Znate one statuse na društvenim mrežama što veličaju ljubav izmedju brata i sestre?

Ono kao...Lako je meni kad imam brata, od svih je bolji, od svih jači, to je ono što mi puno znači. 

Kako dirljivo.

A ja sam imala tu sreću da odrastam u familiji sa puno dece. Doduse svi osim mene bili su dečaci . Osam dečaka i ja jedina devojčica sedam godina posle mene se rodila i moja sestra ali nju vec niko nije uzimao u obzir, bila je mnogo mladja od svih nas). Meni je bilo super zabavno sa braćom a oni su se super zabavljali samnom. O kakve idile.

Recimo, njima se igra fudbal a ja bih naravno sa njima. I oni kao dobra braća povedu i mladju sestricu. Pa me lepo smeste na gol da branim, i šutiraju što jače mogu sve dok sama ne odustanem i odem kući. 

Ili, igraju remi. I ja bih naravno ali nije da baš znam pa se dogovore da igramo u čvegere. Nastavak je jasan da se ne ponavljam.

E, a bilo je i situacija kad nam je bilo jako dosadno. Tad smo igrali IKS-OKS. Doduse oni su igrali a moja ledja bila su tabla za pisanje (pisali su flomasterom).

Ma bila sam ja jako dosadna devojčica. Kad im baš jako jako dosadjujem onda me okače na vešalicu za kapute i tu visim dok me neko od odraslih ne pronadje.

A kakvim su me sve mudrostima naučili :

1. Ljudima je dato samo 10.000 reči mesečno da izgovore i ako predješ taj limit onda do kraja meseca budeš nem. I tako čim počnem nešto da filozofiram oni mi kažu da sam već stigla do 9.000.

2.Svaki put kad ne podelim sladoled sa njima zbog moje sebičnosti crkne jedno mače negde u svetu.

3.Pupak je povezan sa guzom jednom cevi i ako ga pipnem aktivira se dugme i guza ce mi otpasti.

4. Ako uspem da kinem, podrignem i prdnem u isto vreme za Bozić ću dobiti najveći poklon.

Da bili su neodoljivo zanimljivi i meni je bilo krivo što sam devojčica a ne dečak kao oni. Ali i za to ima leka,rekla su moja braća.

5. Ako pomirišem prdež svakog od njih i ja ću postati dečak! Mojoj sreći nije bilo kraja prdeli su kao poludeli ceo dan.

E to je bio vrhunac. posle tog dana zauvek sam želela samo jedno a to je da ostanem za uvek devojčica.

Tada su braća postala prava braća. Žao im je bilo, preterali su. posle su me samo mazili, pazili i štitili od svega,

najviše od samih sebe .

Eh...nostalgično se sećam detinjstva. Jako sam želela da imam batu. A nisam ga dobila. Odrasla sam sa sestrom koja je 4 godine mladja od mene. Ta malena vremenska razlika nije uspela da nas "približi". Uvek smo bile jedna drugoj prilično daleke. E onda sam jako želela da se ostvarim kao majka i rodim sina. To sam uspela. Možda bi mi detinstvo sa batom bilo lepše, ali život sa mojim sinom...neprocenjiva je radost. Moja.  

Divan blogić :*

idi bre... posle owog teksta stwarno se brinem za twoje mentalno zdrawlje, ae retzi mi da je zajebantzija pliiiiiiiiiiiiiiiiz

I ja imam mladju sestru 6 ipo g smo razlika i mi se volimo,iznervira me  100x na dan, oce sad i samnom da izlazi al nemoze brate pa poludi sto je  ne vodim  a kucka je   ali uvek pratim gde je i skim je...