Super mesto, krcma ta nasa...ta web planeta... Krcmar dobar, predusretljiv, vidi se da bi svakom da ugodi. I osoblje se trudi da svi zadovoljni budu. Sedim tako za svojim stolom i slusam pricu za susednim. Secam se, kaze starija gospodja kako je nekada ovde bilo, pevalo se lumpovalo do zore. Opijali smo se emocijama koje se nisu mogle obuzdati. Pevali smo, igrali, salili se, pricali, voleli... Bilo je dana kada mi se ni pred zoru iz nje nije izlazilo. Bila je ekipa ljudi sa kojima sam mogla danima da sedim za stolom. A pogledaj danas... Pomislih onako za sebe, pa gospodjo i danas se igra peva, druzi i voli... nije Vam mozda palo na pamet da to samo vise nije Vasa ekipa? Sve nesto anemicno, nastavlja gospodja, eto pre neko vece mi nisu dali ni na sto da se popnem. Ne izdrzah... Pa gospodjo u Vasim godinama... nije bas bezbedno da se penjete na sto, mogli bi da se povredite. A ko je Vas sta pitao, odbrusi mi ona, mada ste mi poznati od negde. Odgovorih joj da dolazim vec dugo ovde, da pamtim i ta lumpovanja i druzenja od nekada... Ima toga i danas, rekoh, novi dolaze, stari odlaze, neki se i vracaju. a neki se i dan danas lepo provode iako su postali "deo inventara". Mozda ste i u pravu.. ipak je to subjektivni osecaj, nastavlja ona, ali priznacete da se dosta toga ipak promenilo. Evo i enterijer je promenjen. Tesko mi sada da se orjentisem gde je sta a dane i noci sam ovde provodila. A i to je valjda normalno, odgovorih, dotrajali enterijer gazda je zamenio novim, po mom misljenju udobnijim i komfornijim. Vidi se da to radi da gosti budu zadovoljni, i ovi stari kad se priviknu a i ovi novi koji prvi put kroce ovde. U tom momentu konobar stade izmedju nas, meni ledjima okrenut. Doneo je novu turu pitja za gospodjin sto i dosapnuo joj nesto pokazujuci rukom na drugi kraj sale. Hteo sam jos nesto da kazem ali me je razoruzao osmeh na gospodjinom licu i pogled u pravcu gospodina koji je sedeo na drugom kraju sale, sa istim takvim osmehom i sjajem u ocima...

da nije u pitanju "starija gospodja" mislila bih da pricas o meni

ook Antiqua">Bicu mirna obecavam !

swe me owo podsetja na daglasa adamsa "restoran na kraju waseljene" i wremena kad su mushkartzi bili prawi mushkartzi, a gospodje prawe gospodje, a mala dlakawa chudowishta sa alfa kentaura prawa mala dlakawa chudowishta sa alfa kentaura...swe se promenilo, a u stwari je isto.... osim tog enterijera kojibash zbunjuje...ew ja na primer krenem u wtz a zawrshim u kuhinji pre neko weche
a nisam pio piwo + tekilu pa da kazhete "pijano prase"

swe me owo podsetja na daglasa adamsa "restoran na kraju waseljene" i wremena kad su mushkartzi bili prawi mushkartzi, a gospodje prawe gospodje, a mala dlakawa chudowishta sa alfa kentaura prawa mala dlakawa chudowishta sa alfa kentaura...swe se promenilo, a u stwari je isto.... osim tog enterijera kojibash zbunjuje...ew ja na primer krenem u wtz a zawrshim u kuhinji pre neko weche
a nisam pio piwo + tekilu pa da kazhete "pijano prase"

Posto se prase cak 2x potpisao,morala sam i ja da budem mirodjija
Dok sam citala o kafanici,kroz maglu mi naviru secanja koja tacno dovode na pomisao "i ja bejah tamo,onomad"!
Bilo je naroda,smeha,dogadjaja... ponekad je umela da duva promaja sa vrata,no nama to tada nije smetalo.. Uctivo samo pozdravljali svakog pridoslog gosta,kao da se znamo godinama. Pa iako neko ni ne otpozdravi,ni to nam nije smetalo. Prolazili su dani u smehu i igri uz samo nama znane melodije..i onda su poneki gosti poceli da prave separee ili bi sedeli na barskim stolicama,ne bili tako mogli da nas posmatraju sa visine u tisini,nemo nas posmatrajuci,ne bi li svakom od nas stvorio neku zamerku,ne obaziruci se predhodno na svoje nesavrsenstvo.
Bilo nas je odasvuda,sto je svemu tome davalo posebnu draž. Pouzdano znam da taj gazda jos uvek cuva te slike iz kafanice,poneku i okaci nekad cisto da nas podseti da smo i mi bili deo tog "inventara"... U to ime ziveli,dignimo case za sve one na barskim stolicama,kad mi to nismo umeli! :coctail:
I znam... vratice se opet u kafanicu sa svim novim frizurama i haljinicama i po kojim sesiricem,jer svako od nas je urezan u nju,kao godovi u drvetu ...

