Čim se vežu tri sunčana dana na red, mene preplavi neka ljubav. Nacrta mi se blentavi osmeh na lice, sa svima sam fina i ljubazna, ma ceo svet bih nešto grlila i ljubila! U stomaku nešto titra, biće da su prolećni leptirići. Svrbe me prsti neviđeno - opasno sam se naložila da zapanjim Ajsi i napišem nešto toliko romantično da se prekrsti i levom nogom. Ali ne mož' romantika tako lako kod mene da prođe. Tačno sam znala da mora nešto da me klepi po glavi!

Iz tog posebnog stanja gde je "svrbe me prsti" stilska figura, prekide me najmlađe dete: "Mama, mene nešto svrbe noge." Pogledam ja... ima neke mrčkice po butinama. "Od kad te svrbi?" Kaže, pa onako ima već dosta, možda deset, petnaest dana. Znam da laže da ublaži - znači bar tri nedelje. Gromteneubio! Pa to je šuga!

Brzinom svetlosti odjurimo u nadležni Dom zdravlja, obavestimo šalterušu da bi mogla biti šuga i pitamo da li treba dete da ostavimo u izolaciji. Pogleda nas kao da smo ovog trena pali s Marsa i kaže "Ma jok, to samo kad su boginje..." Oket, kad ti tako kažeš. Sačekamo da nas pedijatar prozove, opišemo simptome u sitna crevca i obazrivo, da je ne uvredimo što se petljamo u njen posao, napomenemo da sumnjamo na šugu. I ona nas pogleda k'o Vanzemunce i kaže: "Ma kakva šuga, ovo je alergija na prašak." Napisa nam na papirče da kupimo presing za alergiju uz propratne savete da mašinu vraćam da dvaput ispira i da ne turam omekšivač. Dobro.

Sve sam tako radila, a svrab je bio sve nesnosniji. Spakujemo se opet kod lekara, opet ga pregleda pedijatar i kaže onako neodlučno "Paaaa, mogla bi biti šuga. Daću vam sumpornu mast, neka se maže tri večeri posle kupanja." Usudim se ja da zucnem kako sam malo istraživala i čitala i da svuda piše da nema kupanja dok traje terapija i da treba cela porodica da se maže, na šta ona skoči k'o oparena: "Svako veče da se kupa! Vi ne morate da se mažete ako ne menjate garderobu."

Dobro. Opet ja (ovca) poslušam. I bi njemu bolje posle tri večeri kupanja i mazanja. A onda krenu svrab još jači, još žešći, ma ne može dete noću da spava. Treći put odemo kod Cvetićke (kojoj smo već počeli sistematski da idemo na ganglije). "Ove papulice ne liče na šugu, vidite kako su sve različite.", kaže ona. Moreeee, ne zanima me više na šta ti liče il' ne liče. Daj mi uput za kožno da sad ne napujdam dete da te izgrli k'o najvoljenijeg svog!

Srećom, na kožnom naletesmo na neku sasvim normalnu doktorku. Ispričamo celu istoriju bolesti, ona baci letimičan pogled na stomak i noge reče k'o iz topa: "Klasična šuga, pet dana da se maže, tek šesti dan kupanje, menjanje veša i dezinfekcija kreveta."

I tako mi dete sad smrducka na Etnu... Iz svega ovoga sam zaključila da meni doktori trebaju samo zbog pečata na receptu. A zašto osećam potrebu da sve podelim sa svetom, pojma nemam!

Pa da se prekrstim (nogom).

Znala sam da će da se ošuga od romantike!

Zaboravih da dodam da sam Tihanu vazda pominjala ovih dana... "Gde si se sve vukao? 'El se još neko u razredu drpa? Tebe ko Tihana da je rodila pa svaku džukelu moraš da pomaziš!"

Kod nas su doktori takvi,ne daju da se mešamo u njihov posao,a često ga ni sami ne znaju. A kad treba da dijagnostikuju boginje,tek tu se lome koplja...čitav konzilijum zaseda da bi ustanovili da dete ima boginje.

joj to se teshko lechi, moj batitza pokupio preko radnog odela u firmi... muke!!!! nema kupanja, tzela kutja smrdi k`o djawo da je sishao sa swog trona i poneo malo sumpornog mirisa sa sobom, ne sme da se znoji i mora da miruje.... i za metar dana mu bude bolje

Sreća doktorkina pa je počelo proleće, te si bila vesela (lepa, to se podrazumeva), al' mi mLogo žao što nisi pustila dete da je onako muški zagrli, da ne kažem zadavi.

Da nastavimo ovaj blog u duhu romantičnog prisećanja na davno zaboravljene dečije igre.

Šuga! Sovica juri

Doktore necu komentarisati, godinama lecim svoje ukućane sama uz pomoc googla

I manje puta omanem od njih.

A podsetila si me na mog starijeg koji je trpeo celu zimu nokte koji su mu urastali u prste. Pa kad je na leto poceo da šetka bez carapa ja jedva ostala ziva od prizora

I dok su mu čupali iste nokte iz upaljenog mesa nije ni glasa pustio mada mi je posle u poverenju priznao da je malo falilo da se onesvesti.