Članak pišem sutra. Obećavam!
Pre par minuta vratila sam se od komšinice. To koliko ona mene duhovno i duševno nahrani, ne može vala ni jedna čokolada. Barem dok ne izmisle onu sa ukusum slanine. Pa onda malo mladog luka. Em si sit, em sve kalorije na broju.
Elem, kod te moje prekoputa komšinice obično idem kada shvatim da je vreme da se vežbam u tome da postanem pažljiv slušalac. Što inače nisam. To priča..to melje..300 na sat. Usta ne zatvara. A ja..istina, trepnem ponekad, i klimnem glavom. Današnja tema je opet trač. E zato ja kažem. Ni sve kafe nisu iste. Neke mirišu na trač. Pola kafa – pola laž. Glavna tema njen muž, o kojem ja imam prilično visoko mišljenje. Ali, žena kao svaka žena, ili ogovara najbolju prijateljicu, komšinicu, koleginicu ili muža...
-Juče, stoka jedna, pije pivo za pivom. I zove mene da mi nešto da. Ja se jadna ponadala, daće mi poljubac, ili pare za nove sandale, kad on....dade mi prazne flaše. I još molim te lepo, zatraži da mu donesem dve pune. Komšinice draga, pa ima li to smisla?
Klimam glavom. Trepnem par puta. Načinim pogled „ma šta pričaš, ma jel moguće?“
Ja eto, nisam kao ona. Ja o mom mužu sve najlepše. I vazda se trudim da ga ne nerviram. Kada dođe s posla, obavezno kažem:
-Srećice moja, jesi pio dovoljno vodice? Nisi?! Pij! Pa neće bubrezići sami da se čuvaju. Jesi se nervirao na poslu? Jesi! Pa, dušo nemoj. Rekla sam ti da paziš na srce. Budim mu svest o tome koliko je važno da čuva organe. Noge i ruke su manje bitne. Ali organiiii.... Pa msm stvarno, moram i ja da mislim na svoju budućnost. I nemoj neko da kaže da nisam brižna žena.
Tako, eto...odoh sad da se bavim mojim omiljenim sportom. Traženje deteline sa 4 lista. Negde sam pročitala da na svakom metru kvadratnom ima jedna takva. Istina, ja sa sve lupom obiđem 3 ara i ne nadjem ni jednu. Ali, kao i svakom sportu – važno je učestvovati. Kada se „umorim“ završim sa onom travkom pobrljavkom – voli me, ne voli me, ma voooli me samo se pravi.
I za kraj:
Muškarci su nežna bića. Jeste!
A i mi žene.
Nekad bile.