam naziv pjesme to dokazuje...i za kraj od mene; Smrt Fasizmu, Sloboda Narodu

Godine mraka pod Titovim rezimom

Jebo ja mater onom ko upali svetlo

Druga su vremena bila tad. Posao je imao svak ko je htjeo raditi, radnici su bili zasticeni. Nije se imalo ovoliko izbora u trgovinama al cjenilo se ono sto se imalo. 

Ja sam rodjena godine, kad je Tito umro, al taj se rezim drzao jos jedno vreme, pa se sjecam kao klinka onih trokutasti jogurata, mljeka u najlon kesicama, pjesme o Titu se ucile na folkloru. 

Sad svi zure, ne znaju ni zasto, pretrpavaju se stvarima, da bi ih na kraju bacali. Bojimo se pustit djecu na igraliste, iako smo mi kao djeca bili tamo po cjele dane.

I onda se desi da se nadje neko pa opsuje ono sto je nekad bilo, a sto se spominje i danas. Kad je bas bilo tako lose, zasto se nostalgijom prisjecamo? Mnogi bi vratili vreme da mogu....

Nisam mogla odluciti koju bi ubacila, pa evo sve tri 

Ma....divan si ti covjek moj dragi dzhachu zokija .Nije nam bitno dal' ce nas neko zvati Jugonostalgicari,stari ljudi  iz proslog vijeka,mi volimo sto imamo lijepe uspomene,nosimo ih sa sobom i trudimo se da mladosti iz ovog vijeka usadimo ljubav prema covjeku koje god nacije bio.

Hvala tebi drzhachu moj sto drzhish ovaj /kako ga masa zove/ Jugonostalgicarski sajt!

Ima toga jos...nisam mogla da se setim

brawo wojo za blog a kewo za sliku ja sam rodjen 70 i neke (blizhe 80im), ali sam ukachio deo te priche o zajednichkoj drzhawi, bratstwu i jedinstwu, na zhalost i komunizmu, titu (i onima shto su pokushali da ga naslede), kao i swom sranju koje se desilo posle raspada juge...balashewitj je swojewremeno napis`o pesmu "kriwi smo mi" i apsolutno je u prawu jer "kriwi smo mi shto smo ih pustili" 

wetjinu owih proizwoda koje je kewa okachila, a koji obelezhawaju neko wreme 80-ih (kako ih ja pamtim) i danas se proizwode, ali nisu ni blizu kwalitetom koji je nekad bio... shtash kad dzek denijels proizwodi stewa panchewatz a koktu ko god stigne....i kako ih spojiti? zadnji put kad je neko pokushao da spoji ta dwa proizwoda izbila je nuklearna katastrofa u chernobilu

p.s. ni alan ford nije shto je nekad bio a da ne pominjem neke jestiwe proizwode tipa smoki, euro krem, milka chokolada, salama dugmetara, zdenka sir itd... 

nikada vise...a volela bih....kako smo bili srecni....

Evo, kako je to video Boris Malagurski, potrazite film na netu

ooo, vojo, bravo, bravo!

Evo, prilažem ovaj video. Priču koja možda nadje svoje mesto u ovom blogu.