Delfi - Blogovi
Treće dete,ponos ili sramota?
U poslednje vreme sve češće nailazim na naslove tipa: "Sramota zvana treće dete". Budu mi čudni takvi naslovi, ali kada vratim film unazad setim se da sam i ja prošla kroz sve to. Ustvari, još uvek prolazim.
Pre neki dan zove me prijateljica iz detinjstva... odavno se nismo čule... razgovaramo, a ja osećam da je nešto muči, da me nije bez razloga zvala. Konačno posle pola sata traži moj savet: "Kaži mi kako da sopštim roditeljima da sam trudna?"... Ostajem bez teksta... odrasla, zrela žena,udata, finansijski nezavisna, sa dvoje dece,... a ovamo ne zna kako da saopšti roditeljima da čeka treće dete!
Naravno, čestitala sam joj na toj divnoj vesti, i ohrabrila. Posle razgovora sa njom, prisetila sam se svega što sam ja prošla, kada sam bila i ja u njenim cipelama, pre nešto više od tri godine.
Trudna po treći put... sva srećna i zadovoljna i sa željom da svoju sreću podelim sa svima. Ali okolina na tu vest nije gledala blagonaklono, jedni su komentarisali da sam ja muža naterala, a drugi da je on mene primorao da imamo još jedno dete.
Na vest da čekate (a nekada i samo da planirate) treće dete, nema prave povratne euforije. Nema radovanja. Gledaju vas kao da ste ludi, a neko to otvoreno i kaže. Puno puta za ove tri godine čula sam rečenicu: "Svaka čast, vi ste stvarno hrabri"(čitaj,ludi). Tako sam ja u razgovorima posle konstatacije da imam troje dece, i sama počela da pričam, da preduhitrim sagovornika: "Da,jeste,hrabri smo i ludi." Većina ne može da shvati tu želju da imam toliko dece. Ne znam možda sam imala više sreće i nemam neka negativna iskustva vezana za trudnoću. Volim puno decu, i da živimo u nekom lepšem vremenu, rodila bih još koje, ovako zadovoljila sam se sa njih troje.
Kod nas izgleda nije dozvoljeno da rađaš toliko dece iz ljubavi. Pljušte sa svih strana komentari i pitanja o finansijama, socijalnim davanjima, koliko se dobija za treće dete? Kao da je treće dete odluka koja se donosi samo iz tog aspekta.
Na ulici nepoznati nas gledaju, analiziraju i pokušavaju da nas svrstaju u neku od socijalnih kategorija. Trudnički stomak odmah gubi na svojoj dražesnosti, čim okolina uoči ono dvoje što nam se motaju oko nogu. Da ne pričam o velikom broju zabrinutih tzv. prijatelja koji ne vide svoje probleme, već ih traže kod drugih; i njihova pitanja: "Kako ćete sada, od čega ćete živeti... znate li vi koliko šta košta..." Ja ne bih imala ništa protiv da mi ta pitanja postavljaju ljudi koji imaju troje dece, ali oni ih nemaju. Takvi najčešće imaju po jedno dete, kome su pružili sve i moguće i nemoguće, pa kada počnu problemi onda se pitaju zašto im se to događa.
Sve zna biti i gore ako su prvo dvoje dece istog pola (pogotovo ako su dve ćerke). U mom slučaju bilo je komentara: "Imate već oba pola, šta će vam treće?" Mogla bih još pisati o ovoj temi, ali ovo je blog,nije knjiga.
Na kraju htela bih reći da treće dete nije odluka koju donosiš bacajući novčić. Treće dete je odluka da uvećaš svoj svet i svet svoje dece. U mom slučaju to je bila i odluka doneta iz ljubavi prema čoveku koga neizmerno volim. Ljudi sa troje, i više dece, JESU HRABRI, ali nisu ludi. I mislim da zaslužuju mrvicu više poštovanja, nego što dobijaju u današnjem društvu. Treće dete je PONOS za mene.
tri_praseta, 10god
zar je potrebno postawljati pitanje uopshte? kako dete mozhe biti sramota? mozhe narawno ako je ubitza, silowatelj, nasilinik, lopow, ali tek rodjena beba mozhe biti samo ponos swakog roditelja, pa bila ona prwa druga tretja ili peta po redu 
Delfi, 10god
Upravu si,i meni su takvi naslovi po novinama i na internetu bili čudni,i zato sam i imala potrebu da napišem blog.Ja sam ponosna na troje svoje dece i volela bih kada bi imalo još više bračnih parova sa troje i više dece.Ali ima dosta ljudi koji komentarišu:"Pogledaj ih,šta im je trebalo treće dete,samo su zapali u još veću krizu"..kao što napisah takvi komentari često nemaju nikakvo utemeljenje u stvarnosti...ali društvo je takvo.Koliko se sećam nekada je bilo normalno da porodica ima više dece,..svako sigurno može navesti primere svojih baka i deka koji su imali po nekoliko braće i sestara,a danas je to retkost.Ne znam kakva je situacija po tom pitanju u drugim državama,ali kod nas i nije baš sjajno.
tri_praseta, 10god
bash tako delfi, detze nikad mnogo... a odgaje se i troje isto kao i jedno, mozhda chak i kwalitetnije... ne znam ja sam jedinatz, nemam detze, nisam kompetentan da komentarishem ali stwarno mislim da troje detze nije uopshte mnogo, wetj da je pozheljno
Soya, 10god
Nisam bas u toku sa tim naslovima jer ih nigde nisam zakacila a da su besmisleni, jesu!
I to da ste vi hrabri i ludi i to - jeste!
Na danasnje vreme nije mala stvar imati toliko dece.
Slazem se, gde jede jedno jesce jos dvoje ali sam ja ipak za varijantu da je jako bitno i sta se jede. Dve prosecne, normalne srpske plate ne verujem da mogu da obezbede bas mnogo kvalitetnu trpezu i kvalitetan zivot velike porodice.
Ja sam vise za varijantu imati jedno dete nego cak dvoje pa da manjka.
Kamenujte me za primer nece mi biti prvi put. Redovno na poslu i u drustvu dobijam kritike zasto ovako razmisljam ali ja to tako realno gledam.
Ne znam da li mozete da me razumete ali meni je moje jedince nekako sasvim dovoljno da uzivam u zivotu 
Ponekad se pitam da li bih i mogla da delim svoju ljubav na pola
tony*, 10god
Ne vidim zasto bi tebe osudjivali sto mislis tako, a ni Delfi sto misli drugacije. Nek radi svakako kako zeli i misli da je najbolje. Sta ce ljudi pricati...koga to uopste briga ?!
tri_praseta, 10god
ljubaw se mnozhi deljenjem
Delfi, 10god
Svakako ,svako ima pravo na svoje mišljenje.
Ja sam npr. mislila da neću imati ni jedno dete jer neću biti dovoljno hrabra da se odlučim da imam decu,pošto sam na praksi videla svašta na intezivnoj nezi neonatologije.Ali, život ima čudne puteve...sećam se jednog dana na faksu,profesorka koju sam jako volela,pričala nam je o svojoj tuzi i bolu kada je izgubila roditelje i o tome kako je bila još tužnija jer tu svoju tugu nije imala sa kim da podeli jer je bila jedinica... pričala nam je kako je oduvek maštala o tome kako bi bilo lepo da je imala brata ili sestru...Kada sam konačno skupila dovoljno hrabrosti da imam svoje dete,znala sam da neću ostati na 1.Možda je to zato što i ja potičem iz porodice sa troje dece.
Ne kažem bude trenutaka kada je čupavo,što se tiče finansija,ali nikada to ne trpe deca,niti trpeza.Deca su na prvom mestu
gipsy, 10god
Joj Soyka, pa nije ljubav jabuka
Admin, 10god
Admin kamenuje Sojku
Salu na stranu.. mislim da nisi u pravu. Mnogo je bitnija roditeljska ljubav i obostrano razumevanje nego "kvalitetna trpeza". Trpeza, kakva god da je, natrpa se u stomak i ode u WC, a prezivi se. Da li jedu svaki dan povrce i voce, ili krkaju salamu podrigushu za veceru, nije da je nebitno, ali ma kolika da je plata, uvek ce biti za decija usta. Braca i sestre ostaju, kao i roditeljska ljubav, hrana dodje i prodje. A gde ima ljubavi za jedno, iam i za tri i vise dece. Cak i vise.
Admin, 10god
A jos nesto... da li se i tvoje dete pita da li bi zelelo sestru ili brata? Ja se secam ko danas, kad je mene i mog brata mama pitala hocemo li brata ili sestru.. ja rekao "neeeeee, ja idem od kuce!" a moj mladji bata rekao "Bato, povedi i mene"... E da mi je ova pamet naravno da bi rekao DA... Zao mi je sto nemam jos jednog brata ili sestru. Mnogo znaci kad se stariji. Roditelji ce da odu jednom, a ko ostaje? Niko... a lepo je pod starije dane imati nekog bliskog (ne racunam supruznike... i to dodje i prodje )
Delfi, 10god
Upravo o tome se i radi... kada imaš više braće ili sestara uvek ćeš imati nekoga sa kim možeš da porazgovaraš. Naravno razgovarati možemo i sa prijateljima, ali to nije to... ja imam tu sreću pa imam i brata i sestru... e sada kako je bratu pored dve sestre ne žali se,a ni nama nije loše sa njim. Sve će doći i proći, a deca su ono što ostaje iza nas....
deran, 9god
Admin, 10god
Ma šta treće... hteo ja četvrto, al neće gipsy... kaže "nesposoban si, opet će biti muško, a ja hoću devojčicu".... i tako ostadosmo sa "samo" tri muškića tri mamina i tatina musketara
Meta, 10god
Cestitam Deli, Ako bi imala dozvolu od lecnika i kod mene bi bilo tako., BUDI PONOSNA MAMA!!!!!
Meta, 10god
Neke bas imate materijalisticke komentare 
((( Nismo bili bogati - al dvojica na fakultetu. Pa se mama bacila i u jos jedan posao. Da bez darova dostize sinovi svoje snove. I jesu. Ponosna sam. Ako bi ih bilo 3, 4 - isto bi i za nih uradila. Delfi, postujem te.
Delfi, 10god
Hvala Meta... i jesam PONOSNA mama. Svi problemi i teškoće kao gumicom bivaju obrisani, kada vidim njihova nasmejana lica .
Delfi
