U dubini njenih očiju spavali su neostvareni snovi , a dušu joj je pritiskala seta jer je znala da će to zauvek tako i ostati.

    A šta da se radi ? Ako ne može da udovolji sebi , može drugima .

    Najpre svoj svojoj i tudjoj deci koje je odgajila . A onda oni odu . I verovatno su zahvalni ali to retko pokazuju a još redje govore . Pa ostane neka čudna praznina zbog koje joj prvo krene suza a onda se na uglu usana pojavi osmeh jer ptići i treba da uzlete .

    Čitav život skupljala je napuštene pse i divlje mačiće . Bude svega , i ujedu je i izgrebu iz straha ili želje da se poigraju .  

    A ljudi , e to je tek posebna priča. Volela ih je baš sve ! I one koje je najviše grdila , kritikovala , prekorevala. Uživala u raznolikosti karaktera svih koji su je okruživali . I kome je manu našla uvek je za nju tražila opravdanje . Ti sa "defektom" su joj bili najzanimljiviji . Pružala je ruku da se za nju uhvate , otkrivala srce . Pričala im o svojim padovima da bi oni zaboravili na svoje . 

    Neki to nisu razumeli . Opuste se , pa se smeju njenim greškama i zbijaju šale na račun njenih promašaja . A ona se smešila u sebi i svoju bol lečila time što je uspela da taj neko lakše podnese svoje muke . 

    Da , znam , reći će te : "Takva nikad nije ni postojala" .

    i nije .

   Ona je otvorena , dirktna , drska , bez dlake na jeziku . 

   Ali život je tu da se živi i kad je lepo i kada boli . I uvek može još po neko da se voli i da se stavi svoj sitan potpis na stablu nečijeg vremena . 

   A ta neka ona , sebi samo po nekad dozvoli trenutak da se zaustavi i da preboli poslednji udarac biča na svojim ledjima. I nije joj žao zbog ožiljka koji je ostao , jer to je mapa njenog života , već što dželata nikad više neće videti kako se smeje njenim budalaštinama.

Sta ste svi usarenili ove pozadine, mnogo naporno za citanje. Gora si od dzelata Tonjka

Divno, anđele. jedino kontrast hahaha