tony* - Blogovi

Jesu li ljudi monogamni ili poligamni ?

Prozori moje kuće gledaju u portu pravoslavne crkve. Godinama gledam svadbene povorke kako pristižu i mladence koji će se za koji minut obavezati na večitu vernost jedno drugome. Verujem da su u tom trenutku bar većina njih ubedjeni da će onaj ili ona kojoj će se danas obećati njihovi partneri za ceo život. Da ih sada pitamo, šta misle da li će ikada biti neverni rekli bi vam "Ne ja, ja neću nikad".

I sigurna sam da im ni na kraj pameti neće pasti svi mogući oblici prevare ili neverstva kojih mi malo stariji i skusniji možemo da se setimo. Naročito ako proširimo značenje pojma prevare na sve ono što možemo učiniti ili pomisliti a da svom partneru ne smemo ispričati. Počevši od bezazlenog pogleda, flerta na ulici ili poslu, preko razmenjivanja nežnosti ili intimnih fotografija sa nekim online, pa do toga da se upustite u seks sa drugom osobom.

Poenta je u tome da smo svi bar jednom u nekom trenutku u svoje veze osetili potrebu za nekom vrstom spoljne stimulacije, da doživimo nešto izvan veze sa osobom kojoj smo se obećali.

Ali odakle potiču ovi naši porivi? I da li nas oni čine lošim i promiskuitetnim osobama?

Postoje brojne teorije o tome kako ljudi nisu prirodno monogamni, da poligamija nije kulturološki nego evolucijski uslovljena. Zapanjuje činjenica da samo 3 do 5 posto sisara od ukupno 5000 vrsta živi u monogamnim zajednicama. I nemojte mi sad reći da ne treba da se uporedjujemo sa životinja i da smo mi svesna inteligentna bića, jer nije prvi put da se proučavanjem životinja pokuša saznati kako funkcionišu ljudski prvobitni nagoni. Naravno da to nije opravdanje za prevaru. Svako pozivanje na biološke karakteristike čoveka je samo racionalizacija i pokušaj bežanja od odgovornosti.

Ali šta raditi sa činjenicom da u svetu sve više mladih zasniva brak u starijim godinama ili da ga uopšte ne zasniva? Mladi se protive arhaičnoj ideji braka. Mnogi koji žele da udju u dugoročne veze su zastrašeni. A kako i ne bi bili kad je koncept braka vrlo često vezan sa pojmovima ugnjetavanja, rodno zasnovanim ulogama, imati vlasništvo nad nekim. Pa onda slede ljubomora, ogorčenost, pasivnost, ova lista bi mogla dugo potrajati...

Jako je lepo deliti poverenje i prijateljstvo sa nekim, ali koliko se to razlikuje od toga da se obećaš nekom zauvek ?

Da li želja za "prevarom" dolazi kada imamo potrebu da popunimo naše "nepopunjene praznine", pa koristimo drugu osobu da otera našu unutrašnju samoću ili nam je potrebna ekstra pažnja i potvrda da smo željeni?

A šta ako je naš odnos sa partnerom generalno zdrav, pun ljubavi, dobrog seksa ali i dalje postoji čežnja za nečim drugim ili drugačijim?

Ili možda samo imamo iskrivljeno sliku o tome šta dugotrajna veza ili brak zaista treba da budu?

Da li treba da verujemo da na svetu postoji samo jedna nama srodna duša, ili da postoji više njih bilo da su oni naši ljubavnici ili prijatelji (ili i jedno i drugo istovremeno)? Da li se svi oni pojavljuju istovremeno u našim životina ili dolaze baš onda kad treba i uvek sa nekim razlogom?

Jesmo li sposobni da bezuslovno volimo želeći istinsku sreću i unutrašnji mir onome ili onima koji su naši saputnici kroz etape ili kroz ceo naš život?

pre 10god

Zolja, 10god

Ehhh.....neka istraživanja tvrde i navode da monogamoja nije čovekovo prorodno stanje, da je prevara urođena, da su za nju krivi hormoni, okruženje, vaspitanje....i niz drugih faktora!Jedno je sigurno! Prevara nastaje u mislima! Primera i tumačenja ima bezboroj...kao i razloga za zabranjeno voće, jer prevara nastaje u mislima! Nekima je neverstvo sex, nekima je emotivna bliskot, nekimabezazleni flert...jedno je sigurno...neverstvo boli i slama, složicete se samnom? Vernost je samo stvar odluke....na sva tvoja pitanja..moglo bi se odgovriti sa jos nekoliko blogova....a svaki odgovor ima i repliku....tako da je moj odogvor ..pravilo je da pravila nema...Kisko!