Naše mame su kuvale s Vegetom, za tatu je "Gavrilović mesni narezak" bio zakon, deca nisu razumela zašto deda obožava "ljuti ajvar od Jadranke", ali znali smo zašto baka tako rado jede "Kraš bombone 505 sa crtom". Odrasli su pušili cigarete DRAVA, omladina je žvakala 
Bazooke šumi.

Rodili smo se i preživeli iako naše majke nikad nisu bile na ultrazvuku, iako su radile do zadnjega dana trudnoće, a za lečenje su uzimale ASPIRIN. Preživeli smo iako su naši očevi služili domovini u JNA i to i do tri godine i iako se za telesne i duševne bolesti upotrebljavao univerzalni lek domaća šljivovica.

Nismo pili filtriranu vodu a ostali smo zdravi, u sedmoj godini smo se ponekad popiškili u krevet jer nismo imali Pampers pelene. Za razliku među polovima nismo saznavali na forumima nego iz revija za mlade, igrali smo se doktora i sve nam je bilo jasno. Hit leta je bila Cockta s puno šećera i Ledo sladoled u čašici od polumasnog mleka, pa opet nismo bili predebeli.

Postali smo pioniri!

Družili smo se, u igri se porezali na staklu, slomili zub, poderali pantalone, padali sa komšijinog krova i dobili modrice. U trećem razredu smo poljubili devojčicu/dečaka iz razreda, direktoru stavili grudvu snega u šešir, od učitelja dobili ćušku. Naši roditelji nisu radi odštete unajmljivali advokate i nisu ulagali tužbe na sudu.

Sami smo naučili da rešavamo probleme.

Nismo imali Playstation, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (nego samo dva i to drugi jedino uveče), nismo imali DVD-playere, mobilne telefone, kompjutere, chat room-ove... Imali smo stripove, družili smo se, igrali smo se kauboja i indijanaca, penjali se po drveću, padali na tlo, izgubili se na celi dan u obližnjoj šumi i preživeli.

Kao deca smo se vozili u automobilima bez sigurnosnih pojaseva, na motorima, po troje, bez kacige. Policija je imala nova luksuzna vozila.
Odrastali smo, slušali Indexe, Bijelo dugme, the Beatles, Blondy... Furali smo se na hippy stil.

Međutim pred školama nismo nikome prodavali drogu.

Bili smo na radnim akcijama, svoje mišljenje izražavali protestima. S veseljem očekivali 25. maj praznik Titove omladine i pratili put štafete mladosti. Neki su govorili da nas nosi pogrešan tok, jer smo slušali ploče i svirali rok. Odgovarali smo im:

"RAČUNAJTE NA NAS!"

Imali smo slobodu, tražili smo pravdu, ućili smo se dužnostima, naučili smo živeti s pravima i dužnostima! Naše generacije su dale najviše uspešnih sportista, inovatora i naučnika do danas.

Odrastali smo kao prava deca po zakonima prirode, dok nisu počeli sudovi, vlade, država i njene institucije određivati kako treba živeti. 

I ti si deo generacije: "Ne daj se generacijo".

Pozdrav EXTRA generacijama! ... 1950 ... 1960 ... 1970

Nostalgija...

pre neki dan sam prochitao status "koliko si star? pa setjam se da sam platjao kazne ako ne premotam wideo kasetu na pochetak a wratim je u wideo klub" i ostawio komentar "a ja se setjam da sam igritze za spektrum (ili komodor) snimao sa radija (znam da to owoj detzi danashnjoj deluje kao nauchna fantastika)

Ovde izgleda samo ja nisam nostalgična. Mislim, sećam se mnogo toga, al mi ne stvara neke rupe na srcu. Smatram da bi ljudski rod slabo napredovao od paljenja vatre trenjem da nije okrenut budućnosti i promenama koje ona nosi.

Uopšte ne razumem što moja generacija pati što današnja generacija manje igra Care, care govedare... em je glupa igra, em se namešta ko će da pobedi. Pustite decu da imaju svoje nostalgije, ne namećite im vaše! 

Vidim da vam bilo lepo al ni meni nije bilo lose detinjstvo( osim oni koji znaju znaju imao sam loso aj da kazem iskustvo i ne bi sad o tome)  tacno je da sam odrasto prvo uz tetris.cipikao a onda plejstesn 1,2,3 a onda na Zoki , svoje obaveze znam , nista mi se mije dogodilo ni u skoli niti bilo gde sto ja nisam hteo mislim na droge i alhohol.Ali brate sve se menja zivot ide dalje ko zna kako ce da zive moja deca a tek unuci