Čitajući ove redove, prva asocijacija mi je bila jedna narodna priča...

"Jedan čovek, idući iz varoši kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnaest godina, išao pored njega pešice. Susretne ih jedan čovjek, pa reče: To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dete da ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih. Onda otac sjaše s magarca i posadi sina na nj. Malo dalje sretne ih drugi čovek pa reče: To nije lepo, momče, da ti jašeš, a otac da ti ide pešice, tvoje su noge mlađe. Onda uzjašu obojica i pođu tako malo, ali ih sretne treći čovjek, pa reče: Kakva je to budalaština ? Dva matora magarca na jednoj slaboj životinji! Pravo bi bilo da čovek uzme batinu, pa da vas obojicu šćera. Onda sjašu obojica i pođu pešice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u sredini. Sretne ih četvrti čovek, pa reče: Ala ste vi čudna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pešice ? Ne bi li lakše bilo da jedan od vas jaše? Onda otac reče sinu: Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad valja da magarac jaše na nama. Pa obore magarca na zemlju, te mu jedan sveže prednje noge, a drugi stražnje, pa ga onda uzmu na kolac među se, i tako ga ponesu. A kad se ljudi koji su ih sretali i stizali stanu sad još većma smejati i čuditi, onda otac, ujedanput bacivši magarca na zemlju i počevši ga drešiti, poviče: Ta onaj je svaki čovek luđi od ovoga magarca koji hoće svemu svetu da ugodi. Ja ću s mojim magarcem da činim kako sam i najpre po mojoj volji činio; i tako otidu kući."
Narodna šaljiva priča

Tako i mi sa našom kafanom pokušavamo da ugodimo svima... Nezadovoljnih je bilo i biće ih. Oni kojima društvo ili inventar ne odgovaraju, uvek mogu da promene kafanu zar ne? Nije ovo pod moranje, ovo je ipak zabava

ps. priča se zove "Svetu se ne može ugoditi"

Treba imati razumevanja za gospođe koje su u stalnoj potrazi za srećom i malo saosećanja za njihove muke u preskakanju prepreka na koje nailaze.
Onako... ljudski.

A što mi na blogu nemamo kategoriju "Leptirić Zlobnić"?

Sjecam se dana kad kafana nije radila pa boze kako su ti gosti bili pogubljeni...Piju kafu na drugom mjestu kom su stolu za kojim sjede dali ime svoje kafane ,vjerovatno ako bi koji gost usao da ih lakse nadje.Piju kafu a glavna tema "jel proradilaa kafana??" pa usput opsuju neku gresku pod brojem nekim..vidi se nedostaje im njihova kafana bila cadjava il sredjena kudili je il falili njihova je sa siroko otvorenim vratima svakom dobronamjernom gostu.Kad je kafana,konacno proradila,svi su odma tamo,lijepo se smjeste,neki razgledaju a neki i ne,ali pocnu da kritikuju tapete,inventar cak i novi sank sa koga jos ni jedno pice nisu popili...

A što mi na blogu nemamo kategoriju "Leptirić Zlobnić"?

[/QUOTE]

Ja sam pre za "Leptirić Konjović"

@katastrofa
ne, nisam mislio na tebe

@gipsi

dobra si

@prase

kaze se "pijan k'o prase" :idea:

@ casual way

Verovatno ne pricamo o istoj kafani

@ ice & tea

nie leptir sve sto leti!

znam da nisi..

nit sam "starija"
nit sam "gospodja"

samo znam o cemu doticna prica....

@TT

The Error 404 "Page not found"

U kafanu zbog kafane niko i ne dolazi...

nekima je lepo a neki i pate

A novo dekoriran ambient, pa to je potrebno, zoki games mora .............. biti the best.