Sedim i razmišljam dok sat otkucava,kako vreme leti ...

Kao da je juče bilo kada sam ugledala te dve crtice, kao da je juče tvoje malo srculence zakucalo i izazvalo u meni i suze i smeh u isto vreme...

Kao da sam juče osetila tvoje prve pokrete, taj osećaj nikada neću zaboraviti. Pitam se.. da li sam to juče ja pevala i tepala, tebi koja si bila u sigurnosti moga stomaka?

A ti...ti si već velika devojčica, koja polako izrasta u prelepu devojku...

Sećam se... sa nestrpljenjem sam čekala da se prvi put osmehneš, sama okreneš, sedneš, tvoj prvi zubić... pa da prohodaš i progovoriš.... Čini mi se kao da je sve to bilo juče.

Sat otkucava,vreme leti... Napunila si već 10 godina, a za mene ćeš uvek biti onaj mali beli anđelčić koji je ugledao ovaj svet te prelepe septembarske noći.

Kažu: "Majka se rađa kada i njena beba,pre toga ona je samo obična žena." I upravu su... od kada te imam znam šta je to prava ljubav... volim te od one dve crtice,od prvog

ultrazvuka, prvog udarca, prvog plača i pogleda... Uz tebe je rasla i moja ljubav prema tebi... Volim te i kada se ljutiš, kada tvoje lepo lice prekriju oblaci ljutnje.

Polako izrastaš u devojku, ali za mene ćeš uvek biti moje malo pile, duša, srce... I kada dođe vreme... i ti poželiš da odeš od mene... biće mi teško, ali pustiću te...

...da živiš svoj život,svoju priču.

I dok se okrenes imat ce 25, i samo ce ti jednog dana doci i reci " mama doslo je vrijeme da tvoj ptić odleti iz gnijezda